Википедија

Horhe Giljen

Horhe Giljen Alvarez (18. januar 1893 - 6. februar 1984), bio je španski pesnik, član generacije 1927., univerzitetski nastavnik, naučnik i književni kritičar.

Horhe Giljen
Datum rođenja(1893-01-18)18. januar 1893. godine
Mesto rođenjaValjadolid, Španija
Datum smrti6. februar 1984.(1984-02-06) (91 god.) godine
Mesto smrtiMalaga, Španija
ZanimanjePisac
NagradePremio Cervantes
Premio Internacional Alfonso Reyes
Hijo Predilecto de Andalucía
Ollin Yoliztli Prize

U periodu 1957-1958 održavao je predavanja na Univerzitetu Harvard, koja su objavljena 1961. godine pod naslovom Language and Poetry: Some Poets of Spain. Završno predavanje bilo je priznanje njegovim kolegama iz generacije '27. 1983. godine imenovan je omiljenim sinom Andaluzije. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Biografija uredi

Horhe Giljen je rođen u Valjadolidu, gde je proveo detinjstvo i adolescenciju. Od 1909. do 1911. živeo sam u Švajcarskoj. Studirao je na univerzitetima u Madridu - smeštaju u Residencia de Estudiantes - i Granadi, gde je 1913. diplomirao filozofiju.[1]Njegov život je

 
Statua Horhe Giljena u Valjadolidu.

paralelan sa životom njegovog prijatelja Pedra Salinasa, kojeg je nasledio kao španskog čitaoca na Sorboni na Univerzitetu u Parizu od 1917. do 1923. Tokom boravka u Parizu upoznao se, i 1921. oženio Žermejn Kahen. Imali su dvoje dece, sina Klaudija rođenog 1924. godine koji je postao zapaženi kritičar i naučnik uporedne književnosti, i ćerku Terezu koja se udala za harvardskog profesora Stivena Gilmana.

Doktorirao je na Univerzitetu u Madridu 1924. godine disertacijom o Gongorinoj notorno teškoj i, u to vreme, zapostavljenoj dugoj pesmi Polifemo.[2] To je bio i period kada su njegove prve pesme počele da izlaze u Španiji i u Peruu.[1] Imenovan je za katedru španske književnosti na Univerzitetu u Murciji od 1925. do 1929. godine, gde je sa Huanom Gererom Ruizom i Hoseom Baljesterom Nikolasom osnovao i uređivao književni časopis Verso i Prosa.

Nastavio je da posećuje Studentski dom, iako su njegove akademske odgovornosti ograničavale njegovo prisustvo na odmorima. To mu je omogućilo da upozna mlađe članove generacije - kao što su Rafael Alberti i Federiko Garsija Lorka. Postao je redovni dopisnik ovog poslednjeg, a prilikom posete Lorke Umetničkom klubu u Valjadolidu aprila 1926. godine, Giljen je predstavio uvod u čitanje poezije, što je bila promišljena i simpatična ocena čoveka za kojeg je smatrao da već bio pesnički genije, iako je objavio samo jednu zbirku.[3]

Takođe je učestvovao u proslavama Tercentenari u čast Gongore. Svezak Oktave koji je trebalo da uređuje, međutim, nikada nije završen, ali je sa velikim uspehom održao čitanje nekih svojih pesama na događaju u Sevilji.[4]

Čitalac je postao na Oksfordskom univerzitetu od 1929. do 1931. godine, a postavljen je za profesora na Univerzitetu u Sevilji 1932. godine. 8. marta 1933. godine bio je prisutan na premijeri u Madridu drame Bodas de sangre Garsije Lorke.[5] U avgustu 1933. godine, mogao je da prisustvuje predstavama u palati Magdalena u Santanderu putujuće pozorišne družine La Baraka koju je vodio Lorka. 12. jula 1936. bio je prisutan na zabavi u Madridu koja se održala neposredno pre nego što je Garsija Lorka poslednji put otputovao u Granadu pre svog ubistva. Tamo je Lorka poslednji put pročitao svoju novu dramu La Casa de Bernarda Alba.[6]

Po izbijanju španskog građanskog rata u julu 1936. vratio se u Valjadolid i nakratko bio zatvoren u Pamploni[7] iz političkih razloga.[8] Vratio se u svoje radno mesto u Sevilji i tamo nastavio da radi do jula 1938, kada je odlučio da sa suprugom i dvoje tinejdžerske dece ode u izbeglištvo u SAD. Osim previranja u samoj Španiji, činjenica da je njegova supruga bila Jevrejka ga je zabrinula.[8]

Pridružio se Salinasu na koledžu Veljesleji i tamo ostao kao profesor španskog jezika od 1941. do penzionisanja 1957.[9] Povukao se u Italiju. 1958. u Firenci se oženio Irin Moki-Sismondi,a njegova prva supruga umrla 1947. Nastavio je da drži predavanja na Harvardu, Princetonu i Portoriku.

1976. dobio je Premio Cervantes, najprestižniju nagradu za pisce španskog jezika, a 1977. Premio Internacional Alfonso Reyes. Umro je u Malagi 1984. godine, u dobi od 91 godine i tamo je sahranjen na anglikanskom groblju Svetog Đorđa.

Radovi uredi

  • Cántico (75 poems), M., Revista de Occidente, 1928
  • Cántico (125 poems), M., Cruz y Raya, 1936
  • Cántico (270 poems), México, Litoral, 1945
  • Cántico (334 poems), Bs. As., Sudamericana, 1950
  • Huerto de Melibea, M., Ínsula, 1954
  • Del amanecer y el despertar, Valladolid, 1956
  • Clamor. Maremagnun, Bs. As., Sudamericana, 1957
  • Lugar de Lázaro, Málaga, Col. A quien conmigo va, 1957
  • Clamor... Que van a dar en la mar, Bs. As., Sudamericana, 1960
  • Historia Natural, Palma de Mallorca, Papeles de Sons Armadans, 1960
  • Las tentaciones de Antonio, Florencia/Santander, Graf. Hermanos Bedia, 1962
  • Según las horas, Puerto Rico, Editorial Universitaria, 1962
  • Clamor. A la altura de las circunstancias, Bs. As., Sudamericana, 1963
  • Homenaje. Reunión de vidas, Milán, All'Insegna del Pesce d'oro, 1967
  • Aire nuestro: Cántico, Clamor, Homenaje, Milán, All'Insegna del Pesce d'oro, 1968
  • Guirnalda civil, Cambridge, Halty Eferguson, 1970
  • Al margen, M., Visor, 1972
  • Y otros poemas, Bs. As., Muchnik, 1973
  • Convivencia, M., Turner, 1975
  • Final, B., Barral, 1981
  • La expresión, Ferrol, Sociedad de Cultura Valle-Inclán, 1981
  • Horses in the Air and Other Poems, 1999

Reference uredi

  1. ^ a b Connell, str. 168
  2. ^ Havard, str. 18
  3. ^ Gibson, str. 162
  4. ^ Alberti, str. 254
  5. ^ Gibson, str. 348
  6. ^ Gibson, str. 442
  7. ^ "Centre for Study of Hispanic Exile".
  8. ^ a b Havard, str. 67
  9. ^ Jorge Guillen Is Dead at 91; A Spanish Poet and Teacher - New York Times
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хорхе_Гиљен&oldid=25341719”