Hadis

Hadis ili hadis-i šerif (arap. حديث množina: arap. أحاديث) je pouka koju je poslanik Muhamed govorio ili na neki drugi način sugerisao o najrazličitijim aspektima ljudskog života. Unutar islama autoritet hadisa kao izvora verskog zakona i moralnog vođstva zauzima drugo mesto u odnosu na Kuran (koji muslimani drže da je reč Alaha otkrivenu njegovom glasniku Muhamed)u). Kuranski stihovi (kao što su 24:54, 33:21) nalažu muslimanima da oponašaju Muhameda i pokoravaju se njegovim presudama, dajući religiozni autoritet hadisu. Dok je broj stihova koji se odnose na zakon u Kuranu relativno mali, hadisi daju smer o svemu od detalja verskih obaveza (kao što su gusul ili abdest pranja za namaz molitvu), do ispravnih oblika pozdrava i važnosti dobronamernosti prema robovima. Tako je „velika većina” pravila Šerijata (islamskog zakona) izvedena iz hadisa, a ne iz Kurana.

Hadis je arapska rač za govor, izveštaj, račun, narativ. Za razliku od Kurana, svi muslimani ne veruju da su hadiski zapisi (ili barem ne svi hadisi) božanska otkrivenja. Hadisi nisu zapisani od strane Muhamedovih sledbenika odmah nakon njegove smrti, već nekoliko generacija kasnije, kada su prikupljeni, sabirani i sastavljeni u veliki zbornik islamske literature. Različite kolekcije hadisa su jedan od kriterijuma diferencijacije između raznih grana islamske vere. Mala manjina muslimana zvanih kuranisti odbacuje sve hadise.

Poreklo termina „hadis”

Ova definicija hadisa je raširena među hadiskim učenjacima. Neki pak smatraju da hadis ima opštije značenje, te se hadisom prema njihovom mišljenju nazivaju i izreke Poslanikovih drugova Ashaba i izreke pokoljenja iza njih - tabina. Ova upotreba je retka ili potpuno odbačena. Ponekad bi Muhamed nazivao svoje reči hadisom i time kao da je hteo da ukaže na razliku između svojih reči i reči koje se pripisuju drugima. Otuda se može reći da je Muhamed, udario temelj upotrebi reči hadis u onom značenju koje se danas koristi.

Hadiska terminologija

Sunet

Pojam sunet (السّـنـّة), s obzirom na svoje filološko značenje, nije isto što i hadis, sunet znači: put, staza, postupak, metod, način života, učenje, ideologija itd. Kao verski termin sunet označava poslanikov postupak i način njegovog vladanja. Sunet ponekad označava i celokupne njegove hadise, pa se npr. kaže: „prvi verski izvor je Kuran, a drugi sunet”. U ovom se smislu često upotrebljava i reč hadis. U Fikhu, sunet označava ono što je verom preporučeno i što je lepo činiti, a nije stroga dužnost.

Haber

Proučavaoci hadiskih naučnih disciplina ističu da i pojam haber (الخـبر) nije ništa drugo do sinonim za hadis, čak i pouzdaniji sinonim nego što je to termin sunet, jer kažu da arapska reč التحـديث (El-Muhadis) znači isto što i reč الأخبار (El-Ahbar). Ovo dalje znači da se hadisom označava nešto što se pripisuje Muhamedu preko kontinuiranog i pouzdanog lanca prenošenja. Pa ipak oni prave razliku između onoga ko se bavi izučavanjem istorije i onoga ko se bavi izučavanjem hadisa. Prvom su dali ime الأخـباريّ (El-Ahbari), a drugom المحـدّث (El-Muhadis). Osim toga, termin hadis i haber razlikuju se i po uopštenosti i posebnosti, jer je svaki hadis istovremeno i haber, a svaki haber nije i hadis.

Eser

Stručnjaci hadiskih disciplina ističu da je isti slučaj i sa drugim stručnim terminom za hadis, tzv. eser (الأثر), da je i on sinonim za hadis, sunet i haber.

Istorija hadisa

Reči poslanika su se za vreme njegovog života i oko stotinu godina nakon njegove smrti, prenosile isključivo usmeno. Muslimanski istoričari kažu da je Osman ibn Afan treći halifa, prvi koji je preporučio pisanje Kuran i Hadisa. Današnju formu, hadisi su dobili u vreme Abasidskog halifata. S obzirom na burna vremena građanskih ratova nakon smrti poslanika dužnost učenjaka tog doba je bilo da ispitaju verdostojnost određenih hadisa koji su eventualno došli od poslanika, a koji su izmišljeni iz raznih razloga. Tada nastaje „hadiska nauka”.

