Hecer
Jagdpancer 38(t), drugačije nazvan Hecer, je nemački lovac tenkova korišćen u Drugom svetskom ratu. Baza ovog tenka je Pancer 38(t), čehoslovački predratni tenk. Proizvednja je trajala od aprila 1944. pa do kraja rata. Korišćen je u mešovitim tenkovskim jedinicama i posebnim jedinicama samohotki za lov na tenkove.
| Јагдпанцер 38(т) | |
|---|---|
|
| |
| Osnovne karakteristike | |
| Zemlja porekla |  Nacistička Nemačka
|
| Proizvođač | BMM Škoda |
| Brzina na putu | 42 km/h km/h |
| Dimenzije i masa | |
| Dužina | 6,38 m |
| Širina | 2,63 m |
| Visina | 2,17 m |
| Oprema | |
| Oklop | 8-60 mm mm |
| Posada | |
| Posada | 4 |
Razvoj uredi
U vreme kada su se proizvodila vozila tipa Jagdpanter i Jagdtiger nemačka vojna industrija je dobila zadatak da proizvede lovac tenkova na manjoj šasiji koji će koštati manje i koji se može proizvesti u velikom broju. U Škodinoj fabrici (bivša Čehoslovačka) proizveden je vozilo na šasiji starog Pancer 38 tenka pod imenom Sd.Kfz. 138/2, poznatiji među trupama kao Hecer (izazivač).
Vozilo je koristilo šasiju tenka koji se već nekoliko godina koristio u nemačkoj vojsci, imao je odličnu kombinaciju oklopa, veličine i vatrene moći. Oklop je bio namešten pod uglom od 60° i bio je ekvivalentan debljini čelika od 180 mm. Hecer je bio nizak, lak za skrivanje i sa topom od 75 mm PaK 39 (ovaj top je korišćen kao protiv-tenkovski vučni top) predstavljao je opasnost za neprijateljske lake i srednje tenkove. Ova vozila su bila namenjena Panzerjägerabteilungen, odnosno bataljonima tenkovskih lovaca koji su pripajani uz pešadijske jedinice (nemačka vojska je imala posebne jedinice opremljene lovcima tenkova koje su podržavale tenkovske jedinice).
Proizvodnja uredi
Hecer je zamenio vozilo Marder III u proizvodnji koja je započeta aprila 1944. i trajala do samog kraja rata. Vrhunac u proizvodnji postignut je tokom januara 1945. Godine kada je ukupno proizvedeno 434 vozila ovog tipa. Fabrika Škoda nikada nije dostigla planiranu proizvodnju od 500 vozila mesečno. U poslednjim ratnim mesecima, proizvodnja je otežana usled savezničkih vazdušnih napada, nedostatka delova i čestih prekida u snabdevanju električnom energijom. Uprkos tome, u poslednjoj ratnoj godini proizvedeno je više od 2.800 primeraka ovog lovca na tenkove.[1]
Posle rata Češka je u svojim pogonima proizvela još 158 vozila (prodala ih je Švajcarskoj).
Modifikacije uredi
Flampancer 38 uredi
Dana 27. novembra 1944. godine Hitler je izdao hitnu direktivu da se određeni broj oklopnih vozila opremi bacačima plamena. U skladu sa direktivno izvršena je konverzija najmanje 10 Pancera III i 20 lovaca na tenkove Pancerjager 38. Dvadeset lovaca na tenkove Pancerjager 38 nabavljeno je direktno iz fabrike. Na mesto glavnog naoružanja ugrađen je bacač plamena. U vozilu se nalazio rezervoar sa 700 litara goriva koji je omogućavao 60-70 hitaca. Novo vozilo dobilo je naziv Flampancer 38.
Dve tenkovske čete, 352. i 353. koje su bile opremljene, svaka sa po 10 tenkova Flampancer 38, upućene su 26. decembra 1944. godine u rejon Cvajbrikena i ušle su u sastav nemačke Grupe armija G. Njihov zadatak je bio da učestvuju u početnoj fazi Operacije Nordvind. Tokom ove operacije, prilikom napada na Haten, 353. četa pretrpela je teške gubitke. Poginuli su svi oficiri i uništeno je 7 tenkova Flampancer 38. Teški gubici prouzrokovani su činjenicom da su obe čete napale grad bez prateće pešadije i tenkova. Ostaci 353. čete integrisani su u 352. četu koja je tokom uličnih borbi u gradu Ritershofenu izgubila dva tenka usled protivničkih dejstava, dok je jedan nagazio na protivtenkovsku minu.
Na dan 15. marta 1945. godine, 352. četa je u svom sastavu imala 11 tenkova Flampancer 38, od kojih je 8 bilo u ispravnom stanju.[2]
Takođe 30 vozila je umesto standardnog topa dobio haubicu sIG33/2 kalibra 150 mm, napravljen je i inženjerijski tenk za izvlačenje oštećenih vozila Bergepancer 38(t) Hecer, ukupno 106 komada. Postojali su planovi i da se montira protiv-avionska kupola sa topovima, jurišna verzija vozila sa topom 105 mm ali je kraj rata osujetio sve planove.
Borbena upotreba uredi
Hecer se pokazao odlično na bojištu. Zahvaljujući jakom naoružanju bio je u mogućnosti da uništi skoro svaki saveznički tenk. Zbog male siluete i dobro postavljenog oklopa bilo ga je teško uništiti i mogao je da se veoma brzo izvuče iz borbe ako je to bilo potrebno. Nasuprot velikim lovcima tenkova kao Jagdpanter i Jagdtiger uvek je bilo rezervnih delova za Hecer (osnova vozila se proizvodila još pre početka rata) a imao je i manje kvarova. Hecer predstavlja odličnu ideju i ostvarenje nemačkih inženjera da se u kratkom roku proizvede mali, jeftin i kvalitetan lovac tenkova na proverenoj šasiji.
Mane vozila su bile mala vidljivost, mali ugao koji je tenk mogao da pokrije (za npr. neprijatelja koji je tenk mimoišao sa boka bilo je potrebno okrenuti čitavo vozilo) kao i malo prostora u unutrašnjosti.
Vozilo je takođe imalo mitraljez MG-34 kojim se moglo upravljati iz unutrašnjosti tenka. Mana je bila ta da kada bi se municija istrošila posada je morala da izađe da bi mitraljez ponovo napunila.
Reference uredi
- ^ Doyle & Jentz 2001, str. 9.
- ^ Jentz, Tom; Doyle, Hilary (1995). Flampanzer, German Flamethrowers 1944-1945. Reed Consumer Books Ltd. str. 43. ISBN 978-1-85532-547-0.
Literatura uredi
- Jentz, Tom; Doyle, Hilary (1995). Flampanzer, German Flamethrowers 1944-1945. Reed Consumer Books Ltd. str. 43. ISBN 978-1-85532-547-0.
- Doyle, Hilary; Jentz, Tom (2001). Jadgpanzer 38 „Hetzer“ 1944-1945. Osprey Publishing. str. 9. ISBN 978-1-84176-135-0.
