Херкулови задаци

Herkulovi zadaci je zbirka kratkih priča koju je napisala Agata Kristi i koja je prvi put objavljena u SAD-u od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" 1947. godine i u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće Collins Crime Club u septembru iste godine. Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2,5 dolara, a britansko za osam šilinga i šest penija.

Herkulovi zadaci
Orig. naslov	The Labours of Hercules
Autor	Agata Kristi
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	1947.
Broj stranica	265
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Hajde reci kako živiš
Naslednik	Ko talas uhvati

U zbirci se pojavljuje belgijski detektiv Herkul Poaro i daje izveštaj o dvanaest slučajeva kojima namerava da završi svoju karijeru privatnog detektiva. Njegovi redovni saradnici (njegova tajnica gospođica Felisiti Lemon i sobar Džordž) pojavljuju se na kratko, kao i glavni inspektor Džap. Sve priče su prvi put objavljene u razdoblju između 1939. i 1947. godine.

U predgovoru, Poaro izjavljuje da će pažljivo birati slučajeve koji će odgovarati mitološkom nizu Dvanaest Herkulovih zadataka. U nekim slučajevima (kao što je "Nemejski lav"), veza je veoma slaba, dok je u drugima izbor slučaja više ili manje primoran Poarou okolnostima. U poslednjoj priči „Zatočeništvo Kerbera“ ima događaja koji odgovaraju dvanaestom zadatku sa gotovo samosatiričnom pogodnošću.

Radnja

Prolog

Herkulu Poarou je u poseti dr. Barton, stipendista fakulteta "Sve duše" koji recituje potekao neke delove Homerove "Ilijade" (HHIII 316 m) i pretvara u razgovor na temu neobičnih hrišćanskih imena i kako neki od paganskih imena koje roditelji daju svojoj deci ne odgovaraju njima. Razmišlja kako su Poaroova i majka Šerloka Holmsa sedele zajedno i raspravljale o imenima za svoju decu. Poaro tvrdi da ne poznaje legendu o Herkulu. Razgovor se okreće ka Poaroovoj nameri da se povuče nakon što završi nekoliko slučajeva koji ga zanimaju i lično privlače, a Barton se kroz smeh poziva na dvanaest Herkulovih zadataka. Ova opaska daje Poarou stanku za razmišljanje i nakon što je njegov posetilac otišao, Poaro se upoznaje sa podvizima svog legendarnog imenjaka, odlučujući da će njegovi poslednji slučajevi oponašati Herkulovih Dvanaest zadataka.

Nemejski lav

Gospođica Lemon, Poaroova tajnica, pronalazi prvi zadatak u pismu otvorenog preduzetnika ser Džozefa Hogina čijoj ženi je otet pekinezer. Poaro upoznaje Hogina koji mu kaže da je pas otet pre nedelju dana, ali vraćen za otkup od dvesta funti. Hogin bi tu stvar ostavio da se ista stvar nije dogodila jednom poznaniku u njegovom klubu. Poaro upoznaje razdražljivu ledi Hogin i njenu nakaradnu družbenicu, gospođicu Ejmi Karnabi, koja se očigledno plaši svog poslodavca. Gospođica Karnabi je povela psa Šan-Tanga (koga je Poaro opisao kao „pravog lava“) u šetnju parkom i zastala je da se divi bebi u kolicima. Kada je pogledala dole, neko je presekao povodac psa i on je bio otet. Poruka o otkupnini kaže da novac ostave u novčanicama u koverti za kapetana Kertisa na adresi u Blumsberiju.

Poaro počinje svoju istragu. Nakon što je saznao ime prethodnog poslodavca gospođice Karnabi, ledi Hartingfild koja je umrla godinu dana ranije, on posećuje njenu sestričinu koja potvrđuje stav ledi Hogin o nedostatku intelekta, ali i suštinskih dobrih osobina gospođice Karnabi koja brine o nepokretnoj sestri i da je dobra sa psima toliko da joj je ledi Hartingfild ostavila svog pekinezera. Poaro razgovara sa čuvarom parka koji se seća događaja sa otmicom. Zatim istražuje adresu na koju je poslat novac za otkupninu i otkriva da je to jeftin hotel u kome se često ostavljaju pisma i za one koji tu i ne borave. Njegova treća poseta je supruzi čoveka koga je Hogin upoznao u svom klubu, a koji daje vrlo sličnu priču onoj koju je ispričala ledi Hogin o metodi otmice i traženja otkupa. Njegova poslednja poseta je ponovo ser Džozefu da izvesti o napretku i tada je primetio da odnos ser Džozefa i njegove plavokose tajnice nije samo poslovne prirode.

Poaro šalje svog sobara da istražuje i pronalazi adresu koja potvrđuje Poaroove sumnje o tome gde bi pekinezer bio i šta će tamo pronaći. Poaro odlazi u posetui pronalazi gospođicu Karnabi, njenu nepokretnu sestru Emili i psa pekinezera Avgusta. Oni su deo prevare koju vode žene koje su družbenice bogatim i nezahvalnim damama. Ove žene su slabo plaćene, bez dara i biće odbačene kada ostare. Pas Avgust kog izvode u šetnju je njihov i puštaju ga s povoca da se vrati do sestrinog stana sam i tako obezbede svedoke "zločina". "Predmet" otmice se nalazi u sestrinom stanu, a njegov vlasnik je rekao za otkup. Često je pratilac taj koji se šalje sa kovertom novčanica u funtama koja ide u opšti fond za sve pratioce uključene u šemu. Gospođica Karnabi se oseća krivom za svoj zločin, ali to opravdava na osnovu načina na koji se prema njima ponašaju njihovi poslodavci – tek neki dan ju je ledi Hogin optužila da joj je menjala tonik pošto je bilo neprijatnog ukusa. Poaro im govori da njihove aktivnosti moraju da prestanu i da se novac mora vratiti ledi Hogin, iako je siguran da će uspeti da ubedi njenog muža da ne uključuje policiju.

Poaro objašnjava sve ser Džozefu i nudi dve alternative: krivično goniti zločinca (kojeg ne imenuje), u kom slučaju će izgubiti novac, ili jednostavno uzeti novac i proglasiti slučaj zatvorenim. Pohlepni ser Džozef pristaje na drugu varijantu i uzima Poaroovu priznanicu. Detektiv skreće razgovor na slučajeve ubistva i govori uznemirenom ser Džozefu da ga podseća na jednog belgijskog ubicu koji je otrovao svoju ženu da bi se oženio tajnicom. Poaroovo značenje je sasvim jasno i potreseni čovek vraća Poarou priznanicu, govoreći mu da zadrži novac. Poaro ga šalje nazad gospođicama Karnabi, govoreći im da je to poslednji doprinos njihovom fondu pre nego što se završi. U međuvremenu, ledi Hogin govori svom mužu sa olakšanjem da njen tonik više nema tako gorak ukus.

