Hofmanov voltametar
Hofmanov voltametar je aparat za elektrolizu vode, koga je izumeo August Vilhelm Hofman (1818 - 1892). Sastoji se od tri pri dnu spojena uspravna cilindra, najčešće staklena. Srednji cilindar je otvoren na vrhu kako bi se omogućilo dodavanje vode i jedinjenja za poboljšanje provodljivosti, najčešće sumporne kiseline. Elektroda od platine je zatopljena pri dnu oba spoljašnja cilindra i povezana je za pozitivan i negativan pol izvora struje. Kada struja teče kroz Hofmanov voltmetar, gasoviti kiseonik se oslobađa sa anode, a gasoviti vodonik sa katode. Gasovi se skupljaju na vrhu svake cevi potiskujući vodu.
Prisustvo gasa se vidi golim okom a vrsta gasa može da se odredi gorućom šibicom; kiseonik će raspaliti užareno drvce a vodonik će se plamenom šibice zapaliti što je propraćeno malim praskom.
Ime 'voltametar' (ne mešati sa voltmetrom koji je sprava za merenje napona dok voltametar 'meri' količinu naeletrisanja) je istorijski artefakt - voltametri se više ne koriste kao sprave za merenje. Međutim, pre pronalaska ampermetra, voltametri su bili korišćeni za merenje jednosmerne struje. Struja koja teče kroz voltametar čije su elektrode od gvožđa i bakra prekriva gvozdenu katodu bakrom sa anode čija je količina direktno proporcionalna ukupno proteklom naelektrisanju (struja puta vreme) (Faradejev zakon elektrolize). Količina elektriciteta koja prođe kroz sistem može da se odredi vaganjem katode. Tomas Edison je koristio voltametre kao merače proteklog naelektrisanja. (Hofmanov voltametar ne može se koristiti da izmeri električnu struju na ovaj način, jer nema metala koji bi se izdvajao na platinskim elektrodama.)
Hofmanov voltmetar se često koristi kao demonstracija stehiometrijskih principa, jer odnos 2:1 zapremina vodonikovog i kiseonikovog gasa koje proizvodi aparat ilustruje hemijsku formulu vode, .
