Википедија

Hronologija Narodnooslobodilačke borbe jun 1941.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za Narodnooslobodilačku borbu naroda Jugoslavije, koji su se desili tokom juna meseca 1941. godine:

Partizanska spomenica 1941.
Partizanska spomenica 1941.
← maj  · Hronologija Narodnooslobodilačke borbe u 1941. godini  · jul →

1  · 2  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 8  · 10  · 13  · 14  · 18  · 20  · 22  · 23  · 24  · 25  · 26  · 27  · 28  · 29  · 30

1. jun uredi

  • U Ljubljani otpočela dvodnevna šira Konferencija Komunističke partije Slovenije, kojoj je prisustvovalo oko 30 predstavnika partijskih organizacija. Konferencija je usvojila više zaključaka o daljem radu partijskih organizacija u novim uslovima okupacije i priprema za oružanu borbu. Na Konferenciji su referate podneli Edvard Kardelj i Miha Marinko i donet je zaključak da sve partijske organizacije pristupe pripremama za oružani ustanak.[1]

2. jun uredi

  • U selo Korita, kod Bileće, upala grupa ustaša iz Fazlagića Kule i drugih mesta u okolini Gacka, na čelu sa Hermanom Togonalom Krešom, ustaškim poverenikom za srez Gacko. Tada je uhapšeno oko 140 Srba, koji su držani i mučeni tri dana u zgradi lokalne škole. U noći 4/5. juna, 120 uhapšenih je odvedeno do Koritske jame, i tamo ubijano maljevima i bacano u jamu. U selu Korita je 5. juna pobijeno još pet meštana, a istog dana od strane istih počinilaca ubijeno je sedam stanovnika obližnjeg sela Zagradci.[2]
  • U selu Udrežnju, kod Nevesinja ustaše izvršile pokolj u kome su pobile 28 Srba, mahom staraca i žena.[2]
  • Iz Slovenske Bistrice krenuo prvi transport slovenačkog stanovništva, koje su nemačke okupacione vlasti preseljavale u Srbiju. Do 10. jula u Srbiju je transportovano 7.177 Slovenaca, a Hajnrih Himler je 20. avgusta napredio da se iseljavanje privremeno pobustavi, do kraja rata.[1]

3. jun uredi

  • Grupa ustaša, pod komandom natporučnika Franje Sudara upala u selo Donji Drežanj, kod Nevesinja. Na mostu, poznatijem kao Gvozdeni most, na reci Zalomci im je oko 60 seljaka, pod komandom Obrena Ivkovića pružilo šestočasovni otpor. U toku ove borbe, koja je bila prvi organizovani otpor naroda ustaškim zločincima, poginula su trojica, a ranjena su četvorica ustaša. Neboračko stanovništvo i pokretna imovina su bili evakuisani u planine. Posle pristizanja pojačanja iz Nevesinja i upotrebe tri aviona, ustaše su uspele da prodru u selo i da ga spale.[2]


4. jun uredi

  • U Zagrebu u zgradi nemačkog poslanstva održana šira konferencija predstavnika nemačke civilne uprave iz Maribora, nemačkog vojnog zapovednika Beograda, nemačkog poslanstva u NDH i vlade NDH. Na konferenciji su razmatrani detaljni planovi za iseljenje Slovenaca u Srbiju i NDH, kao i za iseljenje Srba iz NDH. Vlada NDH je izrazila spremnost da da primi onoliko slovenačkih iseljenika koliko uspe da protera Srba. Plan je predviđao progon oko 200.000 Slovenaca iz Štajerske i Gorenjeske u tri uzastopne faze, kao i iseljivanje istog tolikog broja Srba iz NDH u Srbiju.[3]
  • Ustaše na čelu sa Leonom Togonalom, ustaškim poverenikoma za srez Ljubinje, otpočeli hapšenja u selima — Vlahovići, Ubosko, Pocrnje, Kapavica, Rankovci i dr. U naredna tri dana ukupno su uhapsili oko 170 muškaraca, koje su zatočili u selu Rankovci. Prilikom hapšenja u Vlahovićima je ubijeno šest lica. Likvidacije uhapšenika započele su 8. juna u blizini sela Kapavice, kod istoimene jame. Sa stratišta je uspelo pobeći oko 50 ljudi, ali je većina uhapšenih, njih 114, ubijena i bačena u jamu.[2]

