Hvatanje u kolo
Hvatanje u kolo ili efekat hvatanja u kolo (engl. Bandwagon effect) je veoma dobro dokumentovan oblik grupnog mišljenja u bihevioralnoj nauci i ima mnogo primena. Generalno pravilo je da se ponašanje ili verovanje širi među ljudima kao što se očigledno dešava sa modama i trendovima uz „verovatnoću da će ih bilo koja jedinka prihvatiti koja raste proporcionalno broju onih koji su to već učinili“.[1] Što više ljudi poveruje u nešto, to je veća šanse da će se i ostali takođe „uhvatiti u kolo“, bez obzira na postojeće dokaze.
Sklonost ka imitiranju ponašanja ili verovanja drugih može se dogoditi jer pojedinci direktno preferiraju da se povinuju ili zato što pojedinci izvlače informacije od drugih. Oba objašnjenja koriste se kao pokazatelji konformizma u psihološkim eksperimentima. Na primer, socijalni pritisak korišćen je da bi se objasnili Ešovi (Asch) konformistički eksperimenti,[2] a informacije su korišćene da bi se objasnio Šerifov (Sherif) autokinetički eksperiment.[3]
Koncept uredi
Laički rečeno efekat hvatanja u kolo odnosi se na to da ljudi rade određene stvari zato što ih drugi rade, bez obzira na sopstvena verovanja, koja mogu da ignorišu ili pređu preko njih. Doživljavanje „popularnosti“ predmeta ili osobe može imati uticaj na to kako ga ljudi u celini posmatraju. Na primer, jednom kada neki proizvod postane popularan, više ljudi teži da „se uhvati u kolo“ i takođe ga kupi. Efekat hvatanja u kolo objašnjava zašto postoje modni trendovi.[4]
Kada pojedinci donose racionalne odluke bazirane na informacijama koje primaju od drugih, ekonomisti pretpostavljaju da se brzo mogu formirati kaskade informacija u kojima ljudi odlučuju da ignorišu svoje lične informacione signale i prate ponašanje ostalih.[5] Kaskade objašnjavaju zašto je ponašanje krhko - ljudi razumeju da je zasnovano na veoma ograničenim informacijama. Kao rezulat toga, moda se lako stvara ali se takođe lako i odbacuje. Takvi informacioni efekti koriste se da se objasni političko hvatanje u kolo.[6]
Poreklo uredi
Na engleskom jeziku "bandwagon" su kola na kojima se vozi orkestar tokom parade, cirkusa ili druge zabave.[7] Fraza „skočiti na kola za orkestar“, sa sličnim značenjem našoj frazi „uhvatiti se u kolo“, prvi put se pojavila u američkoj politici 1848. kada je Den Rajs, slavni i popularni cirkuski klovn tog vremena, koristio kola za orkestar da bi privukao pažnju na svoje nastupe tokom političke kampanje. Kako je njegova kampanja postajala sve uspešnija, drugi političari borili su se za sedište na kolima za orkestar, nadajući se da će ih povezivati sa njegovim uspehom. Kasnije, tokom predsedničke kampanje Vilijama Dženingsa Brajena 1900. godine, kola za orkestar postala su standard u kampanjama,[8] a „skočiti na kola“ postao je pogrdni termin, podrazumevajući da se ljudi udružuju sa nečim uspešnim bez razmatranja sa čime se udružuju.
Reference uredi
- ^ Colman 2003, str. 77
- ^ Asch, S. E. (1955). „Opinions and social pressure”. Scientific American. 193 (5): 31—35. doi:10.1038/scientificamerican1155-31.
- ^ Sherif, M. (1936). The psychology of social norms. New York: Harper Collins.
- ^ D. Stephen Long; Nancy Ruth Fox (2007). Calculated Futures: Theology, Ethics, and Economics. Baylor University Press. str. 56. ISBN 978-1-60258-014-5. Pristupljeno 30. 8. 2013.
- ^ Bikhchandani, Sushil; Hirshleifer, David; Welch, Ivo (1992). „A Theory of Fads, Fashion, Custom, and Cultural Change as Informational Cascades”. Journal of Political Economy. 100 (5): 992—1026. JSTOR 2138632. doi:10.1086/261849.
- ^ Lohmann, S. (1994). „The Dynamics of Informational Cascades: The Monday Demonstrations in Leipzig, East Germany, 1989-91”. World Politics. 47 (1): 42—101. JSTOR 2950679. doi:10.2307/2950679.
- ^ „Bandwagon”. Dictionary.com. Arhivirano iz originala 12. 3. 2007. g. Pristupljeno 9. 3. 2007.
- ^ „Bandwagon Effect”. Pristupljeno 9. 3. 2007.
Literatura uredi
- Sherif, M. (1936). The psychology of social norms. New York: Harper Collins.
- D. Stephen Long; Nancy Ruth Fox (2007). Calculated Futures: Theology, Ethics, and Economics. Baylor University Press. str. 56. ISBN 978-1-60258-014-5. Pristupljeno 30. 8. 2013.
- Colman, Andrew (2003). Oxford Dictionary of Psychology. New York: Oxford University Press. str. 77. ISBN 978-0-19-280632-1.