Hakomi
Hakomi je metoda psihoterapije orijentisana na telo i iskustvo. Metodu je razvio 1970-ih godina Ron Kurtc (1934–2011), koji je u svoju metodu integrisao metode psihoterapije tela koje su prethodno razvili Wilhelm Reich i Alexander Lowen.[1]
Istorija uredi
Eksperimentalni psiholog Ron Kurtc razvio je Hakomi metod kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih kako bi u ovoj metodi integrisao principe zapadne i istočne psihologije. Ovim oblikom iskustvene psihoterapije on je želoe da naglasi nekoliko ključnih koncepata i principa istočnjačkih filozofija, kao što su empatija, prisustvo i svesnost.
Etimologija uredi
Reč „hakomi” znači „ko ste” ili u obliku pitanja „ko ste vi”? Poreklom je iz jezika Hopi ili Moki indijanskih naroda iz šošonskog ogranka jutoasteka, danas nastanjenih na području rezervata Hopi u severoistočnoj Arizoni. Ovaj jezik je iz juto-astečke jezičke porodice, i upotrebljen je da opiše suštinu hakomi metode: istraživanje samoorganizacije.
Koncept uredi
Hakomi metoda nudi alternativni pristup ljudima koji traže efikasan put ka transformaciji i osećaju celovitosti. Konkretno, daje prednost somatskom iskustvu više od nekih drugih vrsta psihoterapije i posmatra telo kao ljudski resurs za pristup svom osnovnom materijalu. Ovaj resurs bi mogao pomoći većem broju ljudi da imaju koristi od hakomi metode kako bi postigli poboljšanu samosvest i i tako doveli do transformativnih promena.[2]
Hakomi metoda kombinuje psihoterapiju i sistemsku teoriju sa istočnjačkom filozofijom i tehnikama usredsređenim na telo. Kurtc u ovoj metodi kombinuje pet principa hakomija: unutrašnja svesnost, jedinstvo, nenasilje, samoorganizovanje, jedinstvo tela i uma.
| Principi | Karakteristike |
|---|---|
| Unutrašnja svesnost | Prema Nianaponiki, principu svesnosti je „jasno, neometano posmatranje onoga što se zaista dešava u trenutku sticanja iskustva (spoljašnjeg ili unutrašnjeg)...bez zauzimanja evaluacionog stava“.[3] Za razliku od vežbe svesnosti u terapiji ponašanja prema Jonu Kabat -Zinu, Hakomi primenjuje stanje svesnosti direktno u terapijskom radu i time produbljuje trenutno iskustvo na različitim nivoima iskustva - fizičkom, emocionalnom i sa svim čulima. Hakomi metoda integriše svesnost direktno u terapijski proces od svog stvaranja 1970 -ih. |
| Jedinstvo | Princip jedinstva zasnovan je na međusobnoj povezanosti svih stvari i zasnovan je na teoriji složenih adaptivnih sistema.[4] U praksi Hakomi metode to se odražava u fundamentalno sistemskom pogledu, kako u pogledu unutrašnjeg sveta pacijenta, tako i u terapijskom odnosu. |
| Nenasilje | U principu nenasilja, Kurtc takođe smatra suptilnije oblike kao što su manipulacija, sugestija, poriv i sukob nasiljem. Ron Kurtc je razvio posebne tehnike za nenasilni rad sa otporom i unutrašnjim preprekama. On pretpostavlja da nenasilje gradi poverenje i stvara sigurnost, tako da je moguć dublji pristup zaštićenim unutrašnjim područjima. U isto vreme, ovo takođe čini rad terapeutu lakšim i manje napornim. Ron Kurtc je razvio posebne tehnike za nenasilni rad sa otporom i unutrašnjim preprekama. On pretpostavlja da nenasilje gradi poverenje i stvara sigurnost, tako da je moguć dublji pristup zaštićenim unutrašnjim područjima. U isto vreme, ovo takođe čini rad terapeutu lakšim i manje napornim. |
| Samoorganizovanje | Princip samoorganizacije postulira da svaki živi sistem ima sposobnost da se sam leči. U Hakomi metodi, terapeut pokušava da prati ove procese umesto da se orijentiše prema svojim idejama i ide ka određenim ciljevima. Umesto toga, on pokušava da stvori povoljne uslove tako da pomno posmatrani unutrašnji svet samog klijenta precizira pravac u kojem želi da se kreće, kako bi rešio zastarela ograničenja i stvorio nova, proširujuća iskustva. |
| Jedinstva tela i uma | Načelo jedinstva tela i uma naglašava neodvojivost tela i uma. Iznad svega, nivoi i formativna iskustva koja nisu mentalno svesna mogu se učiniti dostupnim kroz telo. Pretpostavka da je ljudski organizam neodvojiva celina, kojoj svi mentalni, duhovni i fizički procesi, igraju važnu ulogu u svim metodama fundamentalne telesne psihoterapije, dopunjeni nedavnim neurobiološkim istraživanjima Antonio R. Damasio,[5] i iz L. Cozolino.[6] |