Vrste Hadisa

Na stotinu trideset šestoj stranici prvog poglavlja knjige „Mahzen-ul’ulum” , koja je štampana 1308. po hidžri u Istanbulu, hadisi su podeljeni i definisani na sledeći način:

1. Hadis-i mursel: su oni hadisi šerifi koji idu direktno od tabi’ina do Resul-i ekrema sallallahu alejhi ve sellem.
2. Hadis-i musned: su oni hadisi koji idu od "Tabi’ina" (generacija muslimana nakon Ashaba direktno do Muhameda bez pominjanja ijednog od ashaba.
3. Hadis-i musneđi muttasil: Su oni hadisi čiji sened (lanac prenosilaca) ide, bez prekida, do Muhameda s.a.v.s. to jeste, u njima ne nedostaje ni jedan od prenosilaca.
4. Hadis-i musneđi munkati: Su oni hadisi u kojima su svi prenosioci (ravije) ashabi.
5. Hadis-i mevsul: su oni hadisi, od hadis-i musneđi mutasil, u kojima je ashab preneo hadis rekavši, „Čuo sam Resululaha da je rekao.”"
6. Hadis-i mutevatir: su oni hadisi koje su mnogi ashabi čuli od Muhameda i koje je od njih čulo puno sveta i koji su zapisani u knjige, nakon što su ih masovno čuli, od osoba koje ne bi rekle neistinu. Mora se potpuno i bez sumnje verovati i poštovati mutevatir. Ko ne veruje postaje kafir.
7. Hadis-i mešhur: su oni hadisi koji su u drugom veku postali čuveni iako ih je u prvom veku [islama] prenela samo jedna osoba. Dakle, to su hadisi koje je od poslanika čula samo jedna osoba od koje je, kasnije čulo puno osoba od kojih je čulo još više sveta. Ovi hadis-i šerifi su preneseni kao mutevatir do zadnje osobe koja ga je čula. Takođe postaje kafir i onaj ko ne veruje mešhur hadis. (Ibni Abidin, 176. stranica.)
8. Hadis-i mevkuf: su oni hadisi čiji prenosioci se lančano nastavljaju do ashaba u kojem ashab nije rekao, „Čuo sam poslanika da je rekao” nego, „Čuo sam da je poslanik rekao.”
9. Hadis-i sahih: su oni musneđi mutasil i mutevatir i mešhur hadisi koji su se čuli od adil (pravednih) osoba koji su alimi u hadiskoj nauci.
10. Haber-i ahad: su oni musneđi mutasil hadisi koje uvek prenosi jedna osoba.
11. Hadis-i mu’allak: su oni hadisi kod kojih u lancu nedostaje jedan ravija (prenosilac). Mursel i munkati hadisi su takođe mualak.
12. Hadis-i kudsi: su oni hadisi koji imaju Alahova značenja, ali poslanikovim rečima.
13. Hadis-i kavi: je svaki hadis nakon čijeg izgovora je proučen ajet.
14. Hadis-i nasih: su oni hadisi koje je izgovorio pred kraj svog života.
15. Hadis-i mensuh: su oni hadisi koje je rekao u početku i koji su kasnije promenjeni.
16. Hadis-i am: su hadisi koji su rečeni za sva ljudska bića.
17. Hadis-i has: su oni hadisi koji su rečeni za samo jednu osobu.
18. Hadis-i hasen: su oni hadisi čiji su prenosioci poznati kao sadik (iskreni) i emin (pouzdan, poverljiv) ali bez jake memorije i razumevanja kao kod onih koji prenose sahih hadise.
19. Hadis-i maktu: su hadisi koje nam prenose Tabi’ini-i čije su ravije (prenosioci) do Tabi’ina poznati.
20. Hadis-i šaz: su hadisi za koje neka osoba kaže da je čula od alima hadisa. Oni su usvojeni ali ne mogu biti sened (dokumenti ili dokazi). Oni se ne primaju ako alim nije mešhur (čuven, dobro poznat).
21. Hadis-i garib: je svaki hadis sahih koji na kraju prenosi samo jedna osoba. Ili, to je hadis u kojem se alim hadisa suprostavlja jednom od prenosilaca.
22. Hadis-i za’if: su hadisi koji nisu ni sahih ni hasen. Jedan od njihovih prenosilaca ima slabu memoriju ili adalet (pravednost) ili postoji sumnja u njegov i’tikad (verovanje).
23. Hadis-i muhkem: su oni hadisi kojima nije potrebno tumačenje.
24. Hadis-i mutešabih: su oni hadisi kojima je potrebno tumačenje.
25. Hadis-i munfasil: su oni hadisi u čijem je lancu zaboravljeno više od jednog ravije (prenosioca).
26. Hadis-i mustefiz [mustefid]: je svaki hadis koji ima više od tri prenosioca.
27. Hadis-i muddarib: su oni hadisi koji se odnose na autore knjiga preko raznih nepodudarnih načina.
28. Hadis-i merdud: je reč koja ne nosi nikakvo značenje niti i jedan od šartova (uslova) kazivanja hadisa.
29. Hadis-i mufteri: su podmetnuti, izmišljeni hadsi.
30. Hadis-i mevdu: je prethodno objašnjeno.
31. Eser: znači mevkuf i maktu hadis ili merfu hadis koji prenosi dovu.

Najpoznatije hadiske zbirke

Kaligrafski prikaz hadisa u kojem stoji: „Najbolji od vas je onaj koji je najbolji prema vašim porodicama”

Najpoznatije zbirke hadisa među Sunitskim muslimanima (kojima pripada Hanifijski mezheb, a koji je zvanični mezheb u Bosni i Hercegovini), su šest takozvanih „Kutubu site” (šest verodostojnih hadiskih zbirki).

