Википедија

Hipokrat sa Kosa

Za druge upotrebe, pogledajte Hipokrat (višeznačna odrednica).

Hipokrat sa Kosa (grč. Ἱπποκράτης ὁ Κῷος; Kos, 460. p. n. e. — Larisa, 370. p. n. e.), poznat i kao Hipokrat II, bio je starogrčki ljekar iz Periklovog doba (Klasična Grčka), a smatra se jednom od najznačajnijih ličnosti u istoriji medicine. Često se naziva „Ocem medicine”[1][2] u znak priznanja za njegov doprinos medicini kao osnivača Hipokratove medicinske škole. Ova intelektualna škola izvršila je revoluciju medicine u antičkoj Grčkoj, uspostavljajući je kao disciplinu koja se razlikuje od drugih oblasti sa kojima je tradicionalno bila povezana (teurgija i filozofija), uspostavljanjem medicine kao profesije.[3][4]

Hipokrat sa Kosa
Uobičajeni prikaz na rimskoj „portretnoj” bisti
Ime po rođenjuἹπποκράτης ὁ Κῷος  (grčki)
Datum rođenja460. p. n. e.
Mesto rođenjaKos, Antička Grčka
Datum smrti370. p. n. e.
Mesto smrtiLarisa, Antička Grčka
ZanimanjeLekar
TitulaOtac medicine

Međutim, dostignuća pisca Korpusa, praktičara Hipokratove medicine i djela samog Hipokrata su često pomiješana; veoma se malo zna o tome šta je Hipokrat mislio, pisao i radio. Hipokrat je obično prikazan kao uzor antičkog ljekara, a pripisuje mu se i sastavljanje Hipokratove zakletve, koja je još uvijek relevantna i dan-danas se koristi. Veoma je zaslužan za veliki napredak sistemskog istraživanja kliničke medicine, sakupljanju medicinskog znanja iz prethodnih škola i propisivanju praksi ljekarima kroz Hipokratov korpus i ostale radove.[5]

Biografija uredi

Istoričari se slažu da je Hipokrat rođen oko 460. godine pre nove ere na grčkom ostrvu Kos; druge biografske informacije su, međutim, verovatno netačne.[6]

Soran iz Efesa, grčki lekar iz 2. veka,[7] je bio prvi Hipokratov biograf i izvor je za većinu ličnih podataka o Hipokratu. Kasnije biografije nalaze se u Sudi iz 10. veka nove ere, kao i u delima Jovana Cecesa, koja datiraju iz 12. veka nove ere.[8][9] Hipokrat se usputno pominje u spisima dvojice savremenika: u Platonovim dijalozima Protagora i Fedro,[10] i u Aristotelovoj Politici, delima iz 4. veka pre nove ere.[11]

Soran je pisao da je Hipokratov otac bio Heraklid bio lekar, a majka Praksitela, Tizanova ćerka. Dva Hipokratova sina, Tesal i Drakon, i njegov zet, Polib, bili su njegovi učenici. Prema Galenu, Polib je bio Hipokratov pravi naslednik, dok su Tesal i Drakon imali po jednog sina po imenu Hipokrat (Hipokrat III i IV).[12][13]

Soran je navodio da je Hipokrat stekao medicinsko znanje od svog oca i dede (Hipokrat I), i da je učio druge predmete sa Demokritom i Gorgijom . Hipokrat je verovatno bio obučen u asklepieionu na Kosu, i uzeo je lekcije od tračkog lekara Herodija iz Selimbrije. Platon pominje Hipokrata u dva svoja dijaloga: u Protagori, Platon opisuje Hipokrata kao „Hipokrata sa Kosa, Asklepijada“;[14][15] dok u Fedru, Platon sugeriše da je „Hipokrat Asklepijad“ mislio da je potpuno poznavanje prirode tela neophodan preduslov za bavljenje medicinom.[16] Hipokrat je čitavog života predavao i bavio se medicinom, putujući barem do Tesalije, Trakije i Mramornog mora . Postoji nekoliko različitih izveštaja o njegovoj smrti. Umro je, verovatno u Larisi, u 83., 85. ili 90. godini, iako neki kažu da je doživeo mnogo više od 100 godina.[17]