Lernejska hidra

Poaroa za pomoć traži lekar, dr. Čarls Oldfild, koji ima ordinaciju u Market Luboru, malom selu u Berkširu. Žena mu je umrla pre nešto više od godinu dana i u selu se priča da ju je on otrovao. Ljudi ga izbegavaju i poslato mu je nekoliko pisama punih mržnje, ali on ništa ne može da učini da zaustavi ovaj talas nedobronamernih ogovaranja – poput glava Lernejske hidre kada se jedan izvor tračeva prekine, drugi raste na njegovom mestu. Dakle, njegov krajnji cilj je da preseče glavni izvor tračeva baš kao što je hidra ubijena odsecanjem svoje ranjive glave.

Gospođa Oldfild je bila teško bolesna čija smrt je nastupila zbog čira na želucu čije naznake su slične naznakama trovanja arsenom. Ostavila je svom mužu nezanemarivu svotu novca i, pod pritiskom, Oldfild priznaje da se dosta razgovora vrti oko Džin Monkrif, njegove mladog distributerke kojom želi da se oženi, ali se ne usuđuje zbog razgovora. Poaro putuje u Market Luboro i upoznaje Džin. Ona je iskrena o svom odnosu sa Oldfildom i svojoj nesklonosti prema njegovoj ženi, ali se protivi Poaroovoj zamisli o iskopavanju i obdukciji tela. Poaro obilazi selo, aludirajući da je povezan sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i time generišući mnogo licemernih žamora, saosećanja za lekara i, što je još važnije, imena ko je šta i kada rekao.

Iz ovoga on saznaje za sadašnje mesto gde se nalaze dvoje Oldfildovih slugu koji su napustili posao nakon što je gospođa Oldfild umrla: sestra Harison koja je brinula o bolesnici i porodična sobarica Beatris. Sestra Harison priča priču o tome kako je čula kako Džin i lekar pričaju o neposrednoj smrti njegove žene u kojoj je bilo jasno da je to događaj koji su oboje nestrpljivo iščekivali. Medicinska sestra je sigurna da je i Beatris sigurno čula razgovor. Poaro joj govori o navodnim planovima iskopavanja tela, a medicinska sestra razmatra ovu vest i onda mu govori da se slaže da tako nešto treba da se uradi. Dok je razgovarao sa Beatris, ona je snažno poricala da je čula bilo kakav razgovor, ali mu je rekla za nekoliko sumnjivih priča o Džininom pravljenju lekova ili kuvanja čaja za gospođu Oldfild koji je medicinska sestra prosula ili zamenila pre nego što je bolesnica mogla da popije.

Poaro je dobio dozvolu za iskopavanje tela i pokazalo se da je telo prožeto arsenom. Medicinska sestra Harison je potresena i govori Poarou novu priču kako je videla Džin da meša šminku sa praškom iz ambulante. Poaro upozorava policiju koja pronalazi takvu šminku u spavaćoj sobi Džininog prenoćišta. Pokazuju ga medicinskoj sestri Harison koja uzbuđeno potvrđuje da je to ta koju je videla – da bi joj Poaro rekao da se takve šminke proizvode tek tri meseca. Dalje, njegov sobar Džordž pratio ju je nekoliko dana ranije, svedočivši kako je kupila komplet šminke u Vulvortsu, a zatim je video kako putuje do Džininog prenoćišta da bi ga tamo sakrila. Zarobljena i slomljena, medicinska sestra Harison priznaje ubistvo.

Poaro razgovara sa Džin i govori joj da je razgovor za koji je medicinska sestra Harison tvrdila da ga je čula izgledao psihološki malo verovatan jer dva moguća zaverenika nikada ne bi vodila takav razgovor na mestu gde ih je lako čuti. Primetio je pozitivno reagovanje medicinske sestre kada joj je rekao o mogućem iskopavanju tela, a zatim je pozvao Džordža koji je bio svedok kupovine kompleta šminke i postavljanja zamke za Džin. Pobuda je bila ljubomora jer je sestra Harison bila ubeđena da je Olfild zbog ljubaznog ponašanja tokom nekoliko godina nameravao da je ženi.

Kerinejska košuta

Poaro je prisiljen da ostane u engleskoj seoskoj gostionici jer su mu se pokvarila kola koja je vozio vozač. Iako nije cenio loše kuvan obrok koji mu je poslužen, on je uživao u opuštanju ispred vatre u svojoj sobi nakon šetnje kroz sneg da bi stigao do ustanove. Prekinu ga je mehaničar koji pokušava da popravi kola. Mladić – Ted Vilijamson – neverovatno je zgodan i dobro građen, poput grčkog boga, a Poaro podseća na pastira iz Arkadije. Vilijamson zna za Poaroov ugled i traži od njega da uđe u trag mladoj devojci koja je nestala.

Prethodnog juna, Vilijamson je pozvan u veliku kuću u blizini koja se zove "Graslon" da popravi pokvareni radio. Vlasnici kuće i njihovi gosti bili su na čamcu, a sobarica ga je uvela kod ruske balerine koja je tamo boravila. Zlatokosa sobarica zvala se Nita i Vilijamson se zaljubio u nju. Izašao je sa njom u šetnju i ona je rekla da će se vratiti sa svojom gazdaricom za dve nedelje i da će ga ponovo videti, ali kada je došlo vreme za njihov drugi sastanak, sobarica je bila drugačija. Nova sobarica, Meri Helin, dala mu je adresu u Severnom Londonu da piše Niti, ali na njegovo pismo nije odgovoreno.

Poaro posećuje ovu adresu i saznaje da se devojka, Italijanka, vratila u svoju domovinu. Gazdarica je opisuje kao tamnooku i loše ćudi. Poaro pokušava da uđe u trag Niti preko njene bivše poslodavke Katrine Samušenko, ali mu je rečeno da je balerina otišla u Švajcarsku. Takođe razgovara sa vlasnikom "Graslona" ser Džordžom Sanderfildo, koji se sa nelagodom seća Meri, ali se ne seća sobarice prilikom prve posete madam Samušenko njegovoj kući i misli da je Poaro pogrešio. Meri je tema Poaroove sledeće posete. Zaposlena je poslednje nedelje juna kada je prethodna spremačica otišla, verovatno zbog bolesti. Ona nagoveštava da zna nešto o ser Džordžu što bi Poaro želeo da zna, ali detektiv ne prihvata ponudu, na njenu veliku ljutnju.

Poaro razgovara sa svojom vezom iz pozorišnog sveta koji mu kaže da je plesačica otišla u Vagrna Alpima u Švajcarskoj jer boluje od tuberkuloze i da je njena sobarica Italijanka iz Pize. Poaro putuje u Pizu da bi od njene porodice saznao da je Nita Valeta koju zovu Bjanka imala upalu slepog creva i da je umrla na operacionom stolu. Poaro je naizgled došao do kraja svoje potrage, ali nešto ga muči i on se seli u Švajcarsku gde zatiče Samušenkovu lošeg zdravlja.

