Википедија

Hipergamija

Hipergamija je termin koji se u društvenim naukama koristi za delo ili praksu venčavanja za supružnika višeg društvenog položaja ili kaste.

Krunisanje Jestire u drvorezu Julijusa Šnora fon Karolsfelda iz 1860.

Antonim „hipogamija“ odnosi se na venčavanja za supružnika niže društvene klase ili statusa. Oba izraza skovana su na indijskom potkontinentu u 19. veku prevodeći klasične hinduističke zakonike, koji su za ta dva koncepta koristili sanskrtske izraze anuloma i pratiloma. [1]

Izraz hiperginija koristi se za opisivanje celokupne prakse žena koje se udaju za muškarce višeg statusa.[2]

U Indiji

uredi

Koncept sklapanja braka u Indiji preovladava zbog klasne podeljenosti zasnovane na kastama. Ženama iz viših kasti nije bilo dopušteno da se udaju za muškarce iz nižih kasti. Koncept po kojme se žene udaju naviše, a koji se navodi u Smritisu kao anuloma, bio je opravdan kao mehanizam sprečavanja degradacije hinduističkog ideološkog ekvivalenta genskom fondu. Suprotnost anulomi, praksa pratilome, u drevnom indijskom društvu nije bio dozvoljen. Međutim, Mahabharata navodi primere gde su dozvoljeni izuzeci, kao na primer kada se Devajani, ćerka Šukračarje, udala za kšatriju Jajati .

Prioriteti parenja

uredi

Istraživanja o odabiru partnera u desetinama zemalja širom sveta zaključile su da muškarci i žene prioritet daju različitim osobinama, pri čemu muškarci imaju sklonost prema žene koje su mlade i atraktivne, a žene sklonost prema muškarcima koji su bogati, obrazovani, ambiciozni i privlačni.[3] Evolutivni psiholozi tvrde da je to urođena rodna razlika koja proizlazi iz seksualnog odabira, po kojoj muškarci teže ženama koje će roditi zdrave bebe, a žene teže muškarcima koji će biti u stanju da obezbede neophodna sredstva za opstanak porodice. [traži se izvor] Teoretičari društvenog učenja, sa druge strane, tvrde da žene cene muškarce sa višim prihodima jer je ženska sposobnost privređivanja ograničena nepovoljnim statusom u društvu kojim dominiraju muškarci.[traži se izvor] Oni tvrde da se, kako se društva kreću ka sve većoj rodnoj ravnopravnosti, tako se menjaju i prioriteti prilikom odabira ženinog partnera. Neka istraživanja podržavaju tu teoriju, [4] uključujući i analiza ankete nad 8953 ljudi u 37 zemalja iz 2012. godine, koja je otkrila da što je država rodno-ravnopravnija, veća je verovatnoća da muškarci i žene traže iste karakteristike kod suprotnog pola.[5] Međutim, Taunsend (1989.) je anketirao studente medicine o njihovom viđenju kako se raspoloživost bračnih partnera promenila sa ličnim napredovanjem u obrazovnoj karijeri. Osamdeset i pet posto žena je izjavilo: „Kako se moj društveni status povećava, moj izbor prihvatljivih partnera se smanjuje“. Suprotno tome, 90 posto muškaraca je izjavilo: „Kako se moj društveni status povećava, tako se i izbor prihvatljivih partnera se uvećava“. [6] ‍:246

Rasprostranjenost

uredi

Oblici hipergamije praktikovani su tokom istorije u mnogim delovima Sveta, uključujući Indijski potkontinent, Carsku Kinu, Antičku Grčku, Osmansko carstvo i feudalnu Evropu .

Danas se većina ljudi udaje za sebi približno društveno jednake, a u nekim delovima sveta hipergamija se smanjila. Sve je ređe da se žene udaju za starije muškarce. Hipergamija ne zahteva da čovek bude stariji, samo višeg statusa; socijalna jednakost obično se odnosi na društvene krugove, a ne na ekonomsku jednakost.[7] [8] [9]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Shah, A. M. (6. 12. 2012), The Structure of Indian Society: Then and Now, Routledge, str. 37—, ISBN 978-1-136-19770-3 
  2. ^ Dickemann, Mildred (maj 1979). „The ecology of mating systems in hypergynous dowry societies”. Information (International Social Science Council). 18 (2): 163—195. doi:10.1177/053901847901800201. „It seemed clear from my materials that, as long ago proposed by Risley (1908) and Rivers (1921), this practice was a product of hypergyny, the upward flow of brides in a society which, being pyramidal, had fewer grooms at the top” 
  3. ^ Cashdan, Elizabeth (1996). „Women's Mating Strategies” (PDF). Evolutionary Anthropology. 5 (4): 134—143. doi:10.1002/(SICI)1520-6505(1996)5:4<134::AID-EVAN3>3.0.CO;2-G. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 4. 2013. g. 
  4. ^ Hadfield, Elaine (1995). Men's and Women's Preferences in Marital Partners in the United States, Russia, and Japan (PDF). Journal of Cross-Cultural Psychology Vol. 26 No. 6, Western Washington University. str. 728—750. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 11. 2013. 
  5. ^ Zentner, M.; Mitura, K (1. 10. 2012). „Stepping out of the caveman's shadow: nations' gender gap predicts degree of sex differentiation in mate preferences”. Psychological Science. 23 (10): 1176—85. PMID 22933455. doi:10.1177/0956797612441004. 
  6. ^ Townsend, J. M. (1987). „Sex differences in sexuality among medical students: Effects of increasing socioeconomic status”. Archives of Sexual Behavior. 16 (5): 425—444. PMID 3689109. doi:10.1007/BF01541424. 
  7. ^ Rutter, Virginia (2011). The Gender of Sexuality: Exploring Sexual Possibilities. Rowman & Littlefield Publishers (Gender Lens Series). str. 19. ISBN 978-0742570030. 
  8. ^ Coltrane, Scott (2008). Gender and Families (Gender Lens Series). Rowman & Littlefield Publishers. str. 94. ISBN 978-0742561519. 
  9. ^ McVeigh, Tracy (7. 4. 2012). „Shift in marriage patterns 'has effect on inequality'”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 11. 2018. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипергамија&oldid=25379417”