Википедија

Hermetizam

Hermetizam (lat. hermeticus) je filozofsko i religijsko učenje o tajnama prirode i božanstava. Naziv potiče od grčkog naziva za boga Hermesa.

Grčki bog Hermes

Za hermetizam, kao izvor iz kojeg proizlazi šira tradicija hermetizma, može se reći da je posledica spajanja egipatske i helenističke kulture u prvim vekovima ranohrišćanskog perioda.

Aleksandrija je u to vreme bila grčko-egipatsko trgovačko, privredno i kulturno središte Sredozemlja. Religijski, filozofski i kulturološki uticaji slivaju se u Aleksandriju. Egipatska tradicija u tome je snažno izražena. Zajedno sa grčkim elementima, misterijima i filozofskim školama platonizma, neoplatonizma, stoicizma, neopitagoreizma, aleksandrijskog judaizma (posebno angelologija i poštovanje Svetog Pisma), s hrišćanskim elementima (gnosticizam i ostali elementi), s persijskim zoroastrizma (odnos prema dobru i zlu) stvara se jedna sinteza religije, filozofije i prakse nazvana hermetizam. Treba spomenuti i ostale doktrine koje su delovale na hermetizam, kao što je i hermetizam delovao na njih. Uglavnom se tu misli na alhemiju i Jamblihovu teurgiju.

U Islamu, hermetistički kult je prihvaćen kao Sabeanski, spomenut u Kuranu 830. godine.

Knjige i spisi uredi

Hermetizam se kao duhovno znanje prenosio i knjigama. One knjige koje se pripisuju Hermesu Trismegistu nazivaju se hermetika. One obrađuju poprilično široki raspon tema: kosmička načela, prirodu, redove bića, spoznavanje božanskog, misticizam, magiju, alhemiju i medicinu.

Naučnici danas tekstove hermetike dele na dva dela: filozofsku i religijsku hermetiku, i tehničku (magijsku i teurgijsku) hermetiku. Smatra se da tehnička hermetika datira između 1. i 4. vek p. n. e. , ali verovatno su neki tekstovi pisani prema već postojećim i ranijim modelima.

Najpoznatiji spis je Smaragdna ploča sa vrlo poznatim hermetičkim geslom „Kako gore, tako i dole“, no Korpus Hermetikum važi za najsveobuhvatniju.

Osim teksta Korpus Hermetikum, postoje i drugi tekstovi koji se pripisuju Hermesu Trismegistu, a po definiciji jesu hermetika. Među njima je poznati Asklepije (izvorno Savršena rasprava), koji je i filozofski i magijski, zbirka hermetičkih tekstova Antologium Jovana iz Stobija, Liber hermetis, Opomena duši , te neki spisi pronađeni 1945. godine u Nag Hamadiju. Postoji takođe i određeni broj grčko -egipatskih magijskih papirusa za koje se tvrdi da su radovi Hermesa Trismegistosa. Jedan od njih je i dijalog između Izide i Horusa, nazvan Korej Kosmosu ili „Kći svemira“.

Učenja uredi

Klement Aleksandrijski govori nam o 42 Hermesove knjige. Smatra ih vrlo važnima za rituale egipatskih sveštenika. Četiri od njih naziva „Hermesovim astrološkim knjigama“, a tekst je vrlo sličan onom koji se nalazi na zidinama egipatskog hrama u Edfuu.

Hermetizam u svojim misterijama proučava odnose mikrokosmosa (čoveka) i makrokosmosa (univerzuma). Sveta knjiga Hermesa Asklepije govori o astrološkoj botanici i mineralogiji, a' 'Petnaest zvezda, kamena, biljaka i likova govori o lekovitim svojstvima.

Egipatski i grčki misterije su se putem hermetizma i neoplatonizma snažno uobličili u alhemiji. Rani alhemijski radovi Bolos Demokrita oko 200. p. n. e., nam govore o supstancijama kao što su zlato, srebro i dr. Takođe, znamo da se neki alhemijski tekstovi počinju pojavljivati pre početka hrišćanskog perioda pod imenom Hermesa, Agatodemona, Izide i drugih.

Neki hermetički fragmenti sadrže tumačenje hermetičke kosmogeneze i razvitak ljudske duše, a egipatski uticaj jako je izražen. Međutim, mnogi papirusi tumače i razne postupke, kao što su zatvaranje duše demona ili anđela u kip uz pomoć biljaka, gema i mirisa, kako bi kipovi mogli govoriti i proricati.