Ona potvrđuje Poaroove sumnje da je Meri Helin ucenjivala ser Džordža Sanderfilda i da je Merina prethodnica Nita umrla. Poaro ističe da ju je Nitina porodica zvala Bjanka. Primećuje Katrininu zlatnu kosu i kaže joj da je tokom posete Sanderfildovoj kući u junu bila između sobarica – Bjanka je otišla, a Meri još uvek nije bila zaposlena. Samušenkova je, u stvari, bila Nita, ili „Inkognita“ ako joj se da puno ime, i uživala je nekoliko sati u Arkadiji sa svojim grčkim bogom kada je on došao u kuću, a ostali su bili napolju. Ona ne poriče njegovu priču. Poaro zatim ubeđuje Katrinu da započne novi život sa Vilijamsonom. Njegova potraga za kerinejskom košutom je pri kraju.

Erimantski vepar

Poaro je i dalje u Švajcarskoj nakon rešavanja trećeg zadatka. Razgledajući znamenitosti, on ide žičarom do hotela "Roše neže" ​​na vrhu planine. Na putu prema gore, njegovu kartu proverava kondukter koji mu daje žurno nažvrljanu cedulju koja je od Lementjuija, inspektora švajcarske policije. Poarou govori da je prepoznat po brkovima i traži njegovu pomoć. Marasko, pariški gangster, pobegao je iz svoje domovine nakon ubistva kladioničara Salija, a veruje se na osnovu dobijenih podatak da ima sastanak sa članovima svoje bagre u "Roše nežeu". Poaro razmatra belešku. Marasko je bio glavni osumnjičeni za mnoga ubistva, ali ovo je prvi put da je njegova krivica van sumnje. Iako je iživciran što se njegov odmor odlaže, fraza koju je Lementjui koristio da opiše Maraska – „divlji vepar“ – privlači njegovo zanimanje. On u tome vidi svoj četvrti samonametnuti zadatak.

Poaro posmatra svoje saputnike u žičari. Tu je prijateljski američki turista gospodin Švarc, lepa, ali melanholična žena, čovek otmenog izgleda koji čita knjigu na nemačkom i tri zločinačka tipa koji igraju karte. Dolazeći u hotel, nalaze ga pomalo u haosu jer se otvara tek na početku sezone. Poarou upravnik hotela izgleda u preživčanoj pometnji. Jedina efikasna osoba je konobar Gustav. Razgovarajući sa upravnikom, a zatim ponovo sa Švarcom, Poaro saznaje da je prelepa žena gospođa Grandije, koja svake godine dolazi na godišnjicu smrti svog muža u tu oblast, a da je čovek otmenog izgleda dr. Lac, jevrej izbeglica od nacista iz Beča. Poaro se Švarcu predstavlja kao gospodin Poarije, trgovac svilom iz Liona.

Sledećeg jutra, kada je isporučio kafu u njegovu sobu, Gustav kaže Poarou da je on zapravo gospodin Drue, policijski inspektor. Oni su sada odsečeni u hotelu jer je žičara oštećena tokom noći, verovatno zbog sabotaže. Poaro i Gustav razgovaraju o tome ko bi Marasko mogao biti među gostima i zaposlenima, među kojima je i Žak, kuvaričin muž. Poaro je zaintrigiran zašto je sastanak organizovan na tako izolovanom mestu.

Poaro razgovara sa Žakom i njegovom ženom i otkriva da je pre Gustava postojao još jedan konobar Robert koji je otpušten zbog nesposobnosti, ali nije bilo svedoka da je napustio hotel. Te noći, trojica ljudi koji su igrali karte napadaju Poaroa u njegovoj sobi, ali ga je spasao Švarc koji je nosio pištolj. Trojica muškaraca su zaključana, a Švarc govori Poarou da su muškarci već "izrezali" Gustavljevo lice. Švarc i Poaro pronalaze dr. Laca kako prisustvuje detektivu koji nije previše teško povređen, a zatim prate krvavi trag niz tepihe hotela do neiskorišćenog krila gde pronalaze leš sa zakačenom ceduljom na kojoj piše: „Marasko više neće ubijati niti će pljačkati svoje prijatelje“, Poaro koristi heliograf da da znak niz planinu za pomoć i tri dana kasnije, Lementjui i neki policajci stižu u hotel i Gustav je uhapšen.

Poaro objavljuje da Gustav nije Drue već Marasko. "Robert" je bio Drue. Marasko ga je ubio i zauzeo njegovo mesto. Otkriveno je da tokom svoje prve noći u hotelu Poaro nije pio kafu jer je sumnjao da je drogirana i da je zapravo bio svedok kako Gustav ulazi u njegovu sobu, pretresa džepove i pronalazi poruku od Lementjuija. Trojica kartaša bili su članovi Maraskove bagre, ali nikada nisu napali svog vođu. Isecanje Maraskovog lica izvršio je dr. Lac (koji je plastični hirurg, a ne psihijatar kako se predstavljao) da bi promenio njegov izgled. Ovo je pravi razlog zašto se sastanak održao na tako odvojenom mestu.

Augijeve štale

Poarou je zatraženo da pomogne predsedniku vlade Edvardu Ferijeu čiji je prethodnik na tom položaju bio njegov tast Džon Hamet, sada lord Kornvorti. Smatrali su da je pravi uzor kakav treba da bude pošten i častan političar. Međutim, ispod površine, on je bio umešan u šikaniranje, preprodaju akcija i zloupotrebu stranačkih sredstava. Ova otkrića su bila potres za njegovog zeta koji je naterao Hameta da podnese ostavku zbog lošeg zdravlja, a zatim je sam preuzeo funkciju. Otkriće će javnosti biti otkriveno u tabloidu "Rendgen vesti" kada je Ferije pokušao da počisti javni život.

Poaroa to nije zanimalo sve dok ministar unutrašnjih poslova ser Džordž Konvej nije upotrebio frazu "Augijeve štale" i u tom trenutku on pristaje da pomogne. Poaro posećuje Persija Perija, napaćenog urednika tabloida "Rendgen vesti" za koga je čuo da je ranije prihvatao izvesne svote novca zato što nije štampao priče. Ovom prilikom, međutim, Peri odbija novac i govori da će objaviti.

