Himere kalemljenja
Himere kalemljenja su izdanci koji poseduju osobine obe komponente kalemljenja (i podloge i plemke). Pošto pri kalemljenju ne dolazi do fuzije ćelijskog sadržaja već tkiva ostaju autonomna, duž izdanka protežu se tkiva podloge i plemke sa svim morfološkim osobinama listova, cvetova i plodova.
Nastanak uredi
Himera kalemljenja može da se javi spontano, ali i da se indukije, ako se sadnica po potpunom srastanju preseče u nivou spoja. Tada se iz zone kambijuma formira kalus koji daje adventivne pupoljke koji iz kalusa podloge daju izdanke podloge, a iz kalusa plemke izdanke plemke. Iz adventivnih pupoljaka formiranih iz kombinovanog kalusa dobija se himerni izdanak, a kasnije i himerna biljka.
Nomenklatura uredi
Član 21 Međunarodnog koda nomenklature gajenih biljaka (International Code of Nomenclature for Cultivated Plants) iz 2009. godine predviđa da se himere kalemljenja označavaju bilo formulom: imena obe komponente („roditelja“), po abecednom redu, između kojih je znak plus "+": Crataegus + Mespilus, ili nazivom: ako komponente pripadaju različitim rodovima ime može biti formirano spajanjem jednog dela naziva roda sa celim nazivom drugog. Ovaj naziv ne mora da bude identičan sa nazivom roda prema botaničkoj nomenklaturi. Tako se + Crataegomespilus naziv za himeru kalemljenja (koja takođe može da se označi formulom Crataegus + Mespilus) jasno razlikuje od × Crataemespilus, naziva pravog međurodovskog hibrida između rodova Crataegus i Mespilus, koji takođe može da se napiše i formulom Crataegus × Mespilus. Ako obe komponente pripadaju istom rodu himera se može obeležiti kao kultivar, a znak + izostaje. Na primer, Siringa 'Correlata' je himera običnog (Siringa vulgaris) i kineskog jorgovana (Siringa × chinensis) i u ovom slučaju ne koristi se znak plus jer obe komponente pripadaju rodu Siringa.
Himera kalemljenja ne može da ima status vrste, jer istovremeno pripada dvema vrstama. Tako se + Laburnocitisus 'Adamii', na primer, ponekad sreće napisan kao da je vrsta (+ Laburnocitisus adamii (Poit.) C.K. Schneid.), što nije pravilno.
Primeri uredi
Postoji dosta primera međurodovskih himera kalemljenja, kao što su + Laburnocytisus 'Adamii' (Laburnum anagyroides Medik. + Cytisus purpureus Scop.), + Pyrocrataegus 'Willei' (Pyrus communis L. + Crataegus laevigata (Poir.) DC.) i + Mahoberberis 'Neubertii' (Berberis vulgaris L. + Mahonia aquifolium(Pursh) Nutt.), + Crataegomespilus 'Grandiflora' (Mespilus germanica L. + Crataegus laevigata (Poir.) DC.) ili međuvrsnih Syringa 'Correlata' (Syringa x chinensis Willd. + S. vulgaris L.) i Citrus 'Bizzaria' (Citrus medica L. + Citrus × aurantium L.).
Tipovi uredi
U zavisnosti od načina kombinovanja tkiva podloge i plemke himere se dele na periklinalne, meriklinalne, sektorijalne. Periklinalna je ona kod koje je spolja tkivo jedne, a unutra tkivo druge komponente. To je slučaj sa +Laburnocytisus himerom gde epidermis čine ćelije plemke zanoveti (Cytisus) a u unutrešnjosti je podloga negnjila (Laburnum). Bez formiranih generativnih organa izdanak se ne razlikuje od običnog izdanka zanoveti. Generativni organi najčešće pripadaju negnjilu, a retko se formiraju cvetovi i plodovi zanoveti. Kod meriklinalnih i sektorijalnih tkiva obe komponente vidljive su spolja.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7602-009-6.
- [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2011) Međunarodni kod nomenklature gajenih biljaka