5. jun uredi

Ante Pavelić u poseti Adolfu Hitleru u Berghofu, 9. juna 1941. godine
  • U Beogradu održan sastanak između generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita i generalnog sekretara Narodne seljačke stranke dr Dragoljuba Jovanovića na kome je vođen razgovor o saradnji i udruživanju zajedničkih snaga u borbi protiv okupatora. Pored Tita i Jovanovića, sastanku su prisustvovali — Sreten Žujović, dr Ivan Ribar i Sveta Živković, Jovanovićev saradnik. Iako je na sastanku postignut dogovor o zajedničkoj saradnji do toga nije došlo, jer se Jovanović povukao i prekinuo vezu sa KPJ i više se nije odazivao pozivima koji su mu bili upućivani.[3]
  • Ustaše upale u selo Korita, kod Bileće, gde su pohvatale 180 seljaka Srba i bacile ih u Golubiju jamu, poviše samog sela.[2]
  • Na planini Kalniku, otpočela trodnevna konferencija Okružnog komiteta KPH za Bjelovar u čijem je radu učestvovalo oko 20 delegata, predstavnika svih kotarskih i mesnih komiteta sa područija Bjelovara. Konfereniji je prisustvovao i član CK KP Hrvatske Pavle Gregorić, koji je prisutnim delegatima istako potrebu za jačanjem partijskih organizacija i vođenja propagande među širokim narodnim masama u vezi sa pružanjem otpora fašističkim okupatorima.[5]


6. jun uredi

  • U toku noći 6/7. jun grupa od oko 150 seljaka-ustanika iz sela Gatačkog polja, predvođena sveštenikom Radojicom Perišićem napala i uništila žandarmerijske stanice u Stepenu i Kazancima i porušili put, jedan veći most i presekli telefonske i telegrafske veze između Gacka i Bileće. Tokom 7. juna borbe su se prenele i u druga sela, a žandarmerijske stanice su uništene u selima Jaseniku i Vrbi. Posle intervencije jedne domobranske čete iz Bileće ustanici su se povukli u svoja sela, u koja se neprijatelj nije usuđivao da krene. Da bi obuzdale ustanak ustaše su u Gacku uhapsile 200 uglednijih Srba, koje su zadržali kao taoce.[2]
  • Iz Logora Kerestinec, smeštenog u nekadašnjem dvorcu, u blizini sela Kerestineca, kod Zagreba, Rade Končar, sekretar CK KP Hrvatske, oslobodio Rigoleta Martinija, italijanskog komunistu i člana CK KP Italije. Martini je bio uhapšen u Jugoslaviji 13. januara, a po dolasku ustaša je prebačen u ovaj logor. Končar je u logor došao automobilom i predstavio se kao Martinijev advokat, koji je došao da s njim razgovara. Iskoristivši nepažnju stražara, Martini je ušao u kola i uspeo da pobegne. Potom se jedno vreme skrivao u okupiranom Zagrebu.[6]

7. jun uredi


8. jun uredi

  • Na jednom salašu, pored Požarevca, održana Okružna konferencija KPJ za Požarevac, kojoj je prisustvovalo 20 delegata. Prisutan je bio i Moma Marković, delegat Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Na konferenciji su razmatrane pripreme za ustanak i dogovoarano angažovanje omladine na pripremama ustanka.[6]

10. jun uredi

  • U Užicu, u prisustvu sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju Blagoja Neškovića, održan sastanak Okružnog komiteta KPJ za Užice na kome se govorilo o novonastaloj situaciji i o pripremama za oružani ustanak.[6]


13. jun uredi

  • Na velikom ustaškom zboru ispred franjevačkog manastira u Humcu, kod Ljubuškog, koji je organizovan povodom svetog Antuna, odnosno proslave imendana ustaškog vođe Ante Pavelića, partijska organizacija KPJ iz Ljubuškog organizovala rasturanje letaka sa prvomajskim proglasima CK KPJ i PK KPJ za BiH. Istog dana rasturanje letaka je vršeno i u centru Ljubuškog, kao i u okolnim selima — Bijači, Zvirićima, Studencima, Grabu i Vašarovićima. Narednog dana ustaše su pohapsile većinu članova i nekoliko simpatizera KPJ iz Ljubuškog i okoline i na taj način u potpunosti razbile partijsku organizaciju (koja je obnovljena tek 1942. godine).[2]