Hipokratova teorija uredi

Hipokrat se smatra za prvu osobu koja je verovala da su bolesti uzrokovane prirodnim putem, a ne zbog sujeverja i bogova.[18][19][20][21] Pitagorini učenici su navodili da je on udružio oblasti filozofije i medicine.[18] Odvojio je medicinsku disciplinu od religije, verujući i tvrdeći da bolest nije kazna koju su naneli bogovi, već proizvod faktora okoline, ishrane i životnih navika. U celini Hipokratovog korpusa nema ni jednog pomena o nekoj mističnoj bolesti. Međutim, Hipokrat je imao mnoga uverenja koja su bila zasnovana na netačnoj anatomiji i fiziologiji, kao što je humorizam.[19][20][21]

Medicina u vreme Hipokrata nije znala skoro ništa o ljudskoj anatomiji i fiziologiji zbog grčkog tabua koji je zabranjivao seciranje ljudi. Knidijanska škola stoga nije uspela da razlikuje kada je jedna bolest izazvala mnoge moguće serije simptoma.[22] Hipokratova škola ili škola Koan postigla je veći uspeh primenom opštih dijagnoza i pasivnih tretmana. Njegov fokus je bio na brizi o pacijentima i prognozi, a ne na dijagnozi. Mogao je efikasno da leči bolesti i omogućio veliki razvoj u kliničkoj praksi.[23][24]

Kriza uredi

 
Asklepion na Kos
 
Ilustracija Hipokratove klupe, nepoznat datum

Važan koncept u Hipokratovoj medicini bio je koncept krize, tačke u napredovanju bolesti u kojoj bi ili bolest počela da odnosi prevagu i pacijent bi umirao, ili bi se desilo suprotno i prirodni procesi bi učinili da se pacijent oporavi. Posle krize može uslediti recidiv, a zatim još jedna odlučujuća kriza. Prema ovoj doktrini, krize obično nastaju u kritičnim danima, koji bi trebalo da budu određeno vreme nakon kontrakcije bolesti. Ako se kriza dogodi na dan koji je daleko od kritičnog dana, može se očekivati recidiv. Galen je verovao da je ova ideja nastala od Hipokrata, iako je moguće da je nastala pre njegovog profesionalnog rada.[25]

Terapijski pristup koji je zastupao se zasnivao na „isceljujućoj moći prirode“ (vis medicatrix naturae na latinskom). Prema ovoj doktrini, telo u sebi sadrži moć da ponovo uravnoteži četiri humora i samo sebe izleči.[26] Hipokratova terapija se fokusirala na jednostavno ublažavanje ovog prirodnog procesa. U tom cilju, Hipokrat je verovao da su „odmor i imobilizacija [bili] od velikog značaja“.[27] Uopšte, Hipokratova terapija je bio veoma blagonaklona prema pacijentu; tretman je bio nežan, i naglašeno da je pacijent čist i sterilan. Na primer, na ranama je uvek korišćena samo čista voda ili vino, iako je „suvo“ lečenje bilo poželjnije. Ponekad su se koristili umirujući balzami.[28]

Hipokrat nije bio voljan da daje lekove i angažuje se u specijalizovanom lečenju; primenjivao je uopšteno terapiju generalizovana terapija je usledila nakon generalizovane dijagnoze.[29][30] Neki od opštih tretmana koje je propisivao su post i konzumacija mešavine meda i sirćeta. Hipokrat je jednom rekao da jesti kada si bolestan znači hraniti svoju bolest. Međutim, u određenim prilikama su korišćeni moćni lekovi.[31] Ovaj pasivni pristup bio je veoma uspešan u lečenju relativno jednostavnih oboljenja kao što su lomovi kostiju, što je zahtevalo vuču da bi se skeletni sistem istegnuo i smanjio pritisak na povređeno područje. U tu svrhu korišćena je Hipokratova klupa i drugi uređaji.[32]

