Herpangina, poznata i kao letnji grip, trodnevna groznica, koksaki faringitis bolest je uzrokovana koksakija A virusima (serotipovi 1 – 10, 16, 22), mnogo ređe drugim enterovirusima.[1]
Infekcija dovodi do stvaranja vezikularnih i ulcerativnih promena na sluzokoži orofarinksa.
Većina slučajeva herpangine javlja se tokom leta i uglavnom pogađa decu.[2] Međutim, povremeno se javlja i kod adolescenata i odraslih. Prvi put je opisana 1920. godine.[3]
Herpangina iako nosi ovaj naziv, ona je enterovirusna bolest koja nema nikakve veze sa infekcijom herpes virusom ili srčanim problemom koji se zove angina.
Uglavnom se javlja kod dece, ali pogađa i novorođenčad, adolescente i mlade odrasle osobe. Enterovirusne infekcije su najčešće tokom leta i jeseni u umerenim klimama i javljaju se tokom cele godine u tropskim klimama.
Enterovirusne infekcije se javljaju širom sveta. Akutne smrtonosne epidemije prijavljene su u najmanje pet delova sveta, a poslednja je opisana u prefekturi Kanagava, Japan, 2007. godine.[4]
Herpangina je tipično blaga i samoograničena bolest.[5] Iako se većina dece kod kojih se razvije herpangina oporavi, bolest je povremeno komplikovana lezijama CNS-a i kardiopulmonalnim zastojem. Prijavljeni su smrtni slučajevi povezani sa herpanginom, prvenstveno kod novorođenčadi uzrasta od 6-11 meseci.
Značajno je da je herpangina povezana sa potencijalom za neželjene ishode trudnoće.[5]
Uzrokuju ga 22 serotipa enterovirusa, a najčešće se vezuje za serotip Koksaki B4 virusa. Herpangina se može javiti zajedno sa enterovirusnim egzantemom i brojnim neurološkim stanjima, uključujući aseptični meningitis, akutnu flakcidnu paralizu i encefalitis.[7]
Poslednjih godina najčešće su sojevi koksaki virus A16, enterovirus 71 i koksaki virus B. Manje uobičajeni uzroci uključuju ehovirus, parehovirus 1 adenovirus i herpes simpleks virus (HSV).[8] Enterovirus 71 se pojavio kao važan javni problem, uzrokujući teške kliničke bolesti, encefalomijelitis i potencijalno smrt kod male dece.[9] Enterovirusi koji izazivaju herpanginu pripadaju porodici Pikornaviridae.
Izraziti fenotip enterovirusa 71 izaziva herpanginu. Ovo je u suprotnosti sa fenotipom Enterovirusa 71 koji izaziva encefalitis , aseptični meningitis , miokarditis , paralizu sličnu poliomijelitisu i neonatalnu sepsu . Čini se da faktori rizika za postinfektivne neurološke posledice uključuju mioklonične trzaje preko 4 puta tokom noći. Starost mlađa od 3 godine i groznica koja traje 3 dana ili duže su povezani sa encefalitisom kod infekcije enterovirusom 71.[10][11][12]
Može se javiti bilateralna, prednja, cervikalna limfadenopatija , koja je rezultat infekcije zadnjeg orofarinksa. Koksaki virus A se može dobiti iz nazofarinksa, fecesa, krvi, urina i cerebrospinalne tečnosti (CSF). Nakon povlačenja kliničkih simptoma, asimptomatska enterovirusna infekcija može perzistirati u gastrointestinalnom traktu.
Rezervoar infekcije i transmisija
Virusi koji izazivaju herpanginu obično se šire fekalno-oralnim putem, iako se mogu širiti respiratornim putem ili putem fomita. Izvori slatke vode (npr jezera) mogu delovati kao rezervoari za prenos.
Inkubacija
Herpangina obično ima period inkubacije od 4-14 dana. Viremija se javlja nakon inokulacije i kasnije dovodi do udaljenih mesta infekcije. Replikacija virusa na ovim sekundarnim mestima dovodi do karakterističnih kliničkih simptoma i orofaringealnih lezija.
