Википедија

Harmonika

Музички инструмент
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Harmonika (TV film).

Harmonika je polifoni i aerofonski muzički instrument sa klavijaturom ili okruglim tipkama. Muzičar na harmonici (harmonikaš) rukama širi i skuplja meh čija vazdušna struja prolazi kroz ventile. Ove ventile kontrolišu harmonikaševi prsti pritiskom na dirke. Dirke su povezane na klapne koje se podižu prilikom pritiska dirke koje dopuštaju protok vazduha. Telo harmonike se sastoji iz dve drvene kutije povezane mehom. Veličina i masa harmonike varira u zavisnosti od njenog tipa, broja registara i basova. Sam pritisak na dirke se ne koristi kao izražajno sredstvo, niti se njime kontroliše jačina zvuka, već se za to koristi isključivo pumpanje meha. Razlikuju se tri osnovne vrste harmonika: klavirska harmonika, hromatska sa dugmetima i dijatonska harmonika.

Harmonika
Harmonika marke Meinel & Herold
Harmonika dugmetara

Smatra se da je prvu harmoniku konstruisao Kristijan Fridrih Ludvig Bušman 1822. u Berlinu.[1] Harmoniku je patentirao Siril Demijan 1829. u Beču.[2] Njegova harmonika je imala tastere samo na jednoj strani, dok je druga služila samo za razvlačenje. Harmonika je folklorni instrument popularan širom sveta (Francuska, Italija, srednja i istočna Evropa, Latinska Amerika). Veoma je prisutna u tradicionalnoj i novokomponovanoj muzici Srbije. Harmonika se ređe koristi kao instrument u popularnoj muzici, ali se koristi i u klasičnoj muzici, naročito od druge polovine 20. veka. Veliki doprinos razvoju harmonike i literaturi za harmoniku dali su ruski kompozitori.

Harmonika je široko rasprostranjena širom sveta zbog talasa imigracije iz Evrope u Ameriku i druge regione. U nekim zemljama (na primer: Argentina, Brazil,[3][4] Kolumbija, Dominikanska Republika, Meksiko i Panama) se koristi u popularnoj muzici (na primer: tango u Argentini, gaučo, foro i sertaneho u Brazilu, valenato u Kolumbiji, merenge u Dominikanskoj Republici i norteno u Meksiku), dok se u drugim regionima (kao što su Evropa, Severna Amerika i druge zemlje Južne Amerike) više koristi za dens-pop i folk muziku i često se koristi se u narodnoj muzici u Evropi, Severnoj Americi i Južnoj Americi.

U Evropi i Severnoj Americi, neke popularne muzičke grupe takođe koriste instrument. Pored toga, harmonika se koristi u kejdžun, zajdeko, džez muzici i u solo i orkestarskim izvođenjima klasične muzike. Klavirska harmonika je zvanični gradski instrument San Franciska, Kalifornija.[5] Mnogi konzervatorijumi u Evropi imaju odeljenja za klasičnu harmoniku. Najstariji naziv za ovu grupu instrumenata je harmonika, od grčkog harmonikos, što znači „harmonijski, muzički“. Danas su uobičajene izvorne verzije imena harmonika. Ovi nazivi se odnose na vrstu harmonike koju je patentirao Siril Demijan, a koja se odnosila na „automatski spregnute akorde na strani basa“.[6]

Konstrukcija uredi

Sviranje dijatonske harmonike

Harmonike imaju mnogo konfiguracija i tipova. Ono što je lako uraditi sa jednom vrstom harmonike može biti tehnički izazovno ili nemoguće sa drugom, a poznavanje jednog rasporeda možda neće biti primenljivo na drugi.

Najočiglednija razlika između harmonika je njihov raspored za desnu ruku. Klavirske harmonike koriste muzičku tastaturu u stilu klavira, dok harmonike koriste dugmad. Harmonike se dalje razlikuju po korišćenju hromatske ili dijatonske dugmadi za desnu ruku.[7]

Harmonike mogu biti ili bisonorne, proizvodeći različite tonove u zavisnosti od smera kretanja mehova, ili unisonorne, proizvodeći istu visinu tona u oba smera. Klavirske harmonike su unisonorne. Hromatske harmonike takođe imaju tendenciju da budu unisonorne, dok dijatonične harmonike imaju tendenciju da budu bisonorne, iako postoje značajni izuzeci.[8][9]

Istorija uredi

 
Bisonorna dijatonska harmonika sa osam tipki (oko 1830).