Ubrzo zatim, zajedno sa pričama o Hametu, u štampi počinje da se pojavljuje još jedan niz novinskih izveštaja koji nagoveštavaju razne seksualne bruke u vezi sa Ferijevom ženom Dagmar. Prikazuju je kao bezobzirnu i lutalicu po klubovima sa južnoameričkim žigolom. Ove priče se pojavljuju u časopisu "Rendgen vesti" koji je gospođa Ferije tužila za klevetu. Tužilaštvo dovodi svog prvog svedoka – biskupa Nortambrije – koji se zaklinje da je gospođa Ferije bila u njegovoj palati na oporavku po naređenju lekara u datumima koje su novine navele. Drugi svedok je izvesna Telma Anderson koja kaže da joj se obratio čovek koji je rekao da je radio za "Rendgen vesti" i da ju je zaposlio da glumi gospođu Ferije. Zatim je slikana u raznim nezgodnim stanjima.

Gospođa Ferije lako dobija slučaj za klevetu i na taj način navodi javnost da pretpostavi da su glasine o Hametu takođe izmišljene. Poaro otkriva začuđenom Ferijeu da je zamisao da se iskoristi Telma Anderson bila njegova i da je Dagmar bila uključena u plan. Zamisao je potekla iz knjige Kraljičina ogrlica Aleksandra Dume st., ali pravi podstrek su bile „Augijeve štale“ kada Herkul koristi silu prirode – u njegovom slučaju reku – da očisti štale. Poaro je koristio seks kao silu prirode, prvo je ocrnio ime gospođe Ferije, a zatim je javno skinuo ljagu sa njenog imena što je ishodilo talasom simpatija koji se takođe dobro odrazio na njenog oca i uništio "Rendgen vesti".

Stimfalidske ptice

Harold Voring, državni podtajnik sa 30 godina, uživa na odmoru u Hercoslovačkoj u hotelu pored Stempkačkog jezera. Jedini drugi Englezi tamo su starija žena gospođa Rajs, i njena udata ćerka gospođa Elsi Klejton. Dve druge žene izazivaju Haroldu trenutak uznemirenosti. Prvo ih vidi dok se penju stazom od jezera do hotela. Obučene su u ogrtače koji lepršaju, imaju kukaste nosove i duge nokte i vraćaju Haroldu u um sliku zlih ptica grabljivica.

Razgovarajući sa gospođom Rajs, Harold saznaje da njena ćerka nije udovica kao što je on pretpostavio već da ima muža zlostavljača. Njen muž Filip pije, ludo je ljubomoran i opake je naravi. Ova veza polako uništava ličnost njene ćerke. Gospođa Rajs je takođe saznala od hotelskog konsijerža da su dve zle žene sestre Poljakinje.

Jednog jutra, Harold zatiče Elsi kako sedi na kladi u šumi i plače zbog stanja svog života. On je teši i dok je prati nazad do hotela, nailaze na jednu od Poljakinja. Pita se koliko je videla. Te večeri, Elsie upada u Haroldovu sobu. Njen muž je neočekivano stigao u hotel i užasno je besan. U tom trenutku utrčava Filip Klejton. On nosi ključ i vrišti na Elsi, optužujući je da ima aferu baš kao što mu je jedna od Poljakinja rekla. On tera Elsi iz Haroldove sobe i vraća se u svoju. Harold trči za njim i stiže na vreme da vidi kako Elsi gađa tegom za hartiju svog muža u samoodbrani. On pada na zemlju i Elsi moli Harolda da ih ostavi pre nego što upadne u nevolju. Pola sata kasnije, gospođa Rajs se pridružuje Haroldu i kaže mu da je Filip mrtav, ubijen od udarca.

Harold je zgrožen i zabrinut da li će strana policija poverovati u priču koju i on i Elsi moraju da ispričaju i da je njihova „veza“ nevina. Dokazi ukazuju na ubistvo iz nehata u najboljem slučaju i ubistvo u najgorem. Gospođi Rajs iznenada pada na pamet zamisao i pita se da li su uprava hotela i policija otvoreni za podmićivanje. Harold pristaje da pokuša i pronalazi novac, ali, osim toga, ne zna njihov jezik pa ostavlja gospođu Rajs da vodi pregovore. Izgleda da je sve dobro i sledećeg dana Harold vidi gospođu Rajs kako razgovara sa policajcem i ona mu govori da je smrt proglašena prirodnim uzrocima i da su svi jasni. To je bilo sve dok se dve Poljakinje nisu obratile gospođi Rajs i razgovarale sa njom. Ona prevodi Haroldu i govori mu da znaju šta se zaista dogodilo (njihova soba je pored Elsine) i da ucenjuju Engleze.

Harold šeta pored jezera i sreće Poaroa. Očajan priznaje šta se dogodilo. Poaro vidi neposrednu vezu između dve Poljakinje i Stimfalskih ptica. Poaro obećava da će pomoći i sledećeg dana govori Haroldu da je uspeo i da su ucenjivači rešeni. Telegramom je saznao da ih traži policija i da su pohapšeni. Haroldu je laknulo, ali iznenada je ugledao dve Poljakinje i pita se šta se dešava.

Poaro mu govori da, iako nisu posebno privlačne, imaju dobru porodicu i poreklo. Pravi krivci su gospođa Rajs i njena ćerka. „Filip Klejton“ nikada nije postojao, a čovek koga je Harold video „ubijenog“ bila je prerušena gospođa Rajs. Nijedna strana policija nije otvorena za podmićivanje na način kako je Haroldu rečeno. On je obezbedio sav novac i nije znao o čemu je gospođa Rajs „pregovarala“ jer nije govorio jezik. Harold je odlučio da od sada pa nadalje uči svaki evropski jezik.

Bit sa Krita

Poaroa u pomoć poziva mlada Dajana Mejberli. Bila je verena za Hjua Čendlera više od godinu dana, ali je on raskinuo veridbu jer misli da će poludeti. U porodici postoji povest ludila jer su njegov deda i baba-tetka bili pogođeni, a njegov otac, admiral Čendler, navalio je da njegov sin napusti mornaricu pre nego što mu se stanje pogorša, ali razlog je bio sakriven pod izgovorom da mora da upravlja porodičnim seoskim imanjem – razlog u koji niko nije verovao, a ni pukovnik Frobišer, porodični prijatelj i Hjuov kum. Na Poaroov podsticaj, Dajana priznaje da je bilo nekih neobičnih pojava na obližnjim salašima sa iskasapljenim ovcama i slično, ali navaljuje da to nema nikakve veze sa stanjem. Admiral odbija da dozvoli lekaru da vidi njegovog sina.

Poaro putuje sa Dajanom do porodičnog imanja, vile "Lajd" gde upoznaje uključene u slučaj. Hju izgleda Poarou kao fin mladi bik. On saznaje dalje pojedinosti o povesti ludila u porodici od pukovnika Frobišera, među kojima je i Hjuov deda koji je bio odveden u ludnicu. Poaro saznaje da je Hjuova majka umrla kada je on imao deset godina u nesreći na čamcu kada je bila napolju sa admiralom i da je ranije bila verena za Frobišera pre nego što je on otišao u Indiju sa britanskom vojskom. Kada je došao kući, saznao je da se udala za admirala Čendlera, međutim, ovaj događaj nije umanjio prijateljske veze između njih dvojice.