U Hipokratovo vreme smatralo se da je groznica bolest sama po sebi.[33] Hipokrat je lečio pacijente sa groznicom tako što ih je izgladnjivao,[34] verujući da je „gladovanje“ od groznice način da se bolest neutrališe.[35][36]

Jedna od prednosti Hipokratove medicine bio je naglasak na prognozi (gr. πρόγνωσις). U Hipokratovo vreme, medicinska terapija je bila prilično nezrela, i često je najbolja stvar koju su lekari mogli da urade bila je da procene bolest i predvide njeno verovatno napredovanje na osnovu podataka prikupljenih kroz detaljne istorije bolesti.[37][38]

Profesionalizam uredi

 
Veliki broj starogrčkih hirurških alata. Na levoj strani je trepan; na desnoj strani, set skalpela. Hipokratova medicina je koristila ove alate.[39]

Hipokratova medicina bila je poznata po strogom profesionalizmu, disciplini i rigoroznoj praksi.[40] Hipokratova dela preporučuje da lekari uvek održavaju dobru higijenu, da budu pošteni, smireni, da imaju razumevanja i da budu ozbiljni. Hipokratov lekar je posvetćivao veliku pažnju svim aspektima svog rada: sledio je detaljne specifikacije vezane za „osvetljenje, osoblje, instrumente, pozicioniranje pacijenta i tehnike previjanja i udisanja“ u drevnoj operacionoj sali.[41] Čak je i nokte držao tačno određene dužine.[42]

Hipokratova škola je dala značaj kliničkim doktrinama posmatranja i dokumentovanja. Ove doktrine nalažu da lekari zabeleže svoje nalaze i svoje medicinske metode na veoma jasan i objektivan način, tako da se ovi zapisi mogu preneti i koristiti od strane drugih lekara.[43] Hipokrat je pažljivo, redovno beležio mnoge simptome uključujući ten, puls, groznicu, bolove, pokrete i izlučevine.[44] Rečeno je da je merio puls pacijentu kada je uzimao istoriju bolesti da bi otkrio da li pacijent laže.[45] Hipokrat je proširio razmatranja pri davanju dijagnoze i uključio je porodičnu istoriju i okruženje.[46] „Njemu medicina duguje umetnost kliničkog pregleda i posmatranja.[47]

Direktni doprinosi medicini uredi

Hipokrat i njegovi sledbenici prvi su opisali mnoge bolesti i medicinska stanja.[48] Hipokrat je takođe bio prvi lekar koji je opisao Hipokratovo lice u Prognozi. Šekspir aludira na ovaj opis kada piše o Falstafovoj smrti u Henriju V.[49][50]

Hipokrat je počeo da kategoriše bolesti kao akutne, hronične, endemske i epidemijske, i koristi izraze kao što su „pogoršanje, recidiv, razrešenje, kriza, paroksizam, vrhunac i rekonvalescencija“.[51][52] Još jedan od najvažnijih Hipokratovih doprinosa može se naći u njegovim opisima simptomatologije, fizikalnih nalaza, hirurškog lečenja i prognoze empijema torakalnog koša, odnosno nagnojavanja sluznice grudnog koša. Njegova učenja ostaju relevantna za današnje studente plućne medicine i hirurgije.[53] Hipokrat je prvi dokumentovani hirurg grudnog koša i njegovi nalazi i tehnike, iako nesofisticirani, kao što je upotreba olovnih cevi za dreniranje apscesa grudnog koša, još uvek su validni.[53]