Veruje se da je osnovni oblik harmonike izumeo Kristijan Fridrih Ludvig Bušman 1822. godine u Berlinu[notes 1][10] iako je nedavno otkriven jedan instrument za koji se smatra da je napravljen ranije.[notes 2][11][12]

Najranija istorija harmonike u Rusiji je slabo dokumentovana. Ipak, prema ruskim istraživačima, najranije poznate jednostavne harmonike napravili su u Tuli, u Rusiji, Ivan Sizov i Timofej Voroncov oko 1830. godine, nakon što su primili ranu harmoniku iz Nemačke.[13] Do kasnih 1840-ih, instrument je već bio veoma rasprostranjen;[14] zajedno su fabrike dvojice majstora proizvodile 10.000 instrumenata godišnje. Do 1866. godine u Tuli i susednim selima proizvodilo se preko 50.000 instrumenata godišnje, a do 1874. godišnja proizvodnja je bila preko 700.000.[15] Do 1860-ih, Novgorodska, Vjatska i Saratovska gubernija takođe su imale značajnu proizvodnju harmonika. Do 1880-ih, spisak je uključivao Orlovsku, Rjazansku, Moskovsku, Tversku, Vologdsku, Kostromsku, Nižnje Novgorodsku i Simbirsku guberniju, a mnoga od ovih mesta su stvorila sopstvene varijante instrumenta.[16]

Harmonika je jedan od nekoliko evropskih izuma ranog 19. veka koji koriste slobodne trske pokretane mehom. Instrument pod nazivom harmonika je prvi put patentirao 1829. godine Siril Demijan, jermenskog porekla, u Beču.[notes 3] Demijanov instrument je malo ličio na moderne instrumente. Imao je samo tastaturu za levu ruku, dok je desna ruka jednostavno upravljala mehom. Jedna ključna karakteristika za koju je Demijan tražio patent bilo je ozvučenje čitavog akorda pritiskom na jedan taster. Njegov instrument je takođe mogao da proizvodi zvuk dva različita akorda sa istim ključem, po jedan za svaki pravac meha (bisonorna akcija). U to vreme u Beču su već dugi niz godina bile dostupne usne harmonike sa Kanzellen (komorama), uz veće instrumente pokretane ručnim mehovima. Aranžman dijatonskih ključeva je takođe već bio u upotrebi na instrumentima koji se duvaju ustima. Demijanov patent je tako pokrivao prateći instrument: harmoniku koja se svirala levom rukom, suprotno od načina na koji se sviraju savremene hromatske ručne harmonike, dovoljno male i lagane da ih putnici mogu poneti sa sobom i koje su pratile pevanje. Patent je takođe opisao instrumente sa bas i visokim tonovama, iako je Demijan preferirao instrument samo za bas zbog njegove prednosti u ceni i težini.[notes 4]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Ne postoji nijedan dokument koji bi potvrdio ovo verovanje. Kristijan Fridrih Ludvig Bušman je tada imao 16 godina; rukom pisani dokaz za C.F. Bušmana i njegovog oca postoje, ali bez ikakvog obaveštenja. Prvo pominjanje eoline bilo je u tekstu iz 1829.
  2. ^ Ovo je harmonika u vlasništvu Fredrika Dilnera iz Švedske, na kojoj je ugravirano (utisnuto) ime F. Lohner Nurnberg. Instrument je dobio Johanes Dilner 1830. godine ili ranije.
  3. ^ Rezime i slike ovog patenta mogu se naći na www.ksanti.net/free-reed/history/demian.html (Version of 20 Okt 4 – 19 Jun 9 Using Way Back Machine to Display: The Classical Free-Reed, Inc.)
  4. ^ Nemački tekst: „Mit den Dekel des Balges, läßt sich das ganze Instrument verdoppeln, so daß man dadurch die Accorde vermehrt, oder auch mit einzelne Töne spielen kann, in diesem Fall, muß ein zweyter Einsatz mit Federn, und auch eine 2te Claviatur dazu kommen, der Blasebalg bleibt in der Mitte, jede Hand dirigirt abwechselnd, entweder die Claves, oder den Balg. Durch eine obengenannte Verdoplung des Instruments oder durch Vermehrung der Accorde, würde niemand etwas verbessern, oder was neues liefern, weil nur die Bestandtheile dadurch vermehrt, das Instrument theurer und schwerer wird." Prevod ovog isečka: Poklopcem meha instrument se može udvostručiti, tako da se količina akorda ili pojedinačnih nota može povećati, ili se mogu ozvučiti pojedinačne note, u ovom slučaju drugi deo sa oprugama (slobodne trske) i takođe se mora dodati druga tastatura, mehovi su između ova dva dela, obe ruke pritiskaju dirke i pritiskaju i povlače mehove istovremeno ili naizmenično. Ovim udvostručavanjem ili povećanjem akorda unutar instrumenta ništa novo se ne izmišlja niti to unapređuje neko drugi, jer se samo povećava količina sličnih delova i instrument je teži i skuplji. Nemački ceo tekst Arhivirano 18 jul 2011 na sajtu Wayback Machine