Infekcija u trudnoći
Iako je herpangina generalno blaga bolest kod odraslih, infekcija tokom trudnoće je povezana sa herpanginom koja je povezana sa 2,29, 1,67 i 1,63 puta povećanim rizikom za nisku porođajnu težinu, prevremeni porođaj i malu gestacionu dob.[13]
Herpangina koja najčešće pogađa novorođenčad i decu, klinički se karakteriše:[14]
Papule prečnika 1 do 2 mm, koje postaju vezikule sa pocrvenelom ivicomiznenadnom pojavom groznice sa bolom u grlu,
glavoboljom,
gubitkom apetita,
čestim bolom u vratu,
čestim povraćanjem.
U naredna dva dana od pojave prvih simptoma u ustima i grlu se pojavljuju sivkastih papula prečnika 1 do 2 mm, do 20 (u proseku 4 do 5 po pacijentu), koje postaju vezikule sa pocrvenelom ivicom. Najčešće se javljaju na ivici krajnika, ali i na mekom nepcu, krajnicima, uvuli ili jeziku. U naredna 24 sata promene prelaze u plitke čireve, retko >5 mm u prečniku, koji zarastu za 1 do 7 dana.[15]
Dijagnoza se zasniva na simptomima i znacima promena u ustima. Potvrđuje se izolovanjem virusa iz promena u orofarinsku ili demonstriranjem povećanja titra specifičnih antitela, ali se takvi testovi uglavnom ne preporučuju.[15][16]
Diferencijalno dijagnostički trebalo bi imati u vidu ponovljene aftozne ulkuse koji mogu izgledati slično. Bednarov aftozni ulkus se retko može razviti u ždrelu, ali generalno nije povezan sa sistemskim znacima i simptomima.[15]
Herpetički stomatitis se javlja sporadično i izaziva veće, trajnije i brojnije rane u orofarinksu od herpangine.
Koksaki virus A10 izaziva limfonodularni faringitis, koji je sličan, osim što papulevremenom postaju beličasti do žućkasti noduli prečnika 2 do 3 mm, a ne vezikule i čirevi.[15]
Druge bolesti i stanja koja treba isključiti pre postavljanja dijagnoze uključuju:[17]
Herpangina se leči simptomatski.Uključuje pravilnu oralnu higijenu (koristeći meku četkicu za zube i ispiranje slanom vodom), konzumaciju meke hrane koja ne uključuje kiselu ili slanu hranu i lokalne mere (ispiranje hladnom vodom).[15][16]
Herpangina je generalno blaga i samoograničena bolest. Ako se pravovremeno primenjuju odgovarajuće mere nege, izolacija pacijenata, adekvatan unos hrane i hidratacija, bolest se povlači za manje od deset dana.[18]
Simptomatsko lečenje pacijentove groznice i oralnih lezija i pažljivo praćenje razvoja febrilnih napada kod male dece sa visokom temperaturom takođe poboljšavaju prognozu bolesti.
Pacijenti kod kojih se razviju ozbiljne neurološke komplikacije imaju promenljiv tok, a prognoza je loša u određenim situacijama.[19] Stoga pacijente treba pažljivo pratiti zbog razvoja komplikacija, uključujući mlohavu paralizu, meningitis/encefalitis i miokarditis.
Komplikacije su retke, jer je herpangina generalno blago stanje, ali neki uzročni mikroorganizmi, kao što je enterovirus 71, mogu dovesti do sledećih ozbiljnih komplikacija:[18]
encefalitis moždanog stabla,
akutnu flakcidnu paraliza,
aseptični meningitis
miokarditis
Takvi pacijenti se generalno smatraju kritičnim i zahtevaju hospitalizaciju. U nekim slučajevima se savetuje lečenje u odeljenjima za intenzivnu negu.
Nakon preležane bolesti sledi trajni imunitet na soj koji je izazvao infekciju, ali su moguće ponovne infekcije izazvane drugim koksaki virusima grupe A ili drugim enterovirusima.[18]
^Sano T, Saito T, Kondo M, Watanabe S, Onoue Y, Konnai M, et al. Enterovirus detection status of patients with herpangina and hand, foot and mouth disease in epidemic season 2007, Kanagawa Prefecture, Japan. Jpn The Journal of Infectious Diseases. 2008 Mar. 61 (2): 162–3.
