Hemosinteza
Hemosinteza je proces kojim neke vrste bakterija (vidi hemotrofi) dobijaju energiju oksidacijom nekih neorganskih jedinjenja (metana, amonijaka, vodonika itd.). Energija koja se stvara prilikom takvih oksidacija dovoljna je da bakterije obave sintezu organskih materija (hranu).[1][2]
Hemosinteza zajedno sa fotosintezom predstavljaju oblik autotrofnog načina ishrane. Ona se poput fotosinteze vrši u dve faze: svetloj i tamnoj. Tamna faza im je ista, dok je svetla razlikuje, jer kod hemosinteze nije potrebna svetlost.
Bakterije koje vrše hemosintezu razlažu podlogu na kojoj se nalaze kako bi došle do energije. One se dele po vrsti podloge. Najznačajnije su nitrifikacione bakterije, u koje se ubrajaju: nitrosomonas[3] i nitrobacter[4]. Nistosomonas bakterije razgrađuju amonijak (NH3) do nitrita (NO2). Proteini uginulih organizama se razlažu do amonijaka a bakterije razlažu amonijak. Nitrobacter bakterije prevode nitrite oksidacijom do nitrata (NO3). Više biljke mogu jedino da koriste azot u NO3 obliku.
Reference uredi
- ^ Jannasch, H W (1985). „The Chemosynthetic Support of Life and the Microbial Diversity at Deep-Sea Hydrothermal Vents”. Proceedings of the Royal Society of London Series B Biological Sciences. 225 (1240): 277—297.
- ^ „Earth Systems (A): REVIEW: Chemosynthesis”. Pristupljeno 28. 4. 2011.[mrtva veza]
- ^ „Nitrosomonas - MicrobeWiki”. Pristupljeno 28. 4. 2011.
- ^ „Nitrifying Bacteria Facts”. Pristupljeno 28. 4. 2011.
