Hrkljuš

Hrkljuš je za potrebe televizije izmišljen sport, „narodna bosanska igra“, nastao krajem osamdesetih godina 20. veka, kao proizvod mašte tvoraca popularne sarajevske TV serije „Top lista nadrealista“. U jednoj od epizoda može da se vidi i njen „direktan prenos“.

Pravila

Igrači se (više njih) rasporede u krug i zauzmu odručni stav (razmjeranje). Potom vođa igre u krug ubaci loptu krpenjaču nasumice jednom od njih. Otpočinje dodavanje krpenjačom. Kome lopta ispadne iz ruku, napušta krug, udara se pesnicom u čelo i viče „Do mene, do mene“. Kada vođa igre vikne: „Hrkljuš“, pobednik je onaj kod koga se nalazi lopta.

Hrkljuš je svaki učesnik koji je ispao iz igre. Za njega je to je ponižavajući čin a igra se odvija dok svi učesnici osim poslednjeg ne postanu hrkljuš. Pobednik je igrač kome krpenjača u tom ciklusu nije ispala iz ruku.

Inspiracija za „igru“

Ovaj „sport“ je karikatura derviškog obreda iranskih pazdarana, koji nožem naprave rez na čelu, zatim ga povežu trakom na kojoj stoji određena sura iz Kurana a onda se udaraju po rani, čime pojačavaju krvarenje.

Uticaj na popularnu kulturu

1991. je objavljena računarska igra Hrkljuš, za Komodor 64. Autori su braća Radojević iz Arilja. Pored standardnih pravila (dobacivanje loptom i udaranje samog sebe pesnicom u čelo), uvedeno je i takmičenje po ligama.

Hrkljuš je brzo pronašao mesto u žargonu. On podrazumeva:

• nešto glupo, što nema smisla;
• tvrdoglavo istrajavanje na promašenom putu;
• učestvovanje u situaciji čija su pravila nebulozna i promenljiva;
• uporno očuvanje nekog zaostalog i anahronog običaja;
• smešno pridržavanje nekih tradicionalnih regula.

Danas se hrkljušem nazivaju i neki efemerni sportovi ili veštine kojima se bave pojedina plemena ili narodi (irski hurling, škotsko bacanje direka, srpski klis, i sl.).

Vidi još

• Top lista nadrealista
• Novi primitivizam

Spoljašnje veze

• Hrkljuš na Jutjubu