Poaro primorava Frobišera da mu ispriča više pojedinosti o događaju sa ovcama i saznaje da je te noći admiral pronašao svog sina u krevetu sa krvavom odećom i krvlju u lavabou, ali Hju se nije sećao ničega od onoga što je uradio. Poaro ispituje admirala koji je neizmerno ostario od početka ovih događaja i koji smatra da je raskid veridbe najbolji za sve, napominjući da više neće biti Čendlerovih u vili "Lajd" kada on i njegov sin budu pomrli.

Ispitujući Hjua, Poaro je čuo za njegove snove u koje su uvek uključeni elemente besnila. On takođe pati od priviđanja i rekao je dok je razgovarao sa Poaroom da je video kostursku figuru u vrtu. Poaro je, međutim, ubeđen da je Hju zdrav i započinje svoju istragu tražeći od Dajane da mu dogovori da prenoći na imanju. On pretresa Hjuovu sobu i takođe odlazi do mesnog hemičara, navodno da kupi četkicu za zube.

Te noći, Hju je nekako uspeo da izađe iz svoje zaključane sobe i pronađen je ispred Dajanine sobe sa okrvavljenim nožem u rukama jer je ubio mačku. Hju se vraća svesti, potresao se kada je čuo šta se dogodilo i rekao ostalima da namerava da ide u lov na zečeve. Jasno je da je njegova prava namera da izvrši samoubistvo u šumi puškom i tako spasi i sebe i druge od daljeg bola. Poaro ga zaustavlja i govori im da se Hju sprema da izvrši samoubistvo.

On je trovan daturom. Taj alkaloid proizvodi priviđanja i izaziva veliku žeđ. Hju ju je unosio preko losiona za posle brijanja i tako je neprestano ulazila u njegov organizam kad god je nanosio losion. Poaro je odneo uzorak hemičaru na ispitivanje. Ko je odgovoran... Poaro otkriva da je admiral Čendler nasledio ludilo svoje porodice, ali Hju nije njegov sin. Hju je u stvari sin pukovnika Frobišera koji je bio u vezi sa gospođom Čendler pre nego što je otišao u Indiju. Admiral je u svom sinu prepoznao sličnost sa prijateljem i saznao je istinu od svoje žene pre nego što je umrla u toj neobičnoj „nesreći na brodu“. On je sprečio Hjua da poseti lekara koji bi potvrdio njegov razum.

Čuvši ovo objašnjenje od Poaroa o činjenicama slučaja, admiral, koji je sada opisan u pripovedanju kao „poslednji Čendler“, ukratko govori pro forme radi. Zatim uzima pušku i kaže da ide u lov na zečeve. Poslednji put je viđen kako ulazi u šumu sa puškom posle čega se čuo pucanj.

Diomedove kobile

Jedne noći, Poarou je telefonirao u pomoć mladi poznanik i lekara dr. Majkl Stodart. Otišavši na adresu koja mu je data, Poaro pronalazi Stodarta u stanu gospođe Pejšens Grejs gde se završava razvratna zabava na kojoj je bilo i upotrebe kokaina. Stodart je pozvan nakon što se gospođa Grejs posvađala sa svojim dečkom Entonijem Hokerom. Pokušala je da ga upuca dok je izlazio iz stana, a skitnici u prolazu nanela je povredu. Stodart je zakrpio skitnicu koji je prihvatio isplatu.

Stodart brine za Šilu Grant koju je upoznao na lovačkom balu u zemlji. Šila je bila na zabavi i još uvek je u stanu pošto se upravo probudila i oseća se užasno nakon droge. Ona je jedna od četiri ćerke generala u penziji i svi znaju da Šila i njene sestre podivljaju kad dođu negde gde se kokain slobodno uzima. Stodart joj je održao predavanja o kokainu, a Poaro se predstavio. Očigledno je da je Šila čula za njega i da je živčana zbog njega. Poaro poredi trgovinu drogom sa hranjenjem ljudskim mesom (u njegovom umu, poput Diomedovih kobila, koje su se hranile ljudskim mesom).

Poaro posećuje Mertonšir gde mu stara prijateljica ledi Karmajkl daje pojedinosti o porodici Grant. Sve devojke su naopake jer njihov otac ne može da ih kontroliše. Oni prave društvo sa Hokerom koga bije loš glas i sa još jednom njegovom „prijateljicom“, gospođom Larkin. Ledi Karmajkl je oduševljena pomislivši da ju je Poaro posetio kako bi istražio neki poseban zločin, ali detektiv joj kaže da je on samo tu da ukroti četiri divlje kobile. On posećuje generala Granta čija je kuća puna starina iz Indije. Sam general upotpunjuje otrcanu sliku, sedi u fotelji sa zavijenom nogom zbog gihta, pije porto i govori protiv sveta. Poaro saopštava vesti o drogi i sluša starčevo bešnjenje i pretnje protiv onoga ko odvodi njegove devojke u nevolje. Dok je napuštao sobu, Poaro se nespretno spotakao o svog domaćina.

Poaro je sam pozvan na zabavu u kuću gospođe Larkin gde upoznaje Šilinu sestru Pamelu. Hoker dolazi sa Šilom tek što je došao iz lova i želi da napuni svoju čuturicu. Šila je čula od jednog od slugu da je Poaro posetio njenog oca prethodnog dana. On joj govori o pretnji zbog uzimanja droge. Dok je odlazio, čuo je Pam kako šapuće Šili za čuturicu. Poaro je video napuštenu pljosku i nalazi je punu belog praha.

Nešto kasnije kod ledi Karmajkl, Poaro govori Šili da je prepoznata sa slike od strane policije. Njeno pravo ime je Šila Keli. Četiri devojke nisu ćerke generala Granta koji nije general već šef lanca trgovine drogom, a četiri mlade žene za njega rasturaju drogu. On govori začuđenom Majklu da je „general“ preterao u svom činu jer od gihta obično pate veoma stari muškarci, a ne sredovečni očevi mladih žena. Kada se Poaro namerno sapleo, udario je u Grantovo stopalo obolelo od „gihta“, ali Grant to nije primetio. Hoker nije bio rasturač droge, već korisnik. Pam i Šila su pokušavale da mu podmetnu po Grantovom naređenju čuturicom sa kokainom.

Poaro ubeđuje Šilu da svedoči protiv Granta i time razbije lanac. Time će kopirati kobile iz predanja koje su postale normalne nakon što im je Herkul nahranio gazdu. Poaro govori posramljenom Stodartu da će Šila sigurno izgubiti zločinačke sklonosti ako bi se on brinuo o njoj.

