Hiperinflacija

Hiperinflacija je inflacija koja je potpuno van kontrole, stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opšte prihvaćena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je slučaj kada je inflacija više 20% ili 30% na mesečnom nivou.

Hiperinflacija u Argentini

Novčanica od 100.000.000.000.000 (sto biliona) zimbabveanskih dolara, izdata 2008. Ovaj iznos je jednak 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 prethodnih zimbabveanskih dolara (pre denominacije 2006).

Posledica hiperinflacije u SR Jugoslaviji, novčanica od 500.000.000.000 (petsto milijardi) jugoslovenskih dinara, novčanica sa do tada najvećim apoenom u istoriji.

Osobine

Knjiga Filipa Kagana (Phillip Cagan) Monetarna dinamika hiperinflacije (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) iz 1956. godine, smatra se prvom ozbiljnijom studijom hiperinflacije i njenih efekata. U njoj, Kagan je hiperinflaciju definisao kao mesečnu stopu inflacije od najmanje 50%. Međunarodni računovodstveni standard opisuje četiri znaka da je u ekonomiji možda došlo do hiperinflacije:

1. Stanovništvo uglavnom nastoji da svoju imovinu čuva u ne-valutnom obliku ili u relativno stabilnoj stranoj valuti. Sav novac u lokalnoj valuti se odmah troši dok mu nije pala njegova kupovna moć.
2. Stanovništvo cene uglavnom preračunava, iako izražene u domaćoj valuti, u odnosu na stranu stabilniju valutu. Cene se ponekad čak i izražavaju u stranoj stabilnijoj valuti, iako se roba naplaćuje u njenoj protivvrednosti u domaćoj valuti.
3. Prodaje i kupovine na kredit postaju sve omiljeniji zato što inflacija umanjuje vrednost rata.
4. Kamate, plate i cene se vezuju za cenovni indeks, i kumulaciona stopa inflacije, u roku od tri godine, dostiže ili prelazi 100%.

Stope inflacije od nekoliko stotina procenata mesečno su se više puta mogle videti. Neki od ekstremnih slučajeva su:

• Nemačka 1926. godine, kada je stopa inflacije bila 3,25 · 10⁶ % mesečno (cene su se duplirale svakih 49 sati).
• Grčka tokom nacističke okupacije (1941-1944) sa 8,55 · 10⁹ % mesečno (cene su se duplirale svakih 28 sati).
• Najozbiljniji poznati incident inflacije se desio u Mađarskoj nakon završetka Drugog svetskog rata (1945) sa 4,19 · 10¹⁶ % mesečno (cene su se duplirale svakih 15 sati).
• SR Jugoslavija je pretrpela inflaciju od 5 · 10¹⁵ % mesečno (cene su se duplirale svakih 16 sati) u periodu od 1. oktobra 1993. do 24. januara 1994. godine.

Hiperinflacija širom sveta

Izveštaj sa deviznog tržišta Kursevi se primenjuju od 30.12.1993. godine Zemlja Važi za Kurs u dinarima Prodajni za devize Kupovni za devize Kupovni za efektivu Australija 1 dolar 1201323984754 1194137600000 1140401408000 Austrija 1 šiling 146792141291 145914022799 142266172229 Belgija 1 franak 49660513927 49363442059 48005947403 Kanada 1 dolar 1333624791922 1325646976617 1265992862669 Danska 1 kruna 264471692041 262889608140 255660143916 Finska 1 marka 309703676230 307851012165 299385109330 Francuska 1 franak 303694933862 301878214418 293576563521 Nemačka SR 1 marka 1031813388885 1025641025641 1000000000000 Grčka 1 drahma 7193775279 — 6828958350 Irska 1 funta 2519680866600 — 2391900640000 Italija 100 lira 104247118336 103623506462 101032918800 Japan 1 jen 15928844090 15833556887 15121046827 Kuvajt 1 dinar 5952623674421 5917014759120 5650749094960 Holandija 1 gulden 922152836657 916636468741 891428965850 Norveška 1 kruna 238001554489 236577816376 230071926426 Portugal 1 eskudos 10138432752 10077784102 9624283817 Švedska 1 kruna 214147608205 212866565683 207012735127 Švajcarska 1 franak 1214262191255 1206998409452 1176823449216 V. Britanija 1 funta 2635823102374 2620055466667 2548003941333 SAD 1 dolar 1781326642555 1770670650676 1721977207782 Evr. obr. jed. 1 EKU 1997218937880 1985271466667 — Španija 1 pezeta 12522478978 12447568834 11887428237 Obračunski dolar iznosi 1775998646615 dinara.

