Helen Delić Bentli
Helen Delić Bentli (engl. Helen Delich Bentley; Rut, 28. novembar 1923 — Timonium, 6. avgust 2016) bila je američka političarka srpskog porekla. Kao član Republikanske stranke, bila je član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država od 1985. do 1995. godine.
| Helen Delić Bentli | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 28. novembar 1923. | ||||||||
| Mesto rođenja | Rut, Nevada, SAD | ||||||||
| Datum smrti | 6. avgust 2016. (92 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Timonium, Merilend, SAD | ||||||||
| Porodica | |||||||||
| Supružnik | Vilijam Roj Bentli | ||||||||
| Politička karijera | |||||||||
| Politička stranka | Republikanska stranka | ||||||||
| |||||||||
Detinjstvo i mladost uredi
Helen Delić je rođena 28. novembra 1923. godine u rudniku bakra u Rutu u Nevadi, u porodici srpskih emigranata. Njen otac je bio rudar i preminuo je od silikoze, kada je Helen imala osam godina. Zbog toga je morala da se već tada zaposli u jednoj prodavnici, a u kući su primili podstanare.
U srednjoj školi je počela da radi za lokalni nedeljnik koji je izdavao Čarls Rasel, republikanac i guverner Nevade. Dobila je stipendiju za studije novinarstva na Univerzitetu u Misuriju, gde je diplomirala 1944. godine kao odličan student. Tokom studija je vodila senatorsku kampanju demokratskog kandidata Džejmsa Skruhema, kao njegov sekretar.
Karijera uredi
Novinarstvo uredi
Radila je u lokalnim novinama u Fort Vejnu u Indijani i Luistonu u Ajdahu, kao i za sve vodeće listove Istočne obale. Brzo je uvidela da posao lokalnog novinara, naročito ženama, ne nudi razvijenu karijeru. Od 1945. godine je počela da radi kao izveštač novina u Baltimoru i počela da se bavi pitanjima položaja radnika i sindikata, kao i temama iz pomorstva.
Od 1950. godine je vodila lokalni televizijski program. Izveštavala je o problemima snabdevanja američkih trupa u luci Sajgon za vreme Vijetnamskog rata. Njeni izveštaji su stigli do predsednika Lindona Džonsona, koji je odmah preduzeo mere da se problemi reše.
Politika uredi
Odbila je mesto člana Savezne pomorske komisije u Vašingtonu 1969. godine, tražeći da bude njen predsednik. Izabrana je za predsednika komisije i tu je ostala do 1975. godine. Tako je postala žena najvišeg ranga u administraciji predsednika Ričarda Niksona.
Nakon dve neuspešne kandidature, 1984. godine je pobedila demokratskog protivkandidata u drugom kongresnom okrugu Merilenda i postala član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država. U Kongresu je bila od 3. januara 1985. do 3. januara 1995. godine.
Za vreme raspada Jugoslavije, aktivno se zalagala za podršku srpskom narodu i protivila se mešanju SAD. Nagovarala je Dobricu Ćosića da pristane na izbor za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije 1992. godine, u pokušaju da se oslabi uticaj Slobodana Miloševića.[1]
Umesto za Kongres, 1994. godine se kandidovala za guvernera Merilenda, ali je poražena na izborima. Tada je osnovala privatnu konsultantsku firmu za međunarodnu trgovinu i počela da radi kao savetnik lučke uprave Merilenda i luke Baltimora.
Ponovo se kandidovala za člana Predstavničkog doma 2002. godine. Međutim, njena država je postala znatno naklonjena demokratama, tako da je doživela izborni poraz.
Priznanja uredi
Helen Delić Bentli je 2004. godine primljena u Međunarodnu pomorsku kuću slavnih.
Smrt uredi
Preminula je 6. avgusta 2016. godine u Timoniumu, država Merilend (SAD).[2]
Luka u Baltimoru, kojom se bavila u svojim pisanjima kao mlada novinarka i gde je kasnije radila kao savetnik, ponela je njeno ime (engl. Helen Delich Bentley Port of Baltimore) 2006. godine, povodom 300. godišnjice postojanja ove luke.
Privatni život uredi
Bila je udata za Vilijama Roja Bentlija, koji je preminuo 2003. godine. Nisu imali dece.
Reference uredi
- ^ „Vašington nikad nije razumeo Balkan ni Srbe”. Politika. 24. februar 2008.
- ^ „Umrla Helen Delić Bentli”. Novosti. 7. avgust 2016.
