Himjarsko kraljevstvo
Kraljevina Himjar ili samo Himjar (arapski: مملكة حِمْيَر), za vreme antike su Grci i Rimljani zvali Homersko kraljevstvo, prostiralo se na jugozapadu Jemena. Koreni ovog kraljevstva sežu do 110. p. n. e.. Sedište ovog kraljevstva bio je grad Zafar, a pred kraj je to postala Sana. Kraljevina Himjar je uspela da osvoji susedna kraljevstva; Saba oko 25. p. n. e, Kataban oko 200. i Hadramaut oko 300. Himjar je bio u večnim borbama i mirenjima sa susednom Sabom sa različitim ishodima, - sve je to prekinuto oko 280. godine, kad je Himjar napokon konačno zauzeo Sabejsko kraljevstvo.[1]
| Himjarsko kraljevstvo مملكة حِمْيَر | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Geografija | |||
| Kontinent | Azija | ||
| Regija | Arabijsko poluostrvo, Bliski istok | ||
| Zemlja | Jemen | ||
| Prestonica | Marib | ||
| Društvo | |||
| Službeni jezik | himjarski | ||
| Religija | Politeizam, judaizam, hrišćanstvo | ||
| Politika | |||
| Oblik države | monarhija | ||
| — Kralj | |||
| Zakonodavna vlast | Kralj | ||
| Istorija | |||
| Istorijsko doba | stari vek, Rani srednji vek | ||
| — Osnivanje | oko 110. p. n. e. | ||
| — Ukidanje | 520. n. e. | ||
| — Status | bivša država | ||
Istorija uredi
Kraljevina Himjar bila je dominantna država Južne Arabije sve do 525. Privreda ove kraljevine zasnivala se na robovlasničkoj poljoprivredi i trgovini egzotičnim robama (tamjan, smirna, slonovača, zlato i robovi). Himjar koji se prostirao na rogu Južne Arabije, kontrolisaoje pomorski put Crvenim Morem, a ono je povezivalo Afriku i Sredozemlje.
Himjar od 115. p. n. e. do 300. godine n. e. uredi
U ovom periodu, Kraljevina Himjar je uspela da zauzme susedno Sabejsko kraljevstvo, a tad je i preseljen glavni grad iz Mariba u Zafar (Rajdan). Ruševine Zafara i danas su vidljive u podnožju planine Mudavar, blizu grada Jarima. Pred kraj ovog razdoblja započelo je doba stagnacije i pada moći kraljevstva. Trgovina tamjanom nije više bila tako unosna, jer su Nabatejci kontrolisali sever i Hidžaz, a Rimljani plovidbu Crvenim morem, nakon što su pokorili Egipat, Siriju i arabijske zemlje severno od Hidžaza. Ono što je bilo još gore jeste da su Himjar zahvatile unutrašnje plemenske svađe i ratovi. Zbog svega gore navedenog brojne Katanske porodice (stanovnici Himjara) razmilele su se i raselili po celoj Arabiji.
Himjar od 300. godine do širenja islama po Jemenu uredi
Ovo vreme su obežili veliki nemiri i brojni unutrašnji sukobi i ratovi. Sve je to iskoristilo Kraljevstvo Aksum iz prekomorske Etiopije, koje je napalo najbliže prekomorske zemlje Tihamu i Nadžran po prvi put 340. Aksum je vešto koristio stalne unutrašnje plemenske sukobe između Hamdan i Himjara, tako da je zauzeo jug Arabije i držao ga pod okupacijom Tihamu i Nadžran sve do 378, kad su jemenska plemena uspela da proteraju Aksumite. Nakon teških oštećenja Brane Marib (za vreme velikih poplava oko (450. ili 451.) Himjar je toliko oslabio da ga je to dovelo do konačnog sloma.
Za nekoliko kraljeva Himjara se zna da su tokom 5. veka, prihvatili judaizam. Arabijsko poluostrvo je bilo mesto gde su se prelamali interesi između hršćanskog Vizantijskog carstva i zaratustrijanske Persije. Neutralnost, i zadržavanje dobrih trgovinskih odnosa sa oba carstva, bilo je bitno za prosperitet arabijskih trgovačkih puteva. Zbog tog neki današnji naučnici smatraju da je izbor judaizma bio pokušaj zadržavanja neutralnosti.[2] Vizantijski carevi su uvek priželjkivali da ovladaju nad Arapskim poluostrvom i tako prošire svoj uticaj, ali i da pomoću toga kontrolišu trgovinu egzotičnom robom i pomorski put do Indije. Vizantija se nadla da će to uspeti da postigne i bez vojnog osvajanja, - jednostavnim preobraćanjem tada poganskih Arapa u hršćanstvo, nešto slično onome što su postigli u Etiopiji. Ali osim početnih uspeha po istorijskim delovima Arabije, po po ostalim delovima Arabije imali su vrlo zanemarljive rezultate.