14. jun uredi

Sredina juna uredi

  • U Skoplju, na inicijativu Lazara Koliševskog i Mare Naceve, održan sastanak Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju, kojem su prisustvovali i članovi Mesnog komiteta KPJ za Skoplje. Koliševski je na sastanku oštro osudio stavove sekretara PK Metodija Šatorova, zahtevajući da Pokrajinski komitet prihvati stavove i liniju KP Jugoslavije o oružanoj borbi protiv okupatora i da poništi odluku o priključenju PK za Makedoniju Bugarskoj radničkoj partiji (komunista) (BRPk). Šatorov i još dvojica članova PK su se ovome usprotivila, ali je i pored toga na izričit zahtev Koliševskog i Naceve, kao i članova MK KPJ za Skoplje, formirana Vojna komisija pri PK. Narednih dana, posle ovog sastanka, Koliševski i Naceva su uspeli da dobiju podršku od partijskih organizacija u Skoplju, Prilepu, Tetovu, Kumanovu i dr.[8]


18. jun uredi

  • U Banovoj Jaruzi, kod Kutine održana konferencija Okružnog komiteta KPH za Novu Gradišku, kojoj su prisustvovali sekretar CK KPH Rade Končar i član CK KPH Pavle Gregorić. Na konferenciji je odlučeno da se aktivno radi na omasovljenju partijske organizacije i vrše pripreme za podizanje oružanog ustanka. Na konferenciji je bilo reči i o radu komunista među članovima HSS-a, kao i o delovanju članova KPJ među pojedinim narodima — istaknuto je da se više radi na angažovanju Češke i Slovačke nacionalne manjine i da se posebna briga posveti srpskom stanovništvu koje je od početka okupacije bilo izloženo ustaškom teroru.[9]
  • Ustaše iz Boričevca i Kulen Vakufa, na čelu sa Vinkom Mataijom, izvršile pokolje nad srpskim stanovništvom na području sreza Donji Lapac. Najpre su upali u selo Bubanj i odveli šest stanovnika zatečenih u poljskim radovima, a nedugo potom još četvoricu stanovnika. Na isti način su upadali i u okolna sela - Doljani (odvedeno 7 lica), Mišljenovac (odvedeno 19), Donji Srb (odvedeno 12), Donji Štrpci (odvedeno 6), Begluci (odvedeno 4), Birovača (odvedeno 3), Bušević (odvedeno 15) i Kestenovac (odevedeno 7). Od boričevačkih ustaša stradali su i stanovnici sela Nebljusi, od kojih je 65 pobacano u jamu u Boričevcu.[5]

20. jun uredi

  • U Tuzli, u prisustvu Uglješe Danilovića, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održano zajednički sastanak Oblasnog i Mesnog komiteta KPJ za Tuzlu, na kome razmatrane dotadašnje pripreme za ustanak. Na sastanku je konstatovano da je u Tuzli i bližoj okolini formirano 11 grupa, koje će služiti kao baza za formiranje partizanskih jedinica.[9]
  • U Mostaru, u prisustvu dvojice delegata Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održano Oblasno savetovanje KPJ za Hercegovinu, na kome su razmatrane dotadašnje pripreme za ustanak.[9]

22. jun uredi

Spomenik Sisačkom partizanskom odredu u Spomen-parku Brezovica
Logor Svilara u Pančevu
  • U ranim jutarnjim časovima, bez objave rata, Treći rajh napao Sovjetski Savez, čime je otpočeo Veliki otadžbinski rat sovjetskog naroda. Jake nemačke snage — 152 divizije sa oko 3,3 miliona vojnika, 3.410 tenkova, 3.940 aviona i dr, bile su potpomognute jedinicama svojih saveznica — 13 rumunskih divizija, 13 finskih, 3 italijanske i 2 slovačke.[4]
  • U Beogradu održana sednica Politbiroa CK KPJ, povodom napada Nemačke na SSSR, na kojoj su razmatrane mere koje Partija mora preduzeti. Sednicom je rukovodio generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, a prisustvovali su — Ivan Milutinović, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Ivo Lola Ribar, Sreten Žujović i Svetozar Vukmanović. Ocenjeno je da su se ulaskom SSSR-a u rat stvorili objektivni uslovi za pokretanje naroda u oružanu borbu porotiv okupatora. U skladu sa ovim ocenama donete su odluke da sve partijske organizacije pristupe stvaranju borbenih jedinica — diverzantskih grupa u partizanskih odreda. Na sednici je usaglašen i tekst proglasa CK KPJ, u kome se kaže: Vi koji stenjete pod okupatorskom čizmom, svi vi koji ljubite slobodu i nezavisnost, koji nećete fašističkog ropstva - znajte da je kucnuo čas borbe za vaše oslobođenje od fašističkog osvajača... Proleteri sviju krajeva Jugoslavije, na svoja mesta - u prve borbene redove! Zbijte čvrsto svoje redove oko vaše avangarde, KP Jugoslavije!... Spremajte se hitno za poslednji i odlučni boj! Uništavajte fašiste!.[10][9]
  • U Zagrebu održan sastanak CK KP Hrvatske, povodom napada Nemačke na SSSR, na kome je usaglašen tekst proglasa, u kome su „građani Hrvatske pozvani da bojkotuju nastojanje ustaške vlade da pomogne Hitleru“.[5]
  • U Pančevu, u zgradi bivše fabrike za preradu svile, formiran logor „Svilara“. Ovaj logor je bio sabirni logor za prikupljanje Jevreja i drugih protivnika nemačkih okupacionih vlasti. Do kraja septembra, kada je logor bio rasformiran, kroz njega je prošlo oko 1.600 ljudi.[7]
  • U blizini Prijepolja održano partijsko savetovanje, kome su prisustvovali delegati iz svih partijskih organizacija Sandžaka. Savetovanjem je rukovodio sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Sandžak Rifat Burdžović, koji je podneo referat o vojno-političkoj situaciji i zadacima partijskih organizacija. Zaključeno je da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak i razvije intenzivniji rad među narodom.[7]