Te zbirke su:

• Sahih Buhari الجامع الصحيح
• Sahih Muslim صحيح مسلم
• Sunen Nesaija السنن الصغرى
• Sunen Ebu Davud سُنن أبو داوود
• Tirmizijin Sunen جامع الترمذي
• Sunen ibn Madže سُنن ابن ماجه
• „Muveta” imama Malika الموطأ

Vidi još

• Ashabi
• Muhamed

Литература

• Mohammad Taqi al-Modarresi (2016). The Laws of Islam (PDF) (на језику: енглески). Enlight Press. ISBN 978-0994240989. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
• Hans Wehr English&Arabic Dictionary. 
• Berg, H. (2000). The development of exegesis in early Islam: the authenticity of Muslim literature from the formative period. Routledge. ISBN 978-0-7007-1224-3. 
• Brown, Jonathan A. C. (2004). „Criticism of the Proto-Hadith Canon: Al-daraqutni's Adjustment of the Sahihayn”. Journal of Islamic Studies. 15 (1): 1—37. doi:10.1093/jis/15.1.1. 
• Brown, Jonathan A.C. (2007). The Canonization of al-Bukhārī and Muslim (PDF). Leiden, Netherlands: Brill. ISBN 9789004158399. Приступљено 3. 10. 2017. 
• Brown, Jonathan A.C. (2009). Hadith: Muhammad's Legacy in the Medieval and Modern World (Foundations of Islam). Oneworld Publications. ISBN 978-1851686636. 
• Lucas, S. (2004). Constructive Critics, Hadith Literature, and the Articulation of Sunni Islam. Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-13319-8. 
• Robinson, C. F. (2003). Islamic Historiography. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62936-2. 
• Robson, J. „Hadith”. Ур.: P.J. Bearman; Th. Bianquis; C.E. Bosworth; E. van Donzel; W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam Online. Brill Academic Publishers. ISSN 1573-3912. 
• Senturk, Recep (2005). Narrative Social Structure: Anatomy of the Hadith Transmission Network, 610-1505. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 9780804752077. 
• Swarup, Ram (1983). Understanding Islam through Hadis. New Delhi: Voice of India. ISBN 9788185990736. Приступљено 3. 10. 2017. 
• 1000 Qudsi Hadiths: An Encyclopedia of Divine Sayings. New York: Arabic Virtual Translation Center. 2012. ISBN 978-1-4700-2994-4. 
• Hallaq, Wael B. (1999). „The Authenticity of Prophetic Ḥadîth: A Pseudo-Problem”. Studia Islamica (89): 75—90. ISSN 0585-5292. JSTOR 1596086. doi:10.2307/1596086. 
• Brown, Daniel W. (1996). Rethinking tradition in modern Islamic thought. Cambridge University Press. ISBN 978-0521570770. Приступљено 10. 5. 2018. 
• Brown, Jonathan (2007). The Canonization of al-Bukhari and Muslim: The Formation and Function of the Sunni Hadith Canon. Leiden: Brill, 2007.
• Brown, Jonathan Hadith: Muhammad's Legacy in the Medieval and Modern World. Oneworld Publications. 2009. ISBN 978-1851686636..
• Brown, Jonathan (2010). Hadith: Oxford Bibliographies Online Research Guide. Oxford University Press.
• Juynboll, G. H. A. (2007). Encyclopedia of Canonical Hadith. Leiden: Brill, 2007.
• Lucas, S. (2002). The Arts of Hadith Compilation and Criticism. University of Chicago. OCLC 62284281. 
• Musa, A. Y (2008). Hadith as Scripture: Discussions on The Authority Of Prophetic Traditions in Islam. New York: Palgrave. ISBN 978-0-230-60535-0. 
• Fred M. Donner, Narratives of Islamic Origins (1998)
• Gauthier H.A. Joynboll (PhD) (2013). Encyclopedia of Canonical Hadith. archive.org (na jeziku: engleski). London and Boston: Brill. str. 839. ISBN 978-9004156746. OCLC 315870438. doi:10.1163/ej.9789004156746.i-804. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
• Muhyi ad-Din Abu Zakariyya Yahya bin Sharaf an-Nawawi (1975). Riyadh as-Salihin [Gardens of the Righteous]. Mauhammad Zafulla Khan, translator. New York: Olive Branch Press. Pristupljeno 18. 5. 2018. 
• Tottoli, Roberto, "Hadith", in Muhammad in History, Thought, and Culture: An Encyclopedia of the Prophet of God (2 vols.), Edited by C. Fitzpatrick and A. Walker, Santa Barbara, ABC-CLIO, 2014, Vol I, pp. 231–236.

Spoljašnje veze

• Sunnah.com – 13 books, parallel Arabic with English and Urdu, advanced search
• Hadith – search by keyword and by narrator
• Hadith app, 13 books
•  „Hadith”. New International Encyclopedia. 1905. 
•  „Hadis”. Encyclopedia Americana. 1920.