Postoji naravno i jedna istorijska legenda o širenju judaizma po Himjaru. Ona ide ovako, negde oko 500, kralj Himjara, Abu Kariba Asad, preduzeo je ofanzivu na severnu Arabiju, želevši da tako suzbije vizantijski uticaj. Njegova vojska je dospela do Jatriba, i zauzela ga bez otpora, potom su krenuli dalje na sever ostavivši kraljevog sina kao upravitelja. Međutim, tek što su malo odmakli do njih je dospela vest da su stanovnici Jatriba ubili Abu Karibovog sina, zbog tog je očajni Abu Karib okrenuo vojsku na grad želivši da osveti svog sina. Posekao je sve palme oko grada (od kojih su meštani Jatriba živeli) i postavio dugotrajnu opsadu grada. Jevrejii Jatriba su se borili rame uz rame sa svojim paganskim sugrađanima kako bi odbranili svoj grad. Tokom duge opsade Abz Karib se teško razboleo. Dva jevrejska sveštenika; Kaab i Asad dočuli su za nesreću svojih neprijatelja, otišli su u logor kralja Abu Kariba i uz svoje medicinsko znanje uspeli da ga izlječie, usput su ga zamolili da prekine opsadu i ponudili mu mir. Apel ove dvojice mudraca urodio je plodom, - priča nadalje govori da je Abu Karib zaista prekinuo opsadu, ali i to da je nakon toga prihvatio judaizam zajedno sa celom svojom vojskom. Na njegovo insistiranje, ta dva mudraca su krenula sa njim u Himjar, da prošire judaizam. Kralj je zahtevao od svojih podanika da prime judaizam, što su mnogi i učinili. Ali to nije teklo bez otpora, mnogi ipak to nisu učinili, tako da je ipak polovina ostala paganska.
Vladavina Abu Kariba nakon njegovog preobraćanja na judaizam nije dugo potrajala. Ne zna se pouzdano kako je skončao, neki pretpostavljaju da su ga ubili vlastiti vojnici izmoreni njegovim stalnim ratničkim pohodima. U svakom slučaju po njegovoj smrti na tron se popeo paganski – Du Šanatir.
Jezik kraljevstva uredi
Po Himjaru se govorio izumrli himjaritski jezik (Semitski jezik) kojim se govorilo po jugo zapadnoj Arabiji do 10. veka.
Sabejski i Himjarski kraljevi uredi
| Ime | vreme (okvirno) |
|---|---|
| Mabad | 115-100. p. n. e. |
| Sumhuali Darih III | 20-5. p. n. e. |
| Damarali Vatar Džuhanim | 5 . p. n. e. - 20. |
| Džadail Vatar II | 20-25. |
| Damarali Badžin II | 25-45. |
| Karibil Vatar Džuhanim I | 45-60. |
| Damarali Darih | 70-80. |
| Juhakam | 80-85. |
| Karibil Badžin III | 85-90. |
| Našakarib Džuhamin I | 90-100 |
| Rabšams Nimran | 100-110. |
| Ilšarah Džadab I | 110-125. |
| Vatar Džuhamin | 125-135 |
| Sadšams Asra | 135-145. |
| Džasir Džuhasdik | 140-145 |
| Damali Džuhabir I | 145-160. |
| Taran I | 160-170. |
| ? | |
| Taran II Džaub Džuhanim | 220-225. |
| Liaz Džuhanuf Džuhasdik | 225-230. |
| Šamar Džuhamid | 230-245. |
| Karibil Adžfa | 245-265 |
| Džasir Džuhanim I | 275-285. |
| Šamar Džuhariš | 238-300.. |
| Džasir Džuhanim II | 300-310. |
| Damarali Džuhabir II | 310-315. |
| Taran Džuhanim | 315-340 |
| Malkikarib Džuhamin I | 340-345 |
| Karibil Vatar Džuhanim III | 345-360 |
| (Hasan) Malkikarib Džu(ha)min II | 375-410 |
| Daramar Ajman II | 375-410 |
| Abukarib Asad | 410-435 |
| Hasan Džuhamin | 436-440 |
| Šarabil Džafur | 440-458 |
| Šarabil Jakuf | 458-485. |
| Madikarib I Džanum | 485-490 |
| Abd-kulalum | 490-495 |
| Martadilum Džanuf | 495-505. |
| Madikarib II Džafur | 505-517 |
| Jusuf Asar Džatar (Du Nuvas) | 517-525 |
| Simjafa Ašva | 525-536 |
| Abraha | 536-570. |
Vidi još uredi
Izvori uredi
Literatura uredi
- Bafaqīh, M. A. (1990). L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne. Pariz, biblioteka Rejdana. (jezik: francuski)
- Alessandro de Maigret: Arabia Felix, (Rebecca Thompson). . London: Stacey International. 2002. ISBN 978-1-900988-07-0. (језик: енглески)
- Korotajev, Andrej (1995). Ancient Yemen. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-922237-7. (језик: енглески)
- Korotajev, Andrej (1996). Pre-Islamic Yemen. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-03679-5. (језик: енглески)
- M. A. Bafaqīh: L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne. Paris, 1990 (Bibliothèque de Raydan, 1) (језик: француски)
- P. Yule: Himyar Late Antique Yemen/Die Spätantike im Jemen, Aichwald, 2007,. ISBN 978-3-929290-35-6 (jezik: nemački)
- Zafar Yule:The Capital of the Ancient Himyarite Empire Rediscovered, Jemen-Report 36, 2005, 22-29 (jezik: engleski)
Spoljašnje veze uredi
- Yemen Expedition of the University of Heidelberg since 1998 (jezik: engleski)
- Propylaeum, UB Heidelberg Arhivirano 2012-02-16 na sajtu Archive.today (jezik: nemački)
- Propylaeum, UB Heidelberg, O gradu Zafaru (jezik: nemački)