Zvanična kursna lista za jugoslovenski dinar, objavljena u Politici 30. decembra 1993.

Države koje su bile pogođene hiperinflacijom:

• Angola - prošla je kroz najgoru hiperinflaciju u periodu od 1991. do 1995. godine, kada je novčanica sa najvišom denominacijom bila 50.000 kvanzi. Do 1994. godine, novčanica sa najvišom denominacijom je bila 500.000 kvanzi. Tokom valutnih reformi u toj zemlji 1995. godine, 1 kvanza reajustado je menjana za 1.000 starih kvanzi. Najveća novčanica 1995. godine je bila od 5.000.000 kvanzi reajustado. Tokom valutne reforme 1999. godine, za 1 novu kvanzu se moglo dobiti 1.000.000 kvanzi reajustado. Konačni rezultat hiperinflacije: 1 nova kvanza = 1.000.000.000 (milijardu) kvanzi od pre 1991. godine.
• Argentina - prolazila je kroz umerenu hiperinflaciju od 1975. do 1991. godine. Početkom 1975. godine, novčanica sa najvišom denominacijom je bila ona od 1.000 pezosa. Krajem 1976. godine, najveća novčanica je bila od 5.000 pezosa. Početkom 1979. godine, najveća novčanica je bila od 10.000 pezosa. Do kraja 1981. godine, najveća novčanica je bila od 1.000.000 pezosa. Tokom valutnih reformi iz 1983. godine, 1 argentinski pezos je menjan za 10.000 pezosa. Tokom valutnih reformi iz 1985. godine, 1 austral je menjan za 1.000 pezosa argentino. Tokom valutnih reformi iz 1992. godine, 1 novi pezos je menjan za 10.000 australosa. Konačni rezultat inflacije: 1 novi pezos = 100.000.000.000 (sto milijardi) pezosa od pre 1983. godine.
• Austrija - između 1921. i 1922. godine, inflacija u Austriji je dostigla 134%.
• Belorusija
• Bolivija
• Bosna i Hercegovina
• Brazil
• Gruzija
• Grčka
• Zair
• Zimbabve 2000.
• Izrael
• Japan
• Jugoslavija 1992-1993
• Kina
• Madagaskar
• Mađarska
• Meksiko
• Nemačka
• Nikaragva
• Peru - prošao je kroz najveću inflaciju u periodu 1984-1990. Najveća novčanica 1984. je bila 50.000 sola. Već 1985. je to bila 500.000.
• Poljska
• Republika Srpska
• Republika Srpska Krajina - prošla je kroz najveću inflaciju 1993. godine. 1992. je najveća novčanica bila ona od 50.000 (pedeset hiljada) dinara. Već 1993. godine, najveća novčanica je bila od 50.000.000.000 (50 milijardi) dinara.
• Rumunija
• Rusija
• Sjedinjene Američke Države
• Slobodni grad Danzig
• Tajvan
• Turska
• Ukrajina
• Čile

• 
  Poštanske marke iz istog perioda, par dana ranije. 400.000.000 svaka.
• 
  Novčanica od 1000 maraka, preštampana crvenom bojom sa 1.000.000.000 (milijardu) maraka, koja je bila u upotrebi u Nemačkoj tokom hiperinflacije 1923. godine.
• 
  Poštanske marke Vejmarske Nemačke tokom hiperinflacije u toj zemlji, ranih 20-ih godina 20. veka.
• 
  100.000 ukrajinskih karbovaneta (bili u upotrebi od 1992. do 1996. godine). 1996. godine su izbačeni iz upotrebe i zamenila ih je hrivna, koja je tada bila vrednosti 100.000 karbovanzi = 1 hrivna (oko 0,50 USD u to doba tj. oko 0,20 USD iz 2007. godine). Ovo dolazi kao prosečna stopa inflacija od oko 1400% mesečno, u periodu od 1992. do 1996. godine.
• 
  U vreme hiperinflacije, zlato je izvor vrednosti koji se ne može potrošiti.

Spoljašnje veze

• Novčanica od 100 milijardi dolara u Zimbabveu