Hipokratova škola medicine je dobro opisala bolesti ljudskog rektuma i proces lečenja, uprkos lošoj teorijskoj osnovi. Za hemoroide su verovali da su uzrokovani viškom žuči i sluzi. Hipokratovi lekari su lečili hemoroide na relativno napredne načine.[54][55] Kauterizacija i hirugija opisani su u Hipokratovom korpusu, pored poželjnih metoda: podvezivanja hemoroida i sušenja vrelim gvožđem. Predlažu se i drugi tretmani kao što je nanošenje raznih melema.[56][57] Danas „lečenje [hemoroida] još uvek uključuje spaljivanje, stezanje i isecanje“.[54] Takođe, neki od osnovnih koncepata proktoskopije koji su navedeni u Korpusu su još uvek u upotrebi.[54][55] Na primer, upotreba rektalnog spekuluma, razmatra se u delima Hipokrata.[55] Ovo predstavlja najranije zabeleženo spominjanje endoskopije.[58][59] Hipokrat je često koristio modifikacije načina života kao što su ishrana i vežbanje za lečenje bolesti kao što je dijabetes, što je i danas aktuelno.

Dve izreke koje se često pripisuju Hipokratu iako verovatno nisu njegova misle su: „Neka hrana bude vaš lek, a lek vaša hrana“ i „Hodanje je čovekov najbolji lek“.[60] Tačno poreklo oba citata je nepoznato.[61][62]

Hipokratov korpus uredi

Hipokratov korpus (latinski: Corpus Hippocraticum) je zbirka od oko sedamdeset ranih medicinskih radova prikupljenih u Aleksandrijskoj Grčkoj.[63] Napisan je na jonskom grčkom. Na pitanje da li je sam Hipokrat bio autor neke od rasprava u korpusu nije konačno odgovoreno,[64] ali se moderna debata vrti oko samo nekoliko rasprava za koje se smatra da su njegovi autori. Zbog raznolikosti tema, stilova pisanja i očiglednog datuma izgradnje, Hipokratov korpus nije mogao da napiše jedna osoba (Ermerins ima devetnaest autora).[65] Verovatno je da su sve medicinski radove bibliotekari u Aleksandriji klasifikovali kao Hipokratove,[66][67][68] iako su verovatno deo napisali njegovi učenici i sledbenici.[69]

Korpus sadrži udžbenike, predavanja, istraživanja, beleške i filozofske eseje o različitim temama u medicini, bez posebnog redosleda.[70][71] Ova dela su pisana za profesionalnce kao i laike, a ponekad sadže tvrdnje koje su u kontradikciji sa drugim radovima sadržanim u sklopu korpusa.[72]

Hipokratova zakletva uredi

Hipokratova zakletva, osnovni dokument o etici medicinske prakse, pripisivana je Hipokratu u periodu antike, premda nove informacije pokazuju da je možda napisana nakon njegove smrti. Ovo je verovatno najpoznatiji dokument Hipokratovog korpusa. Nedavno je pod lupom došla autentičnost autora dokumenta. Iako se zakletva danas retko koristi u svom izvornom obliku, ona služi kao osnova za druge, slične zakletve i zakone koji definišu prikladnu medicinsku praksu i moral.[73] Slične zakletve polažu i savremeni studenti medicine[74][75][76]

Nasleđe uredi

 
Mural koji prikazuje Galena i Hipokrata, 12. vek, Anagni, Italija

Iako Hipokrat nije osnovao medicinsku školu nazvanu po njemu, niti je napisao većinu rasprava koje mu se pripisuju, on se tradicionalno smatra „ocem medicine“.[77] Njegov doprinos revolucionirao je medicinsku praksu; ali posle njegove smrti napredak u medicini je opao.[78] Hipokrat je bio toliko poštovan da su njegova učenja uglavnom shvaćana kao izuzetna i da nije moguće da se poboljša, dugo vremena nije bilo značajnijeg unapređenja njegovih metoda.[79][80] Vekovima nakon Hipokratove smrti obeleženi su koliko retrogradnim kretanjem, tako i daljim napredovanjem. Na primer, posle Hipokratovog perioda, praksa uzimanja istorije bolesti je zamrla.[81]

