Halski incident

Halski incident ili Incident na Doger Benku se dogodio kada je Ruska baltička flota greškom zamenila britanske ribarske brodove iz gradića Hal za snage Japanske imperijalne flote. Rusi su napali britanske mornare u noći između 21. oktobra i 22. oktobra 1904. U napadu je poginulo troje britanskih mornara, a velik broj ih je ranjen. Sveštenik na ruskom brodu uhvaćen u unakrsnoj paljbi je takođe ubijen. Ovaj incident je umalo doveo do rata između Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije, ali je rešen diplomatskim putem.

Incident uredi

Kada je trebalo da ruska Druga tihookeanska eskadra iz Baltičkog mora krene ka Tihom okeanu, krajem septembra 1904. godine, i ruskoj vladi i eskadri su pristizala obaveštenja o japanskim namerama da se eskadri nanesu gubici još tokom marša ka ratištu. Pod uticajem tih nedovoljno proverenih obaveštenja, štab eskadre je preduzeo razne mere obezbeđenja; za marš kroz Severno more eskadra je bila podeljena u više ešalona, a posade su stavljene u borbenu pripravnost. Kada se uveče 21. oktobra poslednji ešalon bojnih brodova pod komandom viceadmirala Zinovjeva Petroviča Roždenstvenskog, približio Doger Benku (eng. Dogger Bank), admiralski brod ruske flote bojni brod „Knez Suvorov“ (rus. Knьaz Suvorov), primio je radio-poruku zaostalog broda - radio-stanice „Kamčatka“ da je napadnut od torpednih čamaca. Zbog forme poruke u štabu eskadre se smatralo da ne potiču od ruskog broda, pa je pripravnos pooštrena. U 00:55 časova 22. oktobra, upravo kada se ešalon u kome je bio admiralski brod približio halskoj ribarskoj flotili koja je povlačila svoje mreže sa upaljenim svetlima propisanim za ribarske brodove, izviđačima na bojnom brodu „Knez Suvorov“ se pričinilo da su pozadi ribarskih brodova, desno od ruskih, neki zamračeni brodovi. Osvetlivši ih reflektorima, Rusima se pričinilo da su torpedni čamci, te su na njih otvorili vatru. Uverivši se, međutim da gađaju ribarske brodove, prekinuli su paljbu. U tom trenutku ruski brodovi su bili osvetljeni reflektorima sa leve strane pa su poslužioci artiljerije sa leve strane na svoju ruku otvorili vatru u pravcu reflektora i obustavili ih tek kada su iz pravca gađanja raspoznali ruske signale raspoznavanja.

Tokom paljbe koja je trajala oko 10 do 12 minuta, bio je potopljen britasnki ribarski brod „Krejn“ (eng. Crane), a oštećeno je nekoliko drugih; bilo je dva mrtva i šest ranjenih ribara. Sa nekoliko granata bila je pogođena i ruska krstarica Aurora. Prekinuvši paljbu, ruski brodovi su nastavili marš.

Rusku krstaricu Aurora su takođe u ovom incidentu napali drugi ruski brodovi

Ova paljba na britanske ribarske brodove, nazvan „Halski incident“, izazavala je ogromno negodovanje i proteste u Ujedinjenom Kraljevstvu i umalo nije dovela do rata sa Rusijom. Do krajnosti razdraženo britansko javno mnenje zahtevalo je satisfakciju od Rusije, podrazumevajući tu i vraćanje eskadre u Baltičko more kao i izvođenje viceadmirla Roždenstvenskog i ostalih učesnika incidenta pred sud. Britanska flota je bila mobilisana a ruska eskadra je praćena krstaricama. S obzirom na tvrdnje ruske vlade da su iza ribarskih brodova ipak bili torpedni čamci i da ruski oficiri nisu krivi za incident, postignut je, posredništvom Francuske, 25. novembra u Sankt Peterburgu, sporazum između Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije, kojim je rešavanje Halskog incidenta bilo povereno međunarodnoj anketnoj komisiji sa zadatkom da objavi ne samo sporene činjenice, no i da iznese svoje mišljenje o odgovornosti za incident i o stepenu te odgovornosti. Komisija, u čijem sastavu su bili – po jedan američki, britanski, francuski i ruski admiral, pod predstavništvom austrougarskog admirala Hermana Špauna – zasedala je u Parizu od 22. decembra 1904. godine do 25. februara 1905. godine. Jednoglasno je bilo utvrđeno da ribarski brodovi iza Hala nisu počinili nikakav neprijateljski akt, a većinom glasova da nikakvih torpednih čamaca nije moglo biti u blizini, da je viceadmiral Roždenstvenski kriv za otvaranje vatre, da njegov postupak jeste neopravdan ali da nije ni takav da bi diskreditovao vojničke vrline i humanost njega ili njegovih potčinjenih.

Na osnovu ovog mišljenja komisije Velika Britanija nije više mogla da insistira na kažnjavanju viceadmirala Roždenstvenskog, pa je spor bio rešen tako što je Rusija platila Velikoj Britaniji 65.000 funti kao odštetu.^{[traži se izvor]}

U praksi i teoriji međunarodnog prava Halski incident je poznat kao prvi primer mirnog rešavanja sporova posredništvom – medijacijom i anketnom komisijom, u smislu tačke devet konvencije prihvaćene na Prvoj haškoj mirovnoj konferenciji 1899. g.^{[traži se izvor]}

Literatura uredi

Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga.
Vojna enciklopedija, Halski incident