Википедија

Hipermagnezemija

Hipermagnezemija je jedan je od poremećaj u ravnoteži elektrolita koji se karakteriše povišenim nivoom magnezijuma u ​​krvi. Ovakvo stanje nastaje kada je koncentracije magnezijuma u serumu veća od 1,07 mmol /L U odnosu na hipomagnezemija znatno je ređi poremećaj.[1]

Hipermagnezemija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostendokrinologija
MKB-10E83.4
MKB-9-CM275.2
DiseasesDB6259
eMedicinemed/3383 emerg/262 ped/1080

Fiziologija uredi

 
Granule magnezijuma u epruveti

Kod zdravih odraslih oosoba, nivo magnezijuma u serumu kreće se od 0,6—1,1 mmol/L. Približno 30% ukupnog magnezijuma u ​​plazmi vezano je za proteine i u kompleksu sa fosfatima i citratima, dok se približno 70% magnezijuma može filtrirati kroz veštačke membrane (15% kompleksnih i 55% slobodnih Mg2+ jona).

Relativno malo se zna o fiziološkim mehanizmima transporta magnezijuma u ​​ćelijama.[2]

Uloga magnezijuma u organizmu
  • Magnezijum je sekundarni najvažniji intracelularni katjon.
  • Aktivacija koenzima koji su neophodni za metabolizam ugljenih hidrata i proteina (kofaktor za više od 260 enzima (ATP-aza - Na-K ATP-aza; Ca ATP-aza)
  • Sinteza proteina
  • Sinteza nukleinskih kiselina
  • Regulacija jonskih kanala: preko procesa regulacije intraćelijske koncentracije K+i Ca++
  • Igra esencijalnu ulogu u neurotransmisiji, funkciji srca i neuromišićnim aktivnostima
Izlučivanje magnezijuma iz organizma

Sa brzinom glomerularne filtracije (skraćeno GFR) od oko 150 L na dan i ultrafiltracionom koncentracijom magnezijuma od 14 mg/ L, filtrirano opterećenje magnezijumom iznosi približno 2.100 mg dnevno.

Normalno, samo 3% filtriranog magnezijuma se javlja u mokraći; tako da 97% magnezijuma reapsorbuje u bubrežnim tubulima. Za razliku od natrijuma i kalcijuma, samo približno 25-30% filtriranog magnezijuma se ponovo apsorbuje u proksimalnom tubulu. Približno 60-65% filtriranog magnezijuma ponovo se apsorbuje u uzlaznom delu Henleove petlje, a 5% se reapsorbuje u distalnom delu nefron.[3]

Patofiziologija uredi

Višak magnezijuma utiče na poremećaj funkcija; centralnog nervnog sistema, neuromuskularne i srčanosdovne organe.

Velika koncentracija magnezijuma u plazmi najčešće se javlja kod:

  • bubrežne insuficijencije i
  • kod pacijenata koji primaju intravenoznim putem (IV) magnezijum za lečenje određenih zdravstvenih stanja.[4]

Epidemiologija uredi

Hipermagnezemija se javlja jako retko u Sjedinjenim Državama i drugim razvijenim zemljama sveta i njena učestalost nije jasno određena. Iako incidenca hipermagnezemije nije precizno definisana, poremećaj se može javiti nešto češće kod određenih populacija pacijenata, naročito kod onih sa zapuštenom bubrežnom insuficijencijom.

Starosne razlike

Iako nisu utvrđene nikakva starosna predispozicija razvoja hipermagnezemije je učestaliji kod novorođenčadi čije su majke sa eklampsijom tretirane magnezijum sulfatom. Deca tih majki mogu se roditi sa značajnim povećanjima koncentracije magnezija u serumu, koja mogu biti u rasponu od 3—11 mmol / L.