Hermetički tekstovi su navođeni kao primer kasnog helenskog sinkretizma zato što sdrže obeležja magije, astrologije, alhemije, platonizma, stoicizma, misterija, ali i judaizma i gnostičke misli. Ovakvi uticaji dominantni su u kasnom helenskom razdoblju.

Bog kao „Sveukupnost” uredi

U Hermetici, konačna (viša) stvarnost se naziva mnogim imenima, kao što su Bog, Gospod, Otac, Razum, Stvoritelj, Sveukupnost, Jedinstvenoat i sl.[1] Međutim, posebnost hermetičkih viđenja o božanstvu je da istovremeno predstavlja Sveukupnost i Stvoritelja: sve stvorene stvari proističu iz Boga,[2] a Bog je priroda Kosmosa (bivajući istovremeno supstanca iz koje potiče i upravni princip koji to uređuje). Tako Bog („Sveukupnost”) stvara sebe i istovremeno je transcendentan (kao tvorac kosmosa) i imanentan (kao stvoreni Kosmos). Ove ideje su usko povezane sa kosmobiološkim stavovima stoika.[3]

„Kako gore, tako i dole” uredi

Glavni članak: Kako gore, tako i dole
 
Često se smatra da Mag iz Rajder–Vejt tarot špila odražava hermetičnu koncepciju „Kako gore, tako i dole”.

„Kako gore, tako i dole” je popularna savremena parafraza drugog stiha Smaragdne table (sažet i mistočan tekst koji se pripisuje Hermesu Trismegistu i prvi put posvedočen u arapskom izvoru s kraja osmog ili početka devetog veka),[4] kako se pojavljuje u njegovom najrasprostranjenijem srednjovekovnom prevodu na latinski:[5]

Quod est superius est sicut quod inferius, et quod inferius est sicut quod est superius. Ono što je iznad je slično onome ispod, a ono što je ispod je slično onome iznad.

„Tri dela mudrosti čitavog univerzuma” uredi

„Tri dela mudrosti čitavog univerzuma” je fraza izvedena iz Smaragdne table.

Alhemija uredi

Alhemija, ili delovanje Sunca, ne predstavlja samo pretvaranje olova u zlato koje se naziva hrizopeja. U širem slislu predstavlja proučavanje duhovne strukture, ili života, materije i materijalnog postojanja, primenom tajni rođenja, smrti i vaskrsenja. Različiti koraci hemijske destilacije i fermentacije, između ostalih procesa, aspekti su ovih misterija koje, kada se primene, ubrzavaju prirodne procese da bi prirodni sastav bio savršen. Ovo savršenstvo je završetak Velikog dela (lat. magnum opus).

Astrologija uredi

U hermetičkoj misli smatra se da pokreti planeta imaju značenje izvan zakona fizike i zapravo imaju metaforičku vrednost kao simboli u svesti svega, ili Boga, koji utiču na Zemlju, ali ne diktiraju naše postupke; mudrost se stiče kada znamo koji su ti uticaji. i kako se nositi sa njima, i ta mudrost je astrologija, ili delovanje zvezda. Otkriće astrologije pripisuje se Zoroastru, za koga se kaže da je otkrio ovaj deo mudrosti čitavog univerzuma i naučio čovečanstvo.[6]

Teurgija uredi

Teurgija, ili delovanje bogova, jedna je od dve različite vrste magije koje su, prema Apologiji Đovanija Piko dela Mirandole, potpuno suprotne jedna drugoj. Prva je goetija (grč. γοητεια), crna magija zasnovana na savezu sa zlim duhovima (to jest demonima). Druga je teurgija, božanska magija zasnovana na sjedinjenju sa božanskim duhovima (tj. anđelima, arhanđelima, bogovima).[7]

„Teurgija” se prevodi kao „nauka ili umetnost božanskih dela” i praktičan je aspekt hermetičke umetnosti alhemije. Štaviše, alhemija se smatra „ključem” teurgije,[8] čiji je krajnji cilj ujedinjenje sa višim analozima, što dovodi do postizanja božanske svesti.[9]

Uticaj hermetizma na umetnost uredi

Hermetizam je imao značajnog uticaja na umetnost, pre svega renesanse. Botičelijeva Primavera, nastala 1378, sadrži neoplatonističko hermetičko obeležje, kao i Direrova Melanholijaiz 1514. godine.

