Hekla

Hekla je stratovulkan na jugu Islanda, visine 1.491 metar. To je jedan od najaktivnijih vulkana na Islandu; od 874. godine, na području Hekle i u njenoj neposrednoj blizini dogodilo se više od dvadeset erupcija. U srednjem veku, Evropljani su ovaj vulkan nazivali "Vratima pakla".

Hekla
Hekla
Geografske karakteristike
Ndm. visina	1.491 m
Koordinate	63° 59′ 00″ S; 19° 42′ 00″ Z
Geografija
Hekla
Države	Island

Hekla je deo vulkanskog grebena dugog 40 km. Najaktivniji deo tog grebena, pukotina dugačka oko 5,5 km, naziva se Heklugja. Hekla liči na prevrnut čamac, s nizom kratera, od kojih su dva generalno najaktivnija.

Česte velike erupcije ovog vulkana pokrivaju veći deo Islanda tefrom, a ti slojevi mogu se koristiti za datiranje erupcija drugih vulkana na Islandu. Približno deset odsto tefre nastale za poslednjih hiljadu godina na Islandu potiče iz Hekle, a reč je o količini od oko pet kubnih kilometara. Kumulativno posmatrano, ovaj vulkan proizveo je u proteklom milenijumu više lave od ijednog drugog vulkana u svetu, i to oko osam kubnih kilometara.

Verovanja

Na islandskom jeziku hekla je ogrtač sa kapuljačom, a vulkan je to ime po svoj prilici dobio zbog svoje "kapuljače" od oblaka na vrhu. Rani latinski izvor naziva planinu Mons Kasule.

Nakon erupcije 1104. godine, Evropom se raširila priča, koju su verovatno začeli monasi cisterciti, da je Hekla prolaz u pakao. Monah Herbert od Klervoa napisao je o vulkanu u svom delu De Miraculis: "Čuveni vatreni kazan na Siciliji, koji ljudi nazivaju dimnjakom pakla, obična je peć u poređenju s ovim plamenim bezdanom."

Pesma monaha Benedeita, iz oko 1120. godine, o putovanjima Svetog Brendana, pominje Heklu kao Judin zatvor.

Flatejski kodeks (isl.: Flateyjarbók) kazuje da su ljudi, za vreme erupcije 1341. godine, u vatri što je kuljala iz planine videli velike i male ptice, i verovalo se da su to duše. Kaspar Bojker je u 16. veku napisao da se vrata pakla mogu naći u "bezdanom ponoru Hekle". Verovanje da je Hekla "vrata pakla" održalo se do 1800. godine. Još postoji legenda da se veštice okupljaju na Hekli za Uskrs.

Vulkan Hekla

Istorija erupcija

Prva zabeležena erupcija Hekle odigrala se 1104. godine. Otad se dogodilo dvadeset do trideset snažnih erupcija, a vulkanska aktivnost ponekad potraje i do šest godina, uz kraće pauze. Erupcije Hekle su promenljivog tipa i teško ih je predvideti. Neke su vrlo kratke (sedam do deset dana), dok druge umeju da potraju mesecima i godinama (1947. godine, erupcija je počela 29. marta 1947, a završila se u aprilu 1948. godine). Poslednja erupcija dogodila se 26. februara 2000. godine.

Erupcija Hekle 1980. godine

Sport i rekreacija

Hekla je popularna destinacija za ljubitelje pešačenja u prirodi. Posle najnovije erupcije, za prelazak cele staze na Hekli potrebno je tri do četiri sata. U prolećnom periodu, skijanje je moguće na kratkim stazama na samom obodu kratera. Leti su prohodne planinarske staze, takođe duž oboda kratera. Do vulkana se može doći autobusom do Landmanalejgara, smeštenog 30 km istočno od same planine, i moguće je odsesti ili kampovati na farmama u tom kraju. "Hekla centar" na farmi Lejrubahi otvoren je 2007. godine.

Flora i fauna

Vegetacija blizu Hekle

Oblast Hekle nekad je bila šumovita. Šuma i neke trave mnogo su otporniji na taloženje pepela i plovućca nego nisko rastinje, ali kombinovani efekat naseljavanja ljudi i vulkanske aktivnosti doprineo je da ionako nestabilna površina psotane podložna eroziji. Projekat pošumljavanja Hekluskoukar, pokušaj je obnavljanja 90.000 hektara nekadašnjih šuma na obroncima Hekle, koji započinje đubrenjem zemljišta i setvom trave. To će stabilizovati prostrana područja pokrivena vulkanskim pepelom, doprineti ublažavanju erozije na delovima tla popucalom od mraza i unaprediti biodiverzitet. Reč je o najvećem pošumljavanju ovog tipa u Evropi. Posle erupcije, gotovo sva "bezbedna mesta" na novim tokovima lave u roku od dvadeset godina kolonizuju mahovine, da bi se na tim mestima, u roku od pedeset godina, obrazovao homogeni sloj debeo i do dvadeset centimetara.