Hajnrih fon Ferstel
Frajher Hajnrih fon Ferstel (nem. Freiherr Heinrich von Ferstel; Beč, 7. jul 1828 – Grincing, 14. jul 1883) bio je austrijski arhitekta i profesor, koji je odigrao ključnu ulogu u izgradnji Beča u drugoj polovini 19. veka.
Hajnrih fon Ferstel | |
|---|---|
 Hajnrih fon Ferstel na litografiji Augusta Antona Šuberta (1883) | |
| Puno ime | Freiherr Heinrich von Ferstel |
| Datum rođenja | 7. jul 1828. |
| Mesto rođenja | Beč, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 14. jul 1883. (55 god.) |
| Mesto smrti | Grincing, Austrougarska |
| Zanimanje | Arhitekta |
Život i delo uredi
Sin Ignjaca Ferstela (1796 – 1866), bankarskog službenika i kasnije direktora Austrijske narodne banke u Pragu, Hajnrih se neko vreme kolebao između različitih umetnosti, ali se konačno opredelio za arhitekturu. Od 1847. studirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beču kod profesora Eduarda van der Nula i Augusta Sikarda fon Sikardsburga. Nakon godina tokom kojih je bio na lošem glasu zbog učešća u Revoluciji 1848, završio je studije 1850. i ušao u atelje svog ujaka Fridriha Augusta fon Štahea,[1] gde je radio na zavetnom oltaru za kapelu Svete Barbare u Katedrali Svetog Stefana u Beču.
Hajnrih je sarađivao u restauraciji i izgradnji mnogih zamkova, uglavnom u Češkoj. Duga putovanja u Nemačku, Belgiju, Holandiju i Englesku razvila su u Hajnrihu sklonosti ka romantizmu. Međutim, boravak u Italiji, gde je 1854. poslat kao stipendista, razvio je u Hajnrihu interesovanje prema renesansnom stilu arhitekture i njegovo divljenje prema Bramanteu. Počeo je da koristi polihromiju uz dekoraciju grafita i terakote. Ovu tehniku, prilagođenu iz rane renesanse i namenjenu da prenese potpuniji osećaj života, kasnije je primenio u svom projektu Austrijskog muzeja primenjene umetnosti.
Još u Italiji, dobio je nagradu na takmičenju za projekat Zavetne crkve (nem. Votivkirche) u Beču (1855) u konkurenciji od preko 74 arhitekata. Zavetna crkva je sagrađena između 1856. i 1879. godine. Nakon Fertelove smrti, Ser Taton Sajks je predložio Zavetnu crkvu u Beču kao model za novu Vestminstersku katedralu u Londonu.[2]
Još jedno Ferstelovo monumentalno delo koje pripada istom periodu je sedište Austrijske narodne banke, kao i Berze u Beču koje su rađene u stilu rane renesanse (1856–60). Nekadašnja zgrada bečke Berze, poznata kao Palata Ferstel, danas je sedište čuvenog Kafe Central.
Važnije građevine projektovane tokom Fertelovih kasnijih godina su: Palata nadvojvode Ludviga Viktora, njegova zimska palata u Kleshajmu, Palata princa Johana Drugog od Lihtenštajna u Rosau kod Beča, Palata austrougarskog Lojda u Trstu, ali pre svih, Austrijski muzej primenjene umetnosti (završen 1871), sa impozantnim arkadnim dvorom. Još jedan veliki Ferstelov projekat bila je glavna zgrada Univerziteta u Beču (1871–84).
Ferstel je još radio projekat rekonstrukcije evangelističke crkve u Belskom u neogotičkom stilu (1881–1882). Zbog tehničke greške, njegov dizajn za zgradu Rajhstaga u Berlinu nije bio izabran. Ferstel je 1866. godine postavljen za profesora Politehničke škole (današnji Tehnički univerzitet u Beču), 1871. za glavnog državnog inspektora javnih radova, a 1879. godine dodeljen mu je čin Frajhera.[3]
Spirtina kuća u Zemunu uredi
Po Ferstelovom projektu je 1855. godine izgrađena Spirtina kuća u Zemunu, koja je danas sedište stalne postavke Zavičajnog muzeja u Zemunu.
Izvori uredi
- ^ „www.archipicture.eu – Heinrich von Ferstel”. www.archipicture.eu. Pristupljeno 11. 6. 2020.
- ^ Norbert Wibiral; Nikolaus Pevsner (1977). „A Westminster Cathedral Episode”. Architectural History. Architectural History, Vol. 20. 20: 63—64, 100—101. JSTOR 1568352. doi:10.2307/1568352.
- ^ „Architekturzentrum Wien”. www.architektenlexikon.at. Pristupljeno 2022-12-29.