Etiologija uredi

Hipermagnezemija je obično uzrokovana bubrežnom insuficijencijom. Drugi uzroci uključuju sledeće bolesti i stanja:[5][6]

  • jatrogeno u bolnicama nakon primene većih količina magnezijuma ili gde drugi poremećaja,[7]
  • prekomernom upotrebom antacida, lekova koji se koriste za neutralizaciju želudačne kiseline, i regulacako u sebi sadrži magnezijum,
  • laksativi, koji sadrže magnezijum
  • parenteralna ishrana,
  • akutni zastoj bubrega,
  • litijumska terapija
  • hipotiroidizam
  • Adisonova bolest
  • mlečno-alkalni sindrom
  • antacidi (ili lekovi koji se koriste za neutralizaciju želudačne kiseline) ako sadrže magnezijum,[8]
  • urođena hipokalciurna hiperkalcemija
  • urođena hipermagnezijemija,[9]
  • prekomerni unos magnezijum u preeklampsiji takođe može biti jedan od uzroka ako je primenjena doza previsoka.[10]

Klinička slika uredi

Simptomi hipermagnezemije obično nisu očigledni, osim ako nivo magnezijuma u ​​serumu nije veći od 2 mmol/L. Istovremena hipokalcemija, hiperkalemija ili uremija preuveličavaju simptome hipermagnezemije na bilo kom nivou metabolizma.

Kod parenteralne upotrebe magnezijum sulfata najčešći rani simptomi hipermagnezemije su:

  • mučnina, proliv, povraćanje,
  • žeđ,
  • bolovi u stomaku (spastične prirode),
  • nadutost trbuha,
  • neravnoteža elektrolita (konfuzija, zamor, aritmija, umor, grčevi),
  • znojenje,
  • poremećaj vida (dvoslike),
  • smanjen krvni pritisak,
  • bradikardija, sa promenama na elektrokardiogramu
  • neravnoteža elektrolita praćena inhibicijom aktivnosti srca i centralnog nervnog sistema,
  • pogoršanje zapaljenjskih bolesti u gastrointestinalnom traktu (posebno bubrežne insuficijencije).

Pored navedenih simptoma i znakova mogu se javiti i sledeći sporedni efekte kao što su;

  • umor,
  • glavobolja,
  • hipotermija,
  • anksioznost,
  • atonija materice.

Kada je hipermagnezemija praćena edemom i eklampsija može sde razviti i sekundarna hipokalcemija sa znacima tetanija. Previsoka koncentracije magnezijuma u plazmi (npr nakon veoma brze intravenske injekcije magnezijum sulfata ili kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom) može izazvati parestezije, mučninu povraćanje i poliuriju.

Neuromuskularni simptomi

Ovo su najčešći simptomi hipermagnezemije koji izazivanjem blokade neuromišićnog prenosa sprečavaju presinaptičko otpuštanje acetilholina i kompetitivnu inhibiciju kalcijuma u ​​presinaptičkim nervnim kanalima preko kalcijumskog kanala koji zavisi od napona.[11]

Jedan od najranijih nauromuskkularnih simptoma hipermagnezemije je slabljenje refleksa dubokih tetiva, koje se javlja pri koncentraciji Mg u krvi 2—3,5 mmol/L.

Slabost mišića je teža manifestacije hipermagnezemije koja se javljaj kada je nivo Mg veći od 5 mmol/L.

Pri koncentraciji Mg od:

  • 5,4 mmol / L nastaje gubitak dubokog tetive reflekse,
  • 5—6,5 mmol / L - inhibicija respiratornog centra. Ova manifestacija može dovesti do paralize mišić i depresije disanja, koja rezultuje apnejom.
Simptomi od strane sprovodnog sistema srca

Hipermagnezemija smanjuje sposobnost sprovođenja nadražaja u srcu i simpatičkim ganglijama, tako da da je kod koncentracije Mg od:

  • 2,5—5 mmol / L - QRS kompleks proširen, sa dužim R—Q intervalom na elektrokardiogramu,
  • 7.5 mmol / L - narušeno je provođenje nadražaja kod sprovodni sistem srca;
  • 12,5 mmol / L - nastaje srčani zastoj.[11]

Umereno povećanje nivoa magnezijuma u ​​serumu može dovesti do blagog smanjenja krvnog pritiska, a veća koncentracija može prouzrokovati tešku simptomatsku hipotenziju.

Magnezijum je takođe kardiotoksičan i, u visokim koncentracijama, može izazvati bradikardiju, otežano disanja i šok. U najtežim slučajevima može doći do pojave kome ili do pojave kompletnog srčanog bloka i srčanog zastoja (koji se mogu pojaviti na nivoima većim od 7 mmol / L).