Hipolitin pojas

Aleksandar Simpson traži od Poaroa da pomogne u potrazi za Rubensovom slikom koja je ukradena iz galerije čiji je vlasnik. Skupini nezaposlenih muškaraca plaćeno je da izvedu demonstracije u galeriji za koju se, nakon što je policija istražila, utvrdilo da je bila odvraćanje pažnje kako bi se slika izrezala iz okvira. Simpson zna da se slika prebacuje u Francusku gde će je kupiti milioner sakupljač i želi da Poaro pomogne jer misli da će biti bolji u obračunu sa beskrupuloznim bogatašem nego što će to biti policija.

Poaro nevoljno pristaje da pomogne. Daleko ga više zanima slučaj koji Džap ima u vezi sa Vini King, petnaestogodišnjom Engleskinjom koja je bila u pratnji u Parizu kao jedna iz skupine takvih devojaka za novi termin u ekskluzivnoj školi gospođice Poup. Na povratku iz vagon-restorana u vozu, neposredno nakon što je krenuo iz Amjena (poslednja stanica pre Pariza), Vini King je otišla u toalet i naizgled nestala. Telo nije pronađeno pored šina, a voz se nije zaustavljao, samo je usporio zbog signala. Međutim, Vinin šešir je kasnije pronađen u blizini šina. Poaro pita da li su njene cipele pronađene.

Nešto kasnije, Džap telefonira Poarou i kaže mu da je Vini pronađena oko 24 km od Amjena. Ona je omamljena, bila je drogirana po rečima lekara koji ju je pregledao i ne može da se seti mnogo toga nakon što je krenula iz svog rodnog grada Krančestera. Ona se ne seća ni susreta sa jednom od zaposlenih gospođice Poup, gospođicom Buršo, u Londonu pre puta u Francusku. Uprkos tome što je devojčica pronađena, Poaro razgovara sa detektivom inspektorom Hernom koji se bavio slučajem, ali se nije približio rešavanju zagonetke kako je devojčica nestala. Jedini drugi ljudi iz voza su bez sumnje – dve sredovečne usedelice, dva francuska trgovačka putnika iz Liona, mladić Džejms Eliot i njegova blistava žena i jedna Amerikanka o kojoj se vrlo malo zna. On je potvrdio da su Vinine cipele pronađene pored šina čime je potvrdio Poarovu teoriju.

Poaro odlazi u Francusku i posećuje establišment gospođice Pope u Nejiu. Neverovatna direktorka govori Poarou o prednostima svoje škole koja je bliska muzici i kulturi Pariza. On čuje kako su dva para pariskih policajaca zatražili da pretresu Vinin prtljag, a nijedan izgleda nije razgovarala sa onim drugim i pronašli su samo loše naslikanu sliku u ulju koja prikazuje most u Krančesteru koju je Vini kupila na poklon za gospođicu Poup. Pred zaprepašćenom ženom, Poaro počinje da pere sliku terpentinom dok joj govori da Vini nije ni putovala u Francusku.

Gospođica Buršo je u Londonu upoznala devojku koju nikada ranije nije videla, a koja je potom potpuno promenila svoj izgled u toaletu u vozu bacivši kroz prozor školski šešir i cipele i pretvorivši se u blistavu ženu Džejmsa Eliota. U isto vreme, Poaro je skinuo Vininu „užasnu” sliku da bi ispod nje otkrio drugu: Hipolitin pojas, nestalo Rubensovo remek delo.

Lopovi su sliku prokrijumčarili u prtljagu učenice u pratnji, znajući da tako nešto nikada neće biti pretresano na carini, a jedna iz skupine je tada bacila predmete kojim se prerušila u običnu učenicu. Ostali članovi bagre prerušeni u policajce mogli su kasnije da pretraže prtljag i izvade sliku. Nisu znali da će gospođica Poup, koja je navaljivala da se koferi raspakuju po dolasku, pronaći "poklon" i odmah ga uzeti. Dok je Poaro odlazio, devojke su se skupile oko njega tražeći njegov potpis koji Poaro naziva napadom Amazonki.

Čopor Geriona

Poaro se ponovo sreo sa gospođicom Karnabi, saputnicom iz priče "Nemejski lav", koju hvali kao jednog od najuspešnijih zločinaca koje je ikada sreo. Ona je zabrinuta jer stalno razmišlja o nezakonitim planovima za koje je sigurna da bi uspeli i plaši se da će se pretvoriti u okorelog zločinca. Ona želi da dobro iskoristi svoj dar i pomaže Poarou u borbi protiv zločina na bilo koji način. Takođe mu je iznela mogući slučaj u kome može da se dokaže.

Ona ima prijateljicu, gospođu Emelin Kleg, udovicu koja se udobno nalazi. U svojoj usamljenosti, gospođa Kleg je pronašla utehu u verskoj sekti pod nazivom „Stado pastira“, sa sedištem u skloništu u Devonu. Njihov vođa, dr. Andersen, je zgodan, harizmatičan čovek. Gospođa Kleg je napravila oporuku kojom ostavlja svu svoju imovinu stadu. Gospođica Karnabi je posebno zabrinuta jer zna za tri žene u sličnom stanju koje su sve umrle u protekloj godini. Istražila je i nije pronašla ništa neobično u smrtima koje su sve bile prirodnie i nijedna se nije dogodila u svetilištu već u domovima pokojnika. Poaro traži od gospođice Karnabi da se ubaci u sektu. Ona treba da se pretvara da ih prezire, a zatim da, kad bude u svetilištu, bude ubeđena da bude obraćena.

Poaro se posavetovao sa Džapom. Detektiv Skotland Jarda saznaje da je Andersen nemački hemičar kojeg su nacisti izbacili sa tamošnjeg univerziteta jer je imao majku Jevrejku i da nema ništa sumnjivo u vezi sa smrću žena čija je imena navela gospođica Karnabi. Ipak, Poaro na Andersena gleda kao na čudovište Geriona koje je odlučan da uništi. Gospođica Karnabi se smestila u svetilištu sa gospođom Kleg i pridružila se festivalu koji se održava noću – „Puni rast pašnjaka“. Na službi odbacuje bogosluženje, ali odjednom oseća ubod igle na ruci. Skoro istog trenutka počinje da ima osećaj blagostanja i radosti zbog čega je nakratko spavala.

Poaro joj nalaže da kaže Andersenu da će zaraditi veliku svotu novca koju će ostaviti stadu, da ima problema sa plućima i da će gospođa Kleg uskoro naslediti veliku svotu od tetke, više nego što sad ima. Poaro takođe pita da li je srela gospodina Kola u svetilištu. Gospođica Karnabi kaže da jeste i za nju je on veoma čudan čovek. Kao da želi da dokaže da je njena tvrdnja tačna, ubrzo potom gospodin Kol obraća se gospođici Karnabi i priča o svojim čudnim viđenjima u kojima su device, Jehova, pa čak i Odin. Od daljih čudnih priča spasava je dolazak gospodina Lipskomba, čuvara imanja u Devonširu.