23. jun uredi

  • U Petrovgradu, održan sastanak Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, kojim je rukovodio Žarko Zrenjanin. Na početku sastanka Zrenjanin je prisutne upoznao sa odlukama Politbiroa CK KPJ, a potom je odlučeno da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak — da se vojne destine i udarne grupe po selima i gradovima pretvaraju u partizanske desetine i odrede; da se članovi KPJ i SKOJ-a uključe u odrede ili da pređu u potpunu ilegalnost. Na sednici je takođe doneta odluka da se umesto Vojnog komiteta pri Pokrajinskom komitetu formira Štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Vojvodine, u sastavu — Danilo Grujić, komandant, Toza Marković, politički komesar i Žarko Turinski, član. Data je i direktiva da se formiraju štabovi pri okružnim i sreskim komitetima i sastavljen „Proglas narodima Vojvodine“, sa pozivom na borbu, koji je kasnije umnožen na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.[11]
  • U Gackom i Avtovcu, od strane lokalnih i zapadnohercegovačkih ustaša, pod rukovodstvom Franje Sudara, pohapšena većina srpskih odraslih muškaraca. U Gackom je odma na licu mesta, na svirep način ubijeno 18 lica, a ostatak je u noći 23/24. juna transportovan u Nevesinje, gde je ubrzo potom ubijeno 28 stanovnika Gacka i Avtovca.[2]
  • U selima Popovog polja, u istočnoj Hercegovini — Veličani, Dubljani, Dračevo, Drijenjani, Mrkonjić i Tulje, ustaše predovđene Vidom Žutcem i Leonom Togonalom, pohapsile 168 stanovnika koje su sutradan dovedeni kod jame u Ržanom dolu, kod sela Koteza, na putu Ljubinje-Trebinje, gde su pobijeni ili živi bačeni u jamu.[2]
  • U Beograd, iz Makedonije, doputovao Lazar Koliševski, član PK KPJ za Makedoniju i podneo izveštaj Centralnom komitetu KPJ o stanju u Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju. On je CK KPJ informisao da je sekretar PK Metodije Šatorov partijsku organizaciju KPJ u Makedoniji odcepio od KPJ i pripojio je Bugarskoj radničkoj partiji (komunista) (BRPk). Na ovaj način je CK KPJ bio informisan o stanju u Makedoniji i preduzeo mere kod Kominterne da se ovo pitanje reši.[8]
  • U Zagrebu, emitovana prva emisija ilegalne radio stanice, koja se nalazila u stanu Stjepana Engla. Tada je pročitan „Proglas CK KPH povodom napada na SSSR“. Radio stanica je emitovala vesti svakog dana u trajanju od 15-20 minuta. Posle par dana, stanica je bila prenesena u stan na Selskoj cesti, a potom je još nekoliko puta menjala lokacije, da bi na poslednjoj lokaciji u partijskom skloništu u Vrbničkoj ulici br. 35 bila otkrivena u iznenadnoj policijskoj raciji.[11]