Posle Hipokrata, još jedan značajan lekar bio je Galen, Grk koji je živeo od 129. do 200. godine nove ere. Galen je ovekovečio tradiciju Hipokratove medicine, i doneo je neke pomake u struci, ali i nazadovanje.[82][83] U srednjem veku, islamski svet je usvojio Hipokratove metode i razvio nove medicinske tehnologije.[84] Nakon evropske renesanse, Hipokratove metode su ponovo oživele u zapadnoj Evropi i još više su bile zastupljene 19. veku. Među onima koji su koristili Hipokratove rigorozne kliničke tehnike bili su najugledniji evropski lekari.[85]

Prema Aristotelovom svedočenju, Hipokrat je bio poznat kao Veliki Hipokrat.[86] Što se tiče njegovog karaktera, Hipokrat je najpre prikazan kao „ljubazan, dostojanstven, stari seoski lekar“, a kasnije kao „strog i odvratan“.[87] On se svakako smatra mudrim, veoma intelektualnim i posebno praktičnim čovekom.[88]

Neki klinički simptomi i oboljenja su imenovani po Hipokratu jer se veruje da je on prva osoba koja ih je opisala. Hipokratovo lice je promena na licu koju izaziva smrt, ili duga bolest, prekomerna evakuacija, prekomerna glad i slično. Hipokratovi prsti su deformitet prstiju i noktiju Hipokratova sukusija je unutrašnja buka prskanja hidropneumotoraksa ili piopneumotoraksa. Hipokratova klupa (sprava koja pomaže u postavljanju kostiju pacijenta) i zavoj u obliku Hipokratove kapice su dva uređaja nazvana po Hipokratu.[89] Hipokratov korpus i Hipokratova zakletva su takođe imenovani po njemu. Risus sardonicus, trajni grč mišića lica, takođe se može nazvati Hipokratov osmeh. Najteži oblik gubitka kose i ćelavosti naziva se Hipokratov oblik.[90]