Reference uredi

  1. ^ Festugière 1944–1954, vol. II, pp. 68-71; Bull 2018, str. 303
  2. ^ Copenhaver 1992, str. 216
  3. ^ Festugière 1944–1954, vol. II, p. 70
  4. ^ Kraus, Paul 1942-1943. Jâbir ibn Hayyân: Contribution à l'histoire des idées scientifiques dans l'Islam. I. Le corpus des écrits jâbiriens. II. Jâbir et la science grecque. Cairo: Institut français d'archéologie orientale, vol. II, pp. 274-275; Weisser, Ursula 1980. Das Buch über das Geheimnis der Schöpfung von Pseudo-Apollonios von Tyana. Berlin: De Gruyter, p. 54.
  5. ^ Steele, Robert and Singer, Dorothea Waley 1928. “The Emerald Table” in: Proceedings of the Royal Society of Medicine, 21, pp. 41–57/485–501, p. 42/486 (English), p. 48/492 (Latin). For other medieval translations, see Emerald Tablet.
  6. ^ Powell, str. 19–20
  7. ^ Garstin p. v
  8. ^ Garstin p. vi
  9. ^ Garstin, str. 6

Literatura uredi

  • Aurelius Augustinus, The City of God Against The Pagans, dost. 2009-04-25
  • Abel, Christopher R.; Hare, William O. (1997). Hermes Trismegistus: An Investigation of the Origin of the Hermetic Writings. Sequim: Holmes Publishing Group. 
  • Bowker, John, ed. (2000), „Hermeticism“, The Concise Oxford Dictionary of World Religions, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280094-7.
  • Budge, E. A. Wallis (1895), The Egyptian Book of the Dead: (The Papyrus of Ani) Egyptian Text Transliteration and Translation, 1, New York: Dover Publications
  • Churton, Tobias (2002), The Golden Builders: Alchemists, Rosicrucians, and the First Freemasons, New York: Barnes and Noble
  • Copenhaver, Brian P. (1992). Hermetica: The Greek Corpus Hermeticum and the Latin Asclepius in a New English Translation, with Notes and Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-42543-3. 
  • Crowley, Aleister (1997), „Liber O“, Gems from the Equinox, Tempe: Falcon Press
  • Eliade, Mircea (1979), The Forge and the Crucible: The Origins and Structure of Alchemy (2. vyd.), University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-20390-4.
  • Garstin, E.J. Langford (2004). Theurgy or The Hermetic Practice. Berwick: Ibis Press.  Published Posthumously
  • Hall, Manly Palmer (1925). The Hermetic Marriage: Being a Study in the Philosophy of the Thrice Greatest Hermes. Hall Publishing Company. str. 227. 
  • Hoeller, Stephan A. (1996), „On the Trail of the Winged God: Hermes and Hermeticism Throughout the Ages“, Gnosis: A Journal of Western Inner Traditions (40), 1996
  • Newman, William R.; Geber (1997), The Summa Perfectionis of Pseudo-Geber: A Critical Edition, Translation, and Study, Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-09464-2.
  • Powell, Robert A. (1991). Christian Hermetic Astrology: The Star of the Magi and the Life of Christ. Hudson: Anthroposohic Press. 
  • Powell, Robert A. (1991), Christian Hermetic Astrology: The Star of the Magi and the Life of Christ, Hudson: Anthroposohic Press
  • Regardie, Israel (1940), The Golden Dawn, St. Paul: Llewellyn Publications
  • Salaman, Clement; van Oyen, Dorine; Wharton, William D.; Mahé, Jean-Pierre (2000), The Way of Hermes: New Translations of The Corpus Heremticum and The Definitions of Hermes Trismegistus to Asclepius, Rochester: Inner Traditions
  • Scully, Nicki (2003). Alchemical Healing: A Guide to Spiritual, Physical, and Transformational Medicine. Rochester: Bear & Company. 
  • Tambiah, Stanley Jeyaraja (1990), Magic, Science and Religion and the Scope of Rationality, Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37631-0.
  • Tarcher, Jeremy P., ed. (2002), Meditations on the Tarot: A Journey into Christian Hermeticism, New York: Penguin
  • Anonymous (2002). Meditations on the Tarot: A Journey into Christian Hermeticism. New York: Jeremy P. Tarcher/Penguin. 
  • Van den Broek, R.; Hanegraaff, Wouter J., edi. (1997), Gnosis and Hermeticism from Antiquity to Modern Times, State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3612-7.


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херметизам&oldid=27558415”