Dan pre sledeće službe, gospođica Karnabi se sastaje sa Poaroom u mesnoj čajnici. Izgleda da nije kako treba i govori Poarou da je Andersen veliki čovek i da ne može da ga izda. Zatim je izjurila iz radnje i Poaro vidi da je čovek natmurenog izgleda slušao njihov razgovor. Sledeća služba bila je u toku i gospođici Karnabi će ponovo biti ubrizgana inekcija kada uđe gospodin Kol. Nastaje gužva i policija ulazi u prostoriju. Gospodin Kol je u stvari detektiv inspektor Kol i hapsi Andersena.

Kasnije se stranke savetuju. Čovek u čajdžinici bio je gospodin Lipskomb i kada ga je gospođica Karnabi prepoznala, stavila je na sebe čin odanosti Andersenu. Poaro je to shvatio kada je čoveka pratio nazad u ložu. Andersenova hemijska pozadina (iako verovatno nije bio jevrejski izbeglica) bila je korisna za pripremanje inekcija hašiša za proizvodnju ekstazija kod svojih pristalica kao i za ubrizgavanje važnih bakterija kada je želeo da ih ubije i nasledi njihova imanja. Andersen se spremao da gospođici Karnabi ubrizga bakteriju tuberkuloze da bi se povezalo sa izmišljenom bolešću o kojoj mu je pričala. U laboratoriji u svetilištu dobijen je dokaz kada je policija upala.

Hesperidske jabuke

Poaroa posećuje Emeri Pauer, bogati sakupljač umetničkih dela irskog porekla. Pre deset godina kupio je na aukciji zlatni pehar koji je navodno za papu Aleksandra VI napravio Benvenuto Čelini kojim je papa Bordžija otrovao svoje žrtve. Izrada pehara je namotana zmija koja okružuje drvo sa jabukama predstavljenim smaragdima. Poaroa je odmah počelo to da zanima na pomen jabuka. Pauer je platio svotu jednaku trideset hiljada funti da bi je kupio na aukciji 1929. godine, ali u noći prodaje pehar i drugi predmeti su pokradeni iz kuće prodavca markiza di San Veratrina.

Policija je tada bila sigurna da je odgovorna bagra od tri međunarodna lopova. Dvojica muškaraca su uhvaćena, a neki od pokradenih predmeta pronađeni su, ali pehar nije bio među njima. Treći muškarac, provalnik irskog porekla Patrik Kejsi, umro je ubrzo nakon toga kada je pao sa zgrade u pokušaju drugog zločina. Pover je potrošio deset godina i mnogo novca pokušavajući da pronađe pehar, ali bezuspešno. Markiz je ponudio da mu vrati novac, ali Pauer ne želi da iskoristi ovu ponudu jer više ne bi bio zakoniti vlasnik pehara ako bi bio pronađen. Sumnjao je da je pravi zločinac ser Ruben Rozental koji je bio protiv-ponuđač na aukciji 1929. godine, ali su nedavno postali poslovni saveznici i Pauer je sada uveren da je Rozental nevin.

Poaro preuzima istragu i razgovara sa detektivom koji na slučaju inspektorom Vagstafom o osumnjičenima. Žena Patrika Kejsija, stroga katolkinja, je mrtva. Njegova ćerka je monahinja u samostanu, a njegov sin, koji se umetnuo svog oca, je u zatvoru u Sjedinjenim Državama. Mnogo je tragova povezanih sa bagrom koja se prostire širom sveta i Poaro pokreće svoja istraživanja.

Tri meseca kasnije, Poaro odlazi da poseti samostan u koji je ušla Kejsijeva ćerka u udaljenom delu zapadne obale Irske. On otkriva da je ona umrla dva meseca ranije. Poaro upoznaje jednog meštanina koji mu pomaže da provali u manastir gde dobija pehar. On ga vraća Paueru i govori mu da su ga monahinje koristile kao putir. Kejsijeva ćerka ga je verovatno odnela tamo da bi se iskupila za grehe svog oca, a kaluđerice nisu znale za njegovo vlasništvo i drevnu povest. Poaro je zaključio da će biti u samostanu jer nije bilo traga da je neko imao pehar nakon što je ukraden. Dakle, to je bilo negde gde „obične materijalne vrednosti nisu važile”. Pominjanje Kejsijeve ćerke kao monahinje je dalo očigledno mesto.

Poaro pokazuje Paueru kako je tokom renesanse papa koristio skriveni mehanizam u peharu da stavi otrov u piće žrtve. Poaro ukazuje da posedovanje predmeta sa tako lošom prošlošću neće biti dobro. Ako se vrati samostanu, kaluđerice će služiti bogosluženje za Pauerovu dušu. On Pauera podseća na njegovo dečaštvo u zapadnoj Irskoj. Pauer se složio. Dobio je ono što je želeo, a to je da poseduje pehar. Poaro vraća pehar u samostan kao poklon čoveka koji je toliko nesrećan da ne zna da je nesrećan.

Kerberovo zatočeništvo

Poaro napušta londonski metro na Pikadiliskom cirkusu, a na pokretnim stepenicama prošao je pored stare poznanice grofice Vere Rosakov koja je išla u suprotnom smeru. Ona je navalila da se sastanu i kada je zamoljena da predloži mesto, odgovirla mu je "U paklu...!" Poaro je zbunjen, ali nepokolebljiva gospođica Lemon ga hladno obaveštava da je to naziv novog noćnog kluba u Londonu i rezervisala mu je sto za tu noć.

Klub se nalazi u podrumu i uređen je u stilovima pakla koji predstavljaju različite kulture. Čak ima i velikog crnog psa opakog izgleda na ulazu koji se zove Kerber. Rosakova ga upoznaje sa profesorom Liskardom koji ju je savetovao u vezi sa odlikovanjem (iako se stidi sjajnih rezultata), i sa dr. Alis Kaningem, praktičarkom psihologije koja je verena za Rosakovinog sina koji trenutno radi u Americi.

Alis i Poaro se ne slažu. Hladno je zanimaju zločinačke sklonosti i Rosakovina kleptomanija je zanimljiva, ali na Poaroovu žalost, izgleda da je uopšte ne zanima legendarni detektiv. Njegovo preispitivanje njenog načina oblačenja sa teškim kaputom i suknjom sa džepovima umesto ženstvenijeg stila odevanja ne ide na ruku. Međutim, Alis smatra osobu po imenu Pol Varesko očaravajućom. On je zgodan gušter sa veoma sumnjivim ugledom i ona provodi vreme plešući sa njim i neprestano ga ispitujući o događajima iz njegovog detinjstva koji su mogli da doprinesu njegovoj ličnosti. Poaro prepoznaje mladog detektiva Skotland Jarda u gomili u smokingu i oseća da se nešto dešava.