Pravni status metode i neuronaučna istraživanja uredi
Psihoterapija tela koja je naučno potvrđena od strane Evropskog udruženja za psihoterapiju (EAP) kao jedan u niz modaliteta u ovoj grani psihoterapije prihvatila je i hakomi terapiju kao jedan od pristupa ili modaliteta u okviru psihoterapije tela koji je priznao EAP.[7]
Trenutna neuronaučna istraživanja potvrdila su osnovu za mnoge temeljne aspekte hakomija, uključujući efikasnost pažnje, prisustva pune ljubavi, empatičkog usklađivanja, limbičke rezonancije i ponovnog konsolidovanja pamćenja. Dok terapeut radi sa osnovnom razvojnom traumom, on koristi hakomi u sklopu rešavanja „nedostaka iskustva“, što je često dubok i transformacioni proces za klijenta. Ovo duboko dirljivo iskustvo leči razvojnu traumu tako što ponovo povezuje neuronske puteve i konsoliduje implicitna sećanja na načine koji mogu podržati pojedinca da se otvori za nova i zadovoljavajuća iskustva.[1]
Hakomi se može kombinovati sa širokim spektrom terapijskih pristupa, a efikasan je za kratku i za dugotrajnu terapiju u širokom spektru primena, uključujući rad sa pojedincima, parovima, grupama i organizacijama.[1]
Iako su praktičari tradicionalno koristili hakomi terapiju kod ljudi čiji su prihodi iznad federalnog praga siromaštva, ova metoda se sve češće korišćena i u neprofitnim i drugim organizacijama kako bi se doprlo do ljudi u populaciji sa nedostatkom usluga zdravstvenih usluga.[8]
Izvori uredi
- ^ a b v „Hakomi Mindful Somatic Psychotherapy”. Hakomi Institute (na jeziku: engleski). 2012-08-08. Pristupljeno 2022-12-02.
- ^ „An Introduction to Hakomi Therapy”. The Human Condition (na jeziku: engleski). 2021-07-14. Pristupljeno 2022-12-02.
- ^ Nyanaponika: „Geistestraining durch Achtsamkeit“, Beyerlein & Schulte, 5. Auflage 2000, S. 26
- ^ Mitchell Waldrop: „Inseln im Chaos“. Rowohlt Reinbek. 1993
- ^ Antonio R. Damasio: Ich fühle, also bin ich. Die Entschlüsselung des Bewusstseins, München: List 2000. ISBN 3548601642.
- ^ L. Cozolino: The Neuroscience of Psychotherapy. Building and Rebuilding the human brain. W. W. Norton, New York 2002.
- ^ Body-Psychotherapy In Europe: EABP & the EAP
- ^ Shands, V., Ahmed, K., Toro, C., & Anderson, M. (2016). Hakomi and the underserved. Hakomi Forum Professional Journal, 55¬¬–66. https://hakomiinstitute.com/Forum/Issue28/2016_Hakomi_Forum_Shands.pdf
Literatura uredi
- Halko Weiss, Greg Johanson, Lorena Monda (Hrsg.): Hakomi - Achtsamkeitszentrierte Körperpsychotherapie. Theorie und Praxis. Klett-Cotta, 2019
- Michael E. Harrer, Halko Weiss Wirkfaktoren der Achtsamkeit. Schattauer, 2016
- U. Anderssen-Reuster (Hrsg.): Achtsamkeit in Psychotherapie und Psychosomatik. Schattauer, 2007
- Greg Johanson und Ron Kurtz: Sanfte Stärke. Heilung im Geiste des Tao te king. Kösel, 1993
- Ron Kurtz, Hector Prestera: Botschaften des Körpers. Bodyreading: ein illustrierter Leitfaden. Kösel, 1979
- Ron Kurtz: Körperzentrierte Psychotherapie. Die Hakomi-Methode. Synthesis, 1985
- Ron Kurtz: Hakomi. Eine körperorientierte Psychotherapie. Kösel, 1994
- Gustl Marlock und Halko Weiss (Hrsg.): Handbuch der Körperpsychotherapie. Hogrefe-Verlag, 2006
- D.J. Siegel: The Mindful Brain. W. W. Norton, 2007
- Halko Weiss: Das Erwachen des Zentaurs. Warum der Körper in einer bewusstseinsorientierten Psychotherapie nicht fehlen darf. Vortrag 2006 in Bad Kissingen, Download von der Hakomi Homepage/Literatur (Weblinks)
- Halko Weiss, Michael E. Harrer, Thomas Dietz: Das Achtsamkeitsbuch. Klett-Cotta, 2010
- Halko Weiss, Michael E. Harrer: Achtsamkeit in der Psychotherapie. Verändern durch 'Nicht-Verändern-Wollen' – ein Paradigmenwechsel?. In: Psychotherapeutenjournal 1/2010, S. 15–24
- Pat Ogden: Trauma und Körper. 2007
- Th. Dietz: Selbst in Führung. 2008
Spoljašnje veze uredi