^ abChang YK, Chen KH, Chen KT. Hand, foot and mouth disease and herpangina caused by enterovirus A71 infections: a review of enterovirus A71 molecular epidemiology, pathogenesis, and current vaccine development. Rev Inst Med Trop Sao Paulo. 2018 Nov 8. 60:e70.
^Chapter 174: Coxsackieviruses, Echoviruses, and Numbered Enteroviruses (EV-D68). Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ. Mandell, Douglas, and Bennett’s Principles and Practice of Infectious Diseases. 8th ed. Philadelphia, PA: Saunders, an imprint of Elsevier, Inc.; 2015. Vol 1: 2080-89.
^Chen KT, Chang HL, Wang ST, Cheng YT, Yang JY. Epidemiologic features of hand-foot-mouth disease and herpangina caused by enterovirus 71 in Taiwan, 1998-2005. Pediatrics. 2007 Aug. 120(2):e244-52.
^sai JD, Kuo HT, Chen SM, Lue KH, Sheu JN. Neurological Images and the Predictors for Neurological Sequelae of Epidemic Herpangina/Hand-Foot-Mouth Disease with Encephalomyelitis. Neuropediatrics. 2013 Nov 20.
^Choi CS, Choi YJ, Choi UY, et al. Clinical manifestations of CNS infections caused by enterovirus type 71. Korean J Pediatr. 2011 Jan. 54 (1): 11–6.
^Lee TC, Guo HR, Su HJ, Yang YC, Chang HL, Chen KT. Diseases caused by enterovirus 71 infection. Pediatr Infect Dis J. 2009 Oct. 28 (10): 904–10.
^Chen YH, Lin HC, Lin HC. Increased risk of adverse pregnancy outcomes among women affected by herpangina. Am J Obstet Gynecol. 2010 Jul. 203(1):49.e1-7.
^Yu H, Li XW, Liu QB, Deng HL, Liu G, Jiang RM, Deng JK, Ye YZ, Hao JH, Chen YH, Nong GM, Shen ZB, Liu CS, Zou YX, Wu JZ, Wu XD, Chen BQ, Luo RP, Lin AW, Chen Y, Liu XD (April 2020). "Diagnosis and treatment of herpangina: Chinese expert consensus". World J Pediatr. 16 (2): 129–134.
^ abYu H, Li XW, Liu QB, Deng HL, Liu G, Jiang RM, Deng JK, Ye YZ, Hao JH, Chen YH, Nong GM, Shen ZB, Liu CS, Zou YX, Wu JZ, Wu XD, Chen BQ, Luo RP, Lin AW, Chen Y, Liu XD. Diagnosis and treatment of herpangina: Chinese expert consensus. World J Pediatr. 2020 Apr;16 (2): 129–134.
^ abvHUEBNER RJ, COLE RM, BEEMAN EA, BELL JA, PEERS JH. Herpangina; etiological studies of a specific infectious disease. J Am Med Assoc. 1951 Mar 03;145 (9): 628–33.
^Choi CS, Choi YJ, Choi UY, Han JW, Jeong DC, Kim HH, Kim JH, Kang JH. Clinical manifestations of CNS infections caused by enterovirus type 71. Korean J Pediatr. 2011 Jan;54 (1): 11–6.
James WD, Elston DM, Treat JR, Rosenbach MA, Neuhaus IM. Viral diseases. In: James WD, Elston DM, Treat JR, Rosenbach MA, Neuhaus IM, eds. Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology. 13th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 19.
Messacar K, Abzug MJ. Nonpolio enteroviruses. In: Kliegman RM, St. Geme JW, Blum NJ, Shah SS, Tasker RC, Wilson KM, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 21st ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 277.
Romero JR. Coxsackieviruses, echoviruses, and numbered enteroviruses (EV-A71, EVD-68, EVD-70). In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 172.