Videvši Džapa sutradan, Poaroove sumnje su potvrđene. Klub je pod nadzorom policije jer ga dovode u vezu sa lancom trgovine drogom. Ne mogu da uđu u trag osobi koja je uložila novac za kupovinu kluba, ali znaju da se droga plaća nakitom. Bogate dame menjaju svoje dragulje za lažne dragulje i drogu, a kasnije poriču da su znale za zamenu kada su zvale policiju i svoja osiguravajuća društva. Skotland Jard je pratio rad na draguljima do društva "Golkonda", a odatle do Pola Vareska. Pod maskom da je pokupila traženog ubicu, policija je izvršila raciju u klubu, ali nije uspela da otkrije ni da li su dragulji ni da li je droga skrivena u klubu ili bilo kod koga tamo, pogotovo kod Vareska.

Poaro pita Rosakovu o pravom vlasniku kluba. Ona poriče da je neko drugi vlasnik, ali je užasnuta što joj je rečeno o vezi sa drogom. Džap govori Poarou o još jednom planu da upadne u klub i Poaro se sam dogovara. U noći racije, Poaro postavlja malog čoveka, izvesnog Higsa, ispred kluba.

Jutro nakon racije, Džap telefonira Poarou da mu kaže da su pronašli dragulje u džepu profesora Liskarda, ali da mu je smešteno. Međutim, nije pronađena nikakva droga tako da ju je neko uklonio iz kluba. Poaro kaže začuđenom Džapu da je on odgovoran, a zatim spušta slušalicu.

Rosakova stiže u Poaroov stan. Ona radosno priznaje Poarou da je dragulje stavila u profesorov džep jer ih je našla u svojoj torbi kada je racija počela pa je morala da ih zbrine što je pre mogla. Podmetnuo joj ih je Varesko i ona priznaje da je on pravi vlasnik lokala. Poaro je vodi u susednu sobu gde čekaju Higs i Kerber. Higs može da se nosi sa bilo kojim psom i izveo je inače žestoku životinju tokom racije.

Poaro traži od Rosakove da naredi poslušnom psu da ispusti ono što drži u ustima i on je to i uradio. Mala zatvorena kesica kokaina pada na zemlju. Potresena Rosakova glasno izjavljuje svoju nevinost, a Poaro kaže da joj veruje – pravi zločinac je Alis koja je u savezu sa Veraskom. Drogu je nosila u velikim džepovima suknje i bacala je u džepove svojih mušterija na plesnom podiju. Kada je došlo do racije i kada su se svetla privremeno ugasila, Poaro je čekao kod Kerbera i čuo je kako stavlja kesicu u usta psu – a Poaro je iskoristio priliku da odseče uzorak tkanine sa njenog rukava kao dokaz.

Književni značaj i prijem

Moris Ričardson je u izdanju časopisa Posmatrač od 5. oktobra 1947. kratko napisao:

Kraljica zločina pokušava tešku, nenagrađivanu formu sprinta. Herkulovi zadaci se sastoje od dvanaest Poaroovih zadataka uredno konstruisanih, ali neizbežno nemaju lažne tragove zbog kojih naši krvni sudovi pulsiraju na celoj udaljenosti. Ali da li će Agata Kristi dozvoliti malom jajoglavom egomanijaku da izvrši svoju strašnu pretnju penzionisanjem?

Neimenovani recenzent je za časopisa Dnevna zvezda Toronta 6. decembra 1947. napisao:

Herkul Poaro... ovde oponaša svog olimpijskog imenjaka, Herkula... Dok se starac uhvatio u koštac sa 12 klasičnih zadataka... tako je gospođa Kristi olabavila svog otmenog tragača na 12 savremernih parnjaka u liniji otkrivanja zagonetke. Težak zadatak, uredno obavljen.

Robert Barnard je u tekstu pod nazivom Dar za obmanu: Cenjena Agata Kristi napisao:

Verovatno najbolja pojedinačna zbirka kratkih priča jer je raznovrsnija po problemima i lakša u dodiru nego inače. Mnogo trikova iz njenih romana, a tuđih je veoma vešto koristila. Ali pominjanje pehara koji je Čelini napravio za Aleksandra VI (pre navršene treće godine?) je dobar primer Kristinog šamaranja i gotovo da predstavlja filisterstvo ili prezir prema svojoj publici.

Ekranizacija

Herkulovi zadaci su ekranizovani prema scenariju Gaja Endrusa sa Dejvidom Sačetom kao Poaroom kao epizoda poslednjeg ciklusa serije Poaro. Ekranizacija je ukombinovala priče „Kerinejska košuta“, „Erimantski vepar“, „Stimfalske ptice“, „Hipolitin pojas“ i „Kerberovo zatočeništvo“ u jednu zagonetku pri čemu je „Vepar“ bio centralna. Prilično verno su uključene radnje „Košute“ i „Ptica“ dok su prisutni samo delovi iz ostalih. "Nasleđe Lemežererovih", jedina kratka priča o Poarou koja nije ekranizovana, takođe je pomenuta u ekranizaciji. Premijerno je prikazana na ITV 6. novembra 2013. godine, a zatim na veb stranici Acorn TV 18. avgusta 2014. godine.

Za razliku od romana, naslovne Herkulove zadatke Poaro ne preuzima kao slučajeve već se odnose na niz slika koje je ukrao Marasko, glavni negativac. Naslov je takođe simboličan za Poaroov put ka iskupljenju nakon što je njegov plan da uhvati Maraska doveo do besmislenog ubistva nevine devojke Lusinde Lemežerer. Najznačajnije odstupanje od izvornog materijala je promena Maraskoovog identiteta, jedini put kada je identitet ubice promenjen u celoj seriji. U knjizi je Gustav Marasko, a u ekranizaciji Alis Kaningem (koja nije Rosakovoj snaja, nego ćerka), pri čemu je Gustav njen saučesnik kao i dr. Lac.

Ekranizacija označila drugo i poslednje pojavljivanje grofice Vere Rosakov u seriji koju u ovoj epizodi igra Orla Brejdi. Prethodno pojavljivanje bilo je 1991. godine u epizodi "Dvostruki trag" gde je Kika Markam tumačila ulogu.

Snimanje ove epizode ​​je rađeno u aprilu i maju 2013. godine, a režirao ju je Endi Vilson koji je takođe režirao Smrt na Nilu i Ko talas uhvati. Vilson je ovu ekranizaciju opisao kao „putovanje obnove i iskupljenja za Poaroa“.

Mesto radnje u ovoj ekranizaciji, švajcarski hotel pod nazivom "Hotel Olimpos", snimljen je u vili "Halton" u Ejlsburiju, međutim, spavaće sobe su izgrađene u studiju "Pajnvud".