Храстова сјајница

Hrastova sjajnica (lat. Ganoderma lucidum) je lekovita gljiva. Nije jestiva, jer je previše drvenasta (za razliku od većine gljiva koje imaju oko 90% vode, ona ima oko 75%) i nema neki naročit ukus.

Hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Tip:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Polyporales
Porodica:	Ganodermataceae
Rod:	Ganoderma
Binomno ime
Ganoderma lucidum (Curtis) P. Karst

Ganoderma lucidum

Ganoderma lucidum

Raste na hrastovom drvetu (ali i na panjevima drugih vrsta) tokom cele godine.

Na kineskom ling-dži znači sveta gljiva. Gljiva daje mali rod u prirodnim uslovima, pa je u svetu sve više uzgajaju.

Opis plodnog tela

Plodno telo je višegodišnje, drvenasto oblika terase širine i do preko 50 cm. tamnocrvene nijanse sa svetlijom, belom ivicom do narandžastom ivicom. Donja površina (himenijum) je krem boje, na dodir poprima tamniju boju. Drška je 30×3 cm, tvrda, sjajna, tamne boje. Meso je veoma žilavo krem boje.

Sastav

Šešir gljive sadrži ugljene hidrate, aminokiseline, malu količinu proteina, neorganskih jona, steroida, triterpena, lipida, alkaloida, zatim glikozide, kumarin glikozid, riboflavin (B2) i askorbinsku kiselinu (C). U dršci su nađeni minerali: Mg, Ca, Zn, Mn, Fe, Cu i Ge. Osim bakra, svi ovi minerali su nađeni i u kožici šešira. U sporama ima holina, betaina, tetrakozanske, stearinske i palmitinske kiseline, ergosterola i dr. Nauka još uvek istražuje ovu gljivu.

Aktivni sastojci

• ganoderične kiseline A, B, C, D (triterpeni), i oleinska kiselina inhibiraju oslobađanje histamina (antialergijsko delovanje);
• nepoznati alkaloid i nepoznati polisaharid deluju kardiotonično;
• nepoznati glikoprotein deluje kao inhibitor tumora;
• razni polisaharidi, (ß-D-glukan, GL-1, FA, FI, FI-1a) imaju imunostimulativno i antitumorno dejstvo;
• polisaharid ß-D-glukan D-6 povećava sintezu proteina i metabolizam nukleinskih kiselina;
• protein Ling-Zhi-8 ima širok antialergijski spektar i deluje kao imunomodulator;
• steroid ganodosteron i triterpeni R, S deluju antihepatotoksično;
• triterpeni B, D, F, H, K, S, Y i triterpen ganodermadiol deluju na sniženje krvnog pritiska;
• triterpen ganodermièka kiselina deluje kao inhibitor sinteze holesterola.

Primena

Danas se u svetu proizvode mnogi preparati od ove gljive. Koristi se kod lečenja alergija, astme, kod bakterijskih i virusnih infekcija, kao tonik za jetru i bubrege, kao pomoćno sredstvo u lečenju raznih tumora, za snižavanje holesterola i krvnog pritiska i opšte jačanje imuniteta.

U kućnoj apoteci se može koristiti kao dekokt ili usitnjena i samlevena u medu. Dekokt se u slučaju preventive i manjih zdravstvenih smetnji pravi u razmeri 10 g suve gljive na 2 dl vode dnevno i koristi tokom kraćeg perioda. U slučaju akutnih bakterijskih ili virusnih infekcija, doza se može za kratko povećati na 30 g dnevno, a kod tumora se preporučuju dnevne doze od 30 do 100 g. Ove visoke doze treba veoma oprezno primenjivati, jer veoma brzo dolazi do pada krvnog pritiska, što je glavna kontraindikacija kod primene ove gljive. Utvrđeno je da samo zrela plodna tela imaju sve neophodne lekovite sastojke u dovoljnim količinama. Zato je preporuka da se mlada i nezrela plodna tela ne koriste u svrhu lečenja. Jednom plodnom telu je potrebno 30-60 dana da sasvim sazri i tek tada je spremno za upotrebu.

Za lečenje hronično povišenog holesterola i krvnog pritiska preporučuje se duga terapija sa trajanjem 6-9 meseci sa 10 g suve gljive dnevno. Pacijenti koji uzimaju uporedo i lekove moraju biti veoma oprezni, jer je moguć nagli pad krvnog pritiska nakon izvesnog vremena. Prepisanu lekarsku terapiju nije poželjno odbaciti u trenutku kada se počne dodatno lečenje gljivom, nego je nakon izvesnog vremena uz stalne kontrole kod kardiologa, treba smanjivati i lagano povlačiti iz upotrebe.

Može se koristiti i kao antidot u slučaju trovanja gljivama, tada se koristi dekokt od 120-200 g suve gljive i ta količina se pije 2-3 dana 3-5 šolja dnevno.

Slična dejstva i primenu imaju i ostale gljive ovoga roda, poznate kao gljive Ganoderma kompleksa. Kod nas je veoma česta, naročito u planinskom pojasu Ganoderma Applanatum. Njeno meso je tvrđe i teže ju je usitniti. Zato je bolja za pravljenje dekokta nego za ostavljanje u medu.

Slike

• 
  mladi primerak
• 
  mladi primerak
• 
  tek izbio izdanak