24. jun uredi

  • U Zagrebu ustaška redarstvena služba uhapsila četvoricu članova SKOJ-a tokom deljenja letaka sa „Proglasom CK KPH povodom napada na SSSR“. Par dana kasnije, 27. juna, objavljen je Oglas u kome je građanstvo Zagreba obavešteno o streljanju trojice uhapšenih — Stejpana Škrnjuga, člana MK SKOJ-a za Zagreb, Ivana Šikića i Vilima Gašparevića, dok je smrtna kazna Stjepanu Krznariću, zamenjena zatvorskom u trajanju od 20 godina. Ovo je bio prvi ustaški oglas u kome se govorilo o lecima „komunističkog sadržaja“.[13]
  • U Bihaću, po naređenju župnika i ustaškog funkcionera, Ljubomira Kvaternika otpočela masovna deportacija stanovništva srpske i jevrejske nacionalnosti. Bihaćki Srbi su proterani u Bosanski Petrovac, a Jevreji u Kulen Vakuf, gde su se privremeno zadržali, a potom su i oni prebačeni u Bosanski Petrovac. Početkom jula, jevreji su bili izolovani u zgradi petrovačke bolnice, nazvane „sabirni logor“. Odatle su početkom septembra prebačeni u Prijedor, gde su bili smešteni u kućama lokalnih Jevreja. Ustaše su potom dozvolile bihaćkim Jevrejima da se presele u gradove u Bosni, izuzev Bihaća, što je većina učinila. Međutim, najveći dio bihaćkih Jevreja bio je ubijen u ustaškim logorima u periodu od 1941. do 1943. godine.[2]

25. jun uredi

  • U noći 25/26. juna u blizini Opuzena, kod Metkovića, ustaše streljale deo pohapšenih Srba iz stolačkog sreza, njih oko 230. Među streljanima je bio i dr Ivo Bosnić-Kovačić, Hrvat iz Opuzena, koji se javno usprotivio vršenju ovih zločina.[2]
  • U Drvaru ustaše pohapsile 60 Srba, a potom ih sproveli u ustaški zatvor u Bihaću, odakle su krajem jula odvedeni na stratište na Garavicama gde su ubijeni.[2]


26. jun uredi

  • U blizini sela Paljev Do, na putu Mostar—Nevesinje, nevesinjski ustanici razbili jednu četu ustaša i domobrana i vod žandarma. Između ostalog zaplenili oko 100 pušaka, 6 puškomitraljeza i dva kamiona.[2]

27. jun uredi

  • Domobranski bataljon, ojačan sa četom ustaša, nastupajući putem Mostar—Nevesinje, od železničke stanice Bišine, uspeo da probije ustaničke položaje i da uđe u blokirano Nevesinje.[2]

28. jun uredi

  • U Zagrebu, Josip Kopinič, šefom Kominterninog punkta za vezu u Zagrebu uputio pismo Centralnom komitetu KP Hrvatske u kome ga je optužio da „oteže pokretanje diverzantskih i oružanih akcija protiv okupatora i da nepriznaje Kominternine direktive“. On je potom Kominterni uputio depeše u kojima je izneo optužbe na račun rada CK KPH. Posle sukoba sa CK KPH, Kopinič je ostvario veliki uticaj na Mesni komitet KPJ za Zagreb, od kojeg je pokušao da formira novi CK KPH (sukob između Kopiniča i CK KPH razrešen je tek na sednici CK KPH 13. jula).[16]
  • Oko 300 ustanika iz gatačkog sreza i pograničnih crnogorskih sela napalo i zauzelo Avtovac, koji je branilo oko 200 domobrana i 50 meštana, koji su se povukli u Gacko. U toku borbe je bio oboren i jedan domobranski avion. Pokušaj da se produži napad i zauzme Gacko, nije uspeo usled dezorganizovanosti i nediscipline koju su, protivno dogovoru, koji je donesen pre napada, ispoljili pojedini nacionalistički elementi podstrajkivanjem ustanika na pljačku i ubijanje muslimanskog stanovništva.[2]


29. jun uredi

  • Ustaše upale u selo Prisoje, kod Sinja i pohvatale 94 lica, koje su potom odveli u planinu Grabovicu i tamo ih pobile i bacile u jamu Golubinku.[5]

30. jun uredi

  • U blizini sela Plužine, kod Nevesinja, ustanici iz nevesinjskog i gatačkog sreza porazili dve čete domobrana.[2]
  • Mostarski nadbiskup fra Alojzije Mišić uputio poslanicu u kojoj je osudio pokolje, pljačku i druga nasilja ustaša u Hercegovini