Reference uredi

  1. ^ „Hippocrates”. Microsoft Encarta Online Encyclopedia. Microsoft Corporation. 2006. Arhivirano iz originala 31. 10. 2009. g. 
  2. ^ Strong, W.F.; Cook, John A. (jul 2007), „Reviving the Dead Greek Guys” (PDF), Global Media Journal, Indian Edition, Arhivirano iz originala (pdf) 15. 05. 2012. g. 
  3. ^ Garrison 1966, str. 92–93.
  4. ^ Nuland 1988, str. 5.
  5. ^ Garrison 1966, str. 92–93, 96.
  6. ^ Nuland 1988, str. 4
  7. ^ Britannica Concise Encyclopedia 2006
  8. ^ Garrison 1966, str. 92–93
  9. ^ Nuland 1988, str. 7
  10. ^ Jones 1868, str. 28
  11. ^ Aristotle, Politics VII. 1326a.
  12. ^ Adams 1891, str. 19
  13. ^ Margotta 1968, str. 66
  14. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 86–87
  15. ^ Plato 380 B.C.
  16. ^ Plato 360 B.C. 270c
  17. ^ Margotta 1968, str. 66
  18. ^ a b Adams 1891, str. 4
  19. ^ a b Jones 1868, str. 11
  20. ^ a b Nuland 1988, str. 8–9
  21. ^ a b Garrison 1966, str. 93–94
  22. ^ Adams 1891, str. 15
  23. ^ Margotta 1968, str. 67
  24. ^ Leff & Leff 1956, str. 51
  25. ^ Jones 1868, str. 46, 48, 59
  26. ^ Garrison 1966, str. 99
  27. ^ Margotta 1968, str. 73
  28. ^ Garrison 1966, str. 98
  29. ^ Garrison 1966, str. 98
  30. ^ Singer & Underwood 1962, str. 35
  31. ^ Tuke 1911
  32. ^ Kazantzidis, George; Gerolemou, Maria (2023). Kazantzidis, George; Gerolemou, Maria, ur. Body and Machine in Classical Antiquity (Hardcover). Cambridge University Press. str. 120. ISBN 9781316514665. 
  33. ^ LaFrance, Adrienne (16. 9. 2015). „A Cultural History of the Fever”. The Atlantic. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
  34. ^ Currie, Margaret (2005). Fever hospitals and fever nurses : a British social history of fever nursing : a national service. London: Routledge. str. 3. ISBN 978-1134265268. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
  35. ^ Paulian, Gunther B. (2017). Divine Prescription: and science of health and healing. [Place of publication not identified]: Teach Services, Inc. ISBN 978-1479608294. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
  36. ^ Horne, Steven (2022). Strategies For Health A Comprehensive Guide to Healing Yourself Naturally. La Vergne: Fulton Books, Inc. ISBN 978-1637102541. Pristupljeno 2. 3. 2023. 
  37. ^ Garrison 1966, str. 93–94
  38. ^ Garrison 1966, str. 97
  39. ^ Adams 1891, str. 17
  40. ^ Garrison 1966
  41. ^ Margotta 1968, str. 64
  42. ^ Rutkow 1993, str. 24–25
  43. ^ Margotta 1968, str. 66
  44. ^ Garrison 1966, str. 97
  45. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 88
  46. ^ Margotta 1968, str. 68
  47. ^ Garrison 1966, str. 93–94
  48. ^ Starr 2017
  49. ^ Singer & Underwood 1962, str. 40
  50. ^ Margotta 1968, str. 70
  51. ^ Garrison 1966, str. 97
  52. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 90
  53. ^ a b Major 1965
  54. ^ a b v Jóhannsson 2005, str. 11
  55. ^ a b v Jani 2005, str. 24–25
  56. ^ Jóhannsson 2005, str. 12
  57. ^ Mann 2002, str. 1, 173
  58. ^ Shah 2002, str. 645
  59. ^ NCEPOD 2004, str. 4
  60. ^ Chishti 1988, str. 11
  61. ^ Cardenas 2013
  62. ^ King 2020, str. 105–110
  63. ^ Iniesta 2011, str. d688
  64. ^ Singer & Underwood 1962, str. 27
  65. ^ Tuke 1911
  66. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 86–87
  67. ^ Margotta 1968, str. 64
  68. ^ Smith 2002
  69. ^ Hanson 2006
  70. ^ Singer & Underwood 1962, str. 27
  71. ^ Rutkow 1993, str. 23
  72. ^ Singer & Underwood 1962, str. 28
  73. ^ WMA
  74. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 86–87
  75. ^ Jones 1868, str. 217
  76. ^ Rahman 1966, str. 56–62
  77. ^ Jouanna 1999, str. 42: "Hippocrates was neither the Father of Medicine nor the founder of the Coan school, but he did manage to confer an exceptionally lustrous reputation upon this school through his teaching".
  78. ^ Garrison 1966, str. 100
  79. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 86–87
  80. ^ Margotta 1968, str. 73
  81. ^ Garrison 1966, str. 95
  82. ^ Jones 1868, str. 35
  83. ^ West 2014, str. L121–L128
  84. ^ Leff & Leff 1956, str. 102
  85. ^ Garrison 1966, str. 94
  86. ^ Jones 1868, str. 38
  87. ^ Martí-Ibáñez 1961, str. 86–87
  88. ^ Adams 1891, str. 15
  89. ^ Fishchenko & Khimich 1986
  90. ^ „The dilemma of balding solve by father of medicine Hippocrates”. Healthy Hair Highlights News. 15. 8. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипократ_са_Коса&oldid=27784422”