Reference uredi

  1. ^ Campacci, Claudio. Século Xix (na jeziku: portugalskom). Clube de Autores. str. 14. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  2. ^ Dyremose, Jeanette & Lars, Det levende bælgspil (2003), pp. 133
  3. ^ „TOP FIVE - OS MAIORES SANFONEIROS DA MÚSICA SERTANEJA ATUAL”. Blognejo.com. 27. 8. 2008. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  4. ^ „Novo disco de Michel Teló junta sanfona, música sertaneja, eletrônica e ritmos dançantes”. Divirta-se – Tudo sobre entretenimento, cinema, shows, celebridades e promoções. 
  5. ^ „City Makes Accordion San Francisco's Official Instrument”. Associated Press. Associated Press. 24. 4. 1990. Pristupljeno 24. 12. 2015. 
  6. ^ Dyremose, Jeanette & Lars, Det levende bælgspil (2003), p.133
  7. ^ Nijhof, Jeroen. „Instruments”. Accordion Links. Arhivirano iz originala 2019-10-23. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  8. ^ „Are You My Type? Accordions: Similar but Different”. Accordion Life. 2017-03-14. Arhivirano iz originala 2017-03-15. g. Pristupljeno 2020-05-28. „...unisonoric like the Piano and Chromatic Accordions and others are bisonoric like the diatonic accordions...” 
  9. ^ „Die Schrammelharmonika”. Non food factory. Arhivirano iz originala 2019-09-18. g. Pristupljeno 2020-05-28. 
  10. ^ Campacci, Claudio (30. 5. 2008). Século Xix (na jeziku: portugalski). Clube de Autores. str. 14. Pristupljeno 15. 1. 2017. 
  11. ^ "Interview with Fredrik Dillner—The Owner of What May Be ohe World's Oldest Accordion". The Free-Reed Journal, 22 June 2006
  12. ^ Müller, Mette & Lisbet Torp (red.) Musikkens tjenere. Forsker, Instrument, Musiker – Musikhistorisk Museums 100 års Jubilæumsskrift 1998, 297 s., indb rigt illustreret ISBN 978-87-7289-466-9 Serie: Meddelelser fra Musikhistorisk Museum og Carl Claudius Samling ISSN 0900-2111
  13. ^ Mirek, Alfred. Garmonika. Proshloe i nastoiashchee. Nauchno-istoricheskaia entsyklopedicheskaia kniga. Moscow, 1994. p.50
  14. ^ Etnograficheskii sbornik Russkogo geograficheskogo obshchestva. Vol.2 Arhivirano 10 avgust 2014 na sajtu Wayback Machine, Saint Petersburg, 1854. p.26, 162.
  15. ^ Mirek, Alfred. Iz istorii akkordeona i baiana. Moscow, 1967. p.43-45
  16. ^ Banin, A.A. (1997). Russkaia instrumentalnaia muzyka folklornoi traditsii (na jeziku: ruski). Moscow. str. 144. 

Literatura uredi

  • Henry Doktorski, CD booklet notes for "Guido Deiro: Complete Recorded Works, Vol. 1", Archeophone Records (2007).
  • Charles Keil, Angeliki V. Keil, Dick Blau, Polka Happiness (Temple University Press, Philadelphia: 1992), 9, 11.
  • Christoph Wagner, "A Brief History of How the Accordion Changed the World", CD booklet notes for Planet Squeezebox, performed by various artists, (Roslyn, New York: Ellipsis Arts, 1995), 6.
  • For a biography of Guido and Pietro Deiro, see Henry Doktorski's The Brothers Deiro and Their Accordions, The Classical Free-Reed, Inc. (2005).
  • The Golden Age of the Accordion, Flynn, Davison and Chavez, eds., 3rd edition (Schertz, Texas: Flynn Associates Publishing Co., 1992)
  • Henry Doktorski, The Brothers Deiro and Their Accordions (The Classical Free-Reed, Inc., Oakdale, Pennsylvania: 2005)
  • Henry Doktorski, "The Accordion and Gershwin's Rhapsody in Blue", Music Theory: Explorations and Applications, Vol. VII (1999) Mary Pappert School of Music, Duquesne University Publication. See also: http://henrydoktorski.com/misc/gershwin.html.
  • Helmi Strahl Harrington, editor, The Charles Magnante Story: The Autobiography of America's Great Accordionist, as told to Zello Cassolino, fourth edition (Harrington Arts Center Publication, Superior, Wisconsin: 2002)
  • Bob Bove with Lou Angellotti, Accordion Man: The Legendary Dick Contino (Father and Son Publishing, Tallahassee, Florida: 1994)
  • Myron Floren and Randee Floren, Accordion Man, with a foreword by Lawrence Welk (The Stephen Greene Press, Brattleboro, Vermont: 1981)
  • Henry Doktorski, The Classical Squeezebox: A Short History of the Accordion and Other Free-Reed Instruments in Classical Music, The Classical Free-Reed, Inc. (2005), 125.
  • von Hobartian, Mike. „Interview with Wilska of Finntroll”. Ruthlessreviews.com. Arhivirano iz originala 2012-05-26. g. Pristupljeno 2008-03-15. 
  • „Heavy Metal Accordion: An Introduction to Turisas”. Pristupljeno 2014-04-09. 

Spoljašnje veze uredi

 
accordions na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хармоника&oldid=27682780”