Hajderabad (Indija)
Hajderabad je glavni grad indijske države Andra Pradeš i nalazi se u oblasti Telangana. Metropola ima 6,1 miliona stanovnika te je po veličini peti grad u Indiji i četrdeseti u svetu. Hajderabad je poznat po svojoj bogatoj istoriji, autentičnoj kulturi i arhitekturi zbog svog položaja između arijevskog severa i dravidskog juga. Hajderabad je jedno od retkih gradova gde hindusi i muslimani žive u miru vekovima.
| Hajderabad | |
|---|---|
 Džamija Čarminar | |
 Zastava | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Indija |
| Savezna država | Andra Pradeš |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2011. | 6.809.970 [1] |
| — gustina | 10.476,88 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 17° 22′ 00″ S; 78° 28′ 00″ I / 17.3666666667° S; 78.4666666667° I |
| Aps. visina | 536 m m |
| Površina | 650 km2 |
  Hajderabad Hajderabad na karti Indije | |
| Poštanski broj | 500001 |
| Pozivni broj | 040 |
| Registarska oznaka | AP 09, 10, 11, 12, 13, 22, 23, 24, 28 & 29 |
| Veb-sajt | |
| http://www.ghmc.gov.in/ | |
Dijalekt hindija koji se govori u Hajderabadu razlikuje se od ostalih dijalekata u ovoj saveznoj državi. Ovde se govori i telugu koji ima primesa lokalnog urdu jezika muslimana.
Hajderabad je takođe jedan od najrazvijenijih gradova u Indiji, informaciona tehnologija je u poletu, a grad je središte biotehnologije. Veštačko jezero Husain Sagar koje je izgrađeno za vreme šaha Ibrahima Kutaba 1562. deli Hajderabad od Sekunderabada. Spomenik Čarminar (urdu: Četiri minareta), koji je izgrađen u centru Hajderabada za vreme vladavine šaha Muhameda Kutaba 1591, posvećen je iskorenjivanju kuge u ovom regionu.
Geografija uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima uredi
Hajderabad ima tropsku vlažnu i suvu klimu (Kepen Aw) na granici tople polusuve klime (Kepen BSh).[2] Godišnja prosečna temperatura je 26,6 °C; mesečne srednje temperature su 21–33 °C.[3] Leta (mart–jun) su topla i vlažna, sa prosečnim visokim temperaturama u opsegu 25-30 °C;[4] maksimalne temperature često prevazilaze 40 °C između aprila i juna.[3] Najniže temperature se javljaju u decembru i januaru, kad najniža temperatura ponekad padne do 10 °C.[3] Maj je najtopliji mesec, kad je dnevni temperaturni opseg od 26 do 39 °C (79–102 °F); decembar je najhladniji sa temperaturama koje variraju od 14,5 do 28 °C (57–82 °F).[4]
Teške kiše od jugozapadnih letnjih monsuna padaju između juna i septembra,[5] snabdevajući Hajderabad sa najvećim delom njegovih srednjih godišnjih padavina.[4] Od kad se započelo sa vođenjem evidencije u novembru 1891, najveće padavine zabeležene u 24-satnom periodu su bile od 241,5 mm (10 in) dana 24. avgusta 2000. Najviša temperatura ikad zabeležena je bila 45,5 °C dana 2. juna 1966, a najniža je bila 6,1 °C dana 8. januara 1946.[6] Grad dobija 2.731 sunčanih časova godišnje; maksimalno dnevno sunčano izlaganje se javlja u februaru.[5][7]
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 35,9 (96,6) |
39,1 (102,4) |
42,2 (108) |
43,3 (109,9) |
44,5 (112,1) |
45,5 (113,9) |
37,4 (99,3) |
36,1 (97) |
36,1 (97) |
36,7 (98,1) |
34,0 (93,2) |
33,8 (92,8) |
45,5 (113,9) |
| Maksimum, °C (°F) | 28,8 (83,8) |
31,9 (89,4) |
35,4 (95,7) |
37,9 (100,2) |
39,0 (102,2) |
34,5 (94,1) |
30,8 (87,4) |
29,8 (85,6) |
30,5 (86,9) |
30,6 (87,1) |
29,0 (84,2) |
28,0 (82,4) |
32,2 (90) |
| Prosek, °C (°F) | 22,2 (72) |
25,1 (77,2) |
28,4 (83,1) |
31,5 (88,7) |
33,0 (91,4) |
29,3 (84,7) |
27,0 (80,6) |
26,2 (79,2) |