Hipokalcemija

Poznato je da je hipokalcemija rezultat smanjenja sekrecije paratiroidnog hormona (PTH) ili otpornosti krajnjih organa na PTH.[12] Paralitički ileus koji se razvija zbog paralize glatkih mišića,[13] može biti posledica lečenja magnezijumom.[14]

Hipermagnezemija može ometati strujanje krvi zbog interferencije izazvane adhezijom sa trombocitima, promene trombinskog vremena i vremena koagulacije krvi.

Nespecifični simptomi

Ovi simptomi uključuju mučninu, povraćanje i isušivanje kože.

Dijagnoza uredi

Kako je hipermagnezemija obično rezultat kombinacije viška unosa magnezija i koegzistieajućeg oštećenja bubrežne funkcije, dijagnoza se obično zasniva na direktnom merenju nivoa magnezijuma u ​​plazmi, pošto u mnogim slučajevi nalazi nisu podudarni.[15]

Ako nivo magnezijuma nije odmah dostupan, znake postojanja hipermagnezemije treba sagledavati u kontekstu prisutne bolesti (preeklampsija, bubrežna insuficijencija itd), primena lekova koji sadrže magnezijum ili smanjena anjonska razlika.

Terapija uredi

Kod pacijenata sa simptomatskom hipermagnezemijom koja izaziva kardijalne efekte ili respiratorne poremećaje, učinci se antagonizuju primenom kalcijum glukonata. Kalcijum antagonizuje toksični efekat magnezijuma, jer ovi elektroliti suprotstavljaju jedni drugima na njihovim mestima delovanja. Ovaj tretman obično vodi do simptomatskog poboljšanja. Kod ispitanika sa oštećenom sposobnošću izlučivanja magnezijuma (npr bubrežne bolesti u završnoj fazi), ponekad je neophodna i transplantacija bubrega.[16]

Medikamentna terapija uredi

Diuretici

Lekovi koji promovišu izlučivanje magnezijuma mokraćom mogu biti efikasni u lečenju hipermagnezemije. Jedan od njih je furosemid (lasiks) koji može stimulisati izlučivanje magnezijuma, povećanjem nivoa izlučene vode u kojoj je magnezijum pomešan sa transportnim sistemom koji ga vezuje za hloride. Ovaj mehanizam zauzvrat inhibira reapsorpciju natrijuma i hlorida u uzlaznom delu Henleove petlje i distalnom delu bubrežnih tubula.[17]

Soli kalcijuma

Kalcijum može umanjiti negativne efekte magnezijuma na živce i mišiće.

Kalcijum glukonat (kalcinat) direktno antagoniše neuromuskularne i kardiovaskularne efekte magnezijuma. Upotreba ovog leka posebno je indikovana kod pacijenata sa simptomatskom hipermagnezemijom koja izaziva srčane efekte ili respiratorne poremećaje.

Antidijabetesni lekovi

Antidijabetesni lekovi koji uklanjaju magnezijumove jone u ćelije od posebnog su značaja u lečenju hipermagnezemije.

Glukoza i insulin mogu pomoći u sprečavanju ulaza magnezijuma u ćelije. Glukozu treba davati zajedno sa insulinom kako bi se sprečila hipoglikemija, uz čestu kontrolu nivo šećera u krvi.

Prevencija uredi

Prevencija hipermagnezemije je najčešće moguća, ako se pravovremeno predvidi mogućnost njene pojave kod pacijenata koji se leče magnezijumom, ili kod onih sa smanjenom funkcijom bubrega.[18]

Da bi se izbegla pojava hipermagnezemije na početku lečenja magnezijumom treba pratiti kretanje njegove koncentraciju u plazmi, i kod pojave naglog porasta nivoa Mg u plazmi, dovoljno je isključiti magnezijum iz terapije. To je često dovoljna mera da se koriguje blaga do umerena hipermagnezemiju.[19]

Kod dugotrajnog lečenje magnezijumom treba pratiti srčanu aktivnost, krvni pritisak, respiratorne funkcije, funkcije bubrega, reflekse tetiva.

Ako je potrebno, istovremeno sa magnezijumom korišćenje kalcijumovih soli one se mogu ordinirati u raznim preparatima ubrizgavanjem u venu.

