Hislaviči
Hislaviči (rus. Хиславичи) naseljeno je mesto sa administrativnim statusom varošice (rus. посёлок городского типа) na zapadu evropskog dela Ruske Federacije. Naselje je smešteno u centralnom delu Hislavičkog rejona čiji je ujedno administrativni centar, na jugozapadu Smolenske oblasti.
| Hislaviči Хиславичи | |
|---|---|
 | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Središnji FO |
| Oblast |  Smolenska oblast |
| Rejon | Hislavički rejon |
| Osnovan | prvi poemn 1526. |
| Varošica od | 1965. |
| Stara imena | Hotslaviči, Hoslaviči |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2014. | 3.763 |
| — gustina | 838,08 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 54° 11′ 00″ S; 32° 09′ 00″ I / 54.183333° S; 32.15° I |
| Vremenska zona | UTC+4 |
| Površina | 4,49 km2 |
.svg)  Hislaviči Hislaviči na karti Rusije | |
 Hislaviči Hislaviči na karti Smolenske oblasti | |
| Ostali podaci | |
| Poštanski broj | 216620 |
| Pozivni broj | +7 48140 |
| Registarska oznaka | 67 |
| OKATO kod | 66 252 551 |
| OKTMO kod | 66 652 151 051 |
| Veb-sajt | |
| admin-smolensk.ru/~hislav | |
Prema proceni iz 2014. u varoši je živelo 3.763 stanovnika.
Geografija
urediVarošica se nalazi na desnoj obali reke Sož (leve pritoke Dnjepra), na oko 35 km jugozapadno od železničke stanice Počinok na liniji Smolensk—Roslavlj.
Istorija
urediNaselje se u pisanim izvorima prvi put pominje 1526. kao imanje knjaza Andreja Porhovskog.
Sadašnji administrativni status ima od 1965. godine. Tokom XVIII veka naselje je bilo delom Mscislavskog vojvodstva Poljsko-litvanske zajednice (polj. Chosławicze). Nakon podele Poljske postaje delom Ruske Imperije, odnosno Mogiljovske gubernije. Većinsko stanovništvo varoši tokom XIX veka činili su Jevreji sa udelom od 3.642 žitelja od ukupno 4.361 stanovnika. U naselju je u tom periodu postojalo čak 8 sinagoga i dve pravoslavne crkve.[1]
Administrativnim centrom Hislavičkog rejona postaje 1928. godine kada je rejon i formiran (izuzev perioda 1963—1965. kada je bio delom Monastirščinskog rejona).
Tokom Drugog svetskog rata fašisti su u naselju formirali geto za Jevreje koji se nalazio u Proleterskoj ulici.[2]
Demografija
urediPrema podacima sa popisa stanovništva 2010. u varošici je živelo 4.138 stanovnika, dok je prema procenama za 2014. naselje imalo 3.763 stanovnika.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 3.785 | 3.682 | 4.451 | 5.013[3] | 4.617[4] | 4.138[5] | 3.763[6] |
Vidi još
urediReference
uredi- ^ "Chosławicze", in "Słownik geograficzny Królestwa Polskiego i innych krajów słowiańskich", vol. XV, cz. 1 (Abablewo – Januszowo), 1900
- ^ Администрация Смоленской области // Список концентрационных лагерей. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2011)
- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (2011). „Predvaritelьnыe itogi Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda (Preliminarni rezultati nacionalnog popisa stanovništva 2010)”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
Spoljašnje veze
uredi- Službena veb stranica rejonske administracije
- Хиславичи[мртва веза] — статья из Большой советской энциклопедии.