26,6 (79,9) |
25,7 (78,3) |
23,2 (73,8) |
21,6 (70,9) |
26,7 (80,1) |
| Minimum, °C (°F) | 15,2 (59,4) |
17,6 (63,7) |
20,8 (69,4) |
24,3 (75,7) |
26,2 (79,2) |
24,0 (75,2) |
22,6 (72,7) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
20,3 (68,5) |
16,9 (62,4) |
14,5 (58,1) |
20,5 (68,9) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 6,1 (43) |
8,9 (48) |
13,2 (55,8) |
16,0 (60,8) |
16,7 (62,1) |
17,8 (64) |
18,6 (65,5) |
18,7 (65,7) |
17,8 (64) |
11,7 (53,1) |
7,4 (45,3) |
7,1 (44,8) |
6,1 (43) |
| Količina kiše, mm (in) | 13,2 (0,52) |
7,9 (0,311) |
15,3 (0,602) |
20,2 (0,795) |
35,7 (1,406) |
103,8 (4,087) |
169,9 (6,689) |
178,7 (7,035) |
158,3 (6,232) |
97,2 (3,827) |
22,4 (0,882) |
5,9 (0,232) |
828,5 (32,618) |
| Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) | 0,6 | 0,8 | 1,0 | 2,1 | 3,4 | 10,0 | 12,4 | 14,1 | 9,7 | 6,3 | 2,9 | 0,7 | 64,0 |
| Relativna vlažnost, % | 56 | 49 | 39 | 37 | 39 | 61 | 71 | 74 | 72 | 63 | 58 | 57 | 56 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 278,6 | 269,3 | 263,4 | 273,7 | 281,5 | 179,8 | 141,1 | 137,3 | 167,2 | 227,3 | 247,1 | 263,2 | 2.729,5 |
| Izvor #1: Indijski metereološki departman (prosečne visoke i niske temperature i padavine, 1951–2000)[8][9][10] | |||||||||||||
| Izvor #2: NOAA (srednja temperatura, prosečni broj kišnih dana, vlažnost i sunčanost 1971–1990)[11] | |||||||||||||
Istorija uredi
Hajderabad je osnovao šah Muhamed Kuli Kutab na reci Musi 1590. Grad je izgrađen zbog nestašice vode u staroj prestolnici Golkondi gde je vladala dinastija Kutab.
Teorije koje objašnjavaju etimologiju imena Hajderabad su rezličite. Jedno predanje govori kako se Muhamad Kutab zaljubio u ovdašnju devojku Bhagamati pošto je izgradio grad. Tada je grad nazvan Bhagjanagaram. Posle prelaska ove devojke u islam, Bhagamati je promenila ime u Hajder Mahal tako da se ime grada takođe promenilo i bukvalno znači „Hajderin grad“.
Kada je Indija dobila nezavisnost 1947, poslednji nizam (vladar oblasti oko Hajderabada), želeo je da oblast bude nezavisna ili pod vrhovnom vlašću Velike Britanije. Indijska unija se nalazila svuda oko ove države tako da su uspostavljeni trgovinski odnosi sa njom. Ovakvo stanje se nije dugo moglo održati zbog borbi lokalnih komunista koji su želeli ujedinjenje sa Indijom i tadašnje nizamove vojske.
Pošto je nasilje izmaklo kontroli Indija je rešila da uzme stvari u svoje ruke i započela je policijsku akciju u gradu. Hajderabad je bio zauzet posle pet dana borbi 17. septembra 1948. Oblast je po prvi put dobila demokratsku vladu i bila je deo Indijske unije kao posebna država sledećih osam godina.
Dana 1. novembra 1956. države u Indiji su reorganizovana na lingvističkom osnovu. Oblast Hajderabada je podeljena na države Andra Pradeš, Bombaj (kasnije: Maharaštra) i Karnataka. Država Andra Pradeš u kojoj se nalazi Hajderabad ima veliku Telugu jezičku zajednicu.
Ekonomija uredi
Hajderabad je poznat kao grad bisera, jezera i, kasnije, IT kompanija. Proizvodi kao što su predmeti od srebra, sari, razne slike i aptifaksi, odela od srebra i pamuka pprave se i prodaju u ovom gradu vekovima.
Hajderabad je poznat po svojim akademskim institutima i istraživačkim laboratorijama. Postoje i privatni i državni instituti iz raznih oblasti. Oni su jedni od najboljih u zemlji i privlače mnoge naučnike iz Indije i šire.
Obrazovanje uredi
U Hajderabadu postoje deset univerziteta od kojih su neki, zapravo, koledži ili specijalizovani instituti. Najpoznatiji i najstariji je Univerzitet Osmanija.