Pacijenti sa teškom bubrežnom funkcijom ne bi smeo da koristiti više od 20 g magnezijum sulfatom u 48 časa, dok je kod pacijenati sa bubrežnom insuficijencijom i oligurijom kontraindikovana brza intravenska primene magnezijuma.[20]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Musso CG. Magnesium metabolism in health and disease. Int Urol Nephrol. 2009. 41(2):357-62.
  2. ^ Musso CG. Magnesium metabolism in health and disease. Int Urol Nephrol. 2009 Mar 10.
  3. ^ Quamme GA. Control of magnesium transport in the thick ascending limb. Am J Physiol. 1989 Feb. 256(2 Pt 2):F197-210.
  4. ^ Guillaume T, Krzesinski JM. [Management of serum magnesium abnormalities]. Rev Med Liege. 2003 Jul-Aug. 58(7-8):465-7.
  5. ^ Drueke TB, Lacour B. Disorders of calcium, phosphate and magnesium metabolism. Feehally J, Floege J, Johnson RJ, eds. Comprehensive Clinical Nephrology. 3rd ed. Philadelphia, Pa: Mosby; 2007. 137-8.
  6. ^ Bringhurst FR, Demay MB, Krane SM, et al. Bone and mineral metabolism in health and disease/hypermagnesemia. Kasper DL, et al, eds. Harrison's Principles of Internal Medicine. 16th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 2005. 2245.
  7. ^ So M, Ito H, Sobue K, et al. Circulatory collapse caused by unnoticed hypermagnesemia in a hospitalized patient. J Anesth. 2007. 21(2):273-6
  8. ^ Leong DP, Kleinig TJ, Kimber TE, Bardy PG. Severe hypermagnesaemia related to laxative use in acute gastrointestinal graft-versus-host disease. Bone Marrow Transplant. 2006 Jul. 38(1):71-2.
  9. ^ Hyun HS, Choi HS, Kim JK, Ahn SY, Yoo HS, Kim ES, et al. Idiopathic severe hypermagnesemia in an extremely low birth weight infant on the first day of life. Korean J Pediatr. 2011 Jul. 54(7):310-2. [Medline]. [Full Text].
  10. ^ Which anticonvulsant for women with eclampsia? Evidence from the Collaborative Eclampsia Trial. Lancet. 1995 Jun 10. 345(8963):1455-63.
  11. ^ a b Agus ZS, Morad M. Modulation of cardiac ion channels by magnesium. Annu Rev Physiol. 1991. 53:299-307.
  12. ^ Cholst IN, Steinberg SF, Tropper PJ, et al. The influence of hypermagnesemia on serum calcium and parathyroid hormone levels in human subjects. N Engl J Med. 1984 May 10. 310(19):1221-5.
  13. ^ Clark BA, Brown RS. Unsuspected morbid hypermagnesemia in elderly patients. Am J Nephrol. 1992. 12(5):336-43.
  14. ^ Cruikshank DP, Pitkin RM, Reynolds WA, et al. Effects of magnesium sulfate treatment on perinatal calcium metabolism. I. Maternal and fetal responses. Am J Obstet Gynecol. 1979 Jun 1. 134(3):243-9
  15. ^ Whang R, Ryder KW. Frequency of hypomagnesemia and hypermagnesemia. Requested vs routine. JAMA. 1990 Jun 13. 263(22):3063-4.
  16. ^ Haider DG, Lindner G, Ahmad SS, Sauter T, Wolzt M, Leichtle AB, et al. Hypermagnesemia is a strong independent risk factor for mortality in critically ill patients: results from a cross-sectional study. Eur J Intern Med. 2015 Sep. 26 (7):504-7. [Medline].
  17. ^ Knochel JP. Disorders of magnesium metabolism. Harrison's Principles of Internal Medicine. 1994. Vol 2: 2187-9.
  18. ^ Wilson RF, Barton C. Fluid and electrolyte problems. Emergency Medicine Comprehensive Study Guide. 1996. 135-7.
  19. ^ Lin CH, Tu YF, Chiang WC, Wu SY, Chang YH, Chi CH. Electrolyte abnormalities and laboratory findings in patients with out-of-hospital cardiac arrest who have kidney disease. Am J Emerg Med. 2013 Mar. 31(3):487-93.
  20. ^ Londner M, Hammer D, Kelen G. Fluid and electrolyte problems. Emergency Medicine Comprehensive Study Guide. 2004. 177-178.

Spoljašnje veze uredi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипермагнеземија&oldid=27441792”