Stanovništvo uredi
Prema nezvaničnim rezultatima popisa, u gradu je 2011. živelo 6.809.970 stanovnika.
| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 3.059.262[12] | 3.449.878[12] | 6.809.970[1] |
Religijski i kulturalno grad je podeljen na muslimane i hinduse, sa primetnim brojem hrišćana. Jezici su telugu, urdu i hindi. Ima dosta ljudi iz raznih krajeva koji su migrirali u grad u potrazi za poslom. Oni imaju svoju kulturu i govore jezikom iz oblasti odakle su poreklom.
Privreda uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi uredi
Reference uredi
- ^ a b Census of India 2011: Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above., Pristupljeno 29. 4. 2013.
- ^ Climate and food security. International Rice Research Institute. 1987. str. 348. ISBN 978-971-10-4210-3.
- Norman, Michael John Thornley; Pearson, C.J; Searle, P.G.E (1995). The ecology of tropical food crops. Cambridge University Press. str. 249—251. ISBN 978-0-521-41062-5.
- ^ a b v „Weatherbase entry for Hyderabad”. Canty and Associates LLC. Arhivirano iz originala 30. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2012.
- ^ a b v „Hyderabad”. India Meteorological Department. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2012.
- ^ a b Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian community in Hyderabad. Cuvillier Verlag. str. 5—6. ISBN 978-3-86537-206-2.
- ^ „Extreme weather events Overall”. Meteorological Centre, Hyderabad. decembar 2013. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 6. 3. 2015.
- ^ „Historical weather for Hyderabad, India”. Weatherbase. Arhivirano iz originala 4. 12. 2011. g. Pristupljeno 3. 10. 2008.
- ^
- World Meteorological Organization, World Weather Information Service. „Hyderabad”. Hong Kong Observatory. Pristupljeno 6. 3. 2015.
- ^
- „Monthly mean maximum & minimum temperature and total rainfall based upon 1901-2000 data” (PDF). India Meteorological Department. Arhivirano iz originala (pdf) 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 6. 3. 2015.
- ^ * „Ever recorded Maximum and minimum temperatures up to 2010”. India Meteorological Department. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 05. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2015.
- ^ „Hyderabad climate normals 1971–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration of the U.S. Pristupljeno 31. 3. 2015.
- ^ a b World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung, Pristupljeno 29. 4. 2013.
Literatura uredi
- Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian community in Hyderabad. Cuvillier Verlag. str. 5—6. ISBN 978-3-86537-206-2.
- Climate and food security. International Rice Research Institute. 1987. str. 348. ISBN 978-971-10-4210-3.
- Norman, Michael John Thornley; Pearson, C.J; Searle, P.G.E (1995). The ecology of tropical food crops. Cambridge University Press. str. 249—251. ISBN 978-0-521-41062-5.
- Prasad, G. Durga (1988), History of the Andhras up to 1565 A.D. (PDF), Guntur: P.G. Publishers
- Sardar, Marika (2007), Golconda through Time: A Mirror of the Evolving Deccan (PhD thesis, New York University), ProQuest, ISBN 978-0-549-10119-2
- Ahmad, Akbar S. (jul 1985). „Muslim society in South India: the case of Hyderabad”. Journal of Muslim Minority Affairs. 6 (2): 317—331. doi:10.1080/13602008508715945.
- Austin, Ian (1992). City of Legends: The Story of Hyderabad. Penguin. ISBN 978-0-670-84724-2.
- Husain, M. Burhan (1991). Hyderabad, 400 Years of Science & Technology. Al-Kitab Publishers.
- Khalidi, Omar (1988). Hyderabad, After the Fall. Hyderabad Historical Society, South Asia Books. ISBN 978-0-930811-02-0.
- Khalidi, Omar (1999). Romance of the Golconda Diamonds. Mapin Publishing. ISBN 978-1-890206-10-9.
- Krishnan, Usha Ramamrutham Bala (2001). Jewels of the Nizams. Department of Culture, Government of India, India Book House. ISBN 978-81-85832-15-9.
- Law, John (2010). Modern Hyderabad: Deccan (1914). Kessinger Publishing. ISBN 978-1-164-08734-2.
- Luther, Narendra (2006). Hyderabad: A Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567535-1.
- Naidu, Ratna (1990). Old Cities, New Predicament : A Study Of Hyderabad. SAGE Publications. ISBN 978-81-7036-202-9.
- Pernau, Margrit (2000). The Passing of Patrimonialism: Politics and Political Culture in Hyderabad, 1911–1948. Manohar Publication. ISBN 978-81-7304-362-8.
- Prasad, Dharmendra (1986). Social and Cultural Geography of Hyderabad City: A Historical Perspective. Inter-India Publications. ISBN 978-81-210-0045-1.
- Sastri, Kallidaikurichi Aiyah Nilakanta (1976). A History of South India from Prehistoric Times to the Fall of Vijayanagar. Oxford University Press. str. 192. ISBN 978-0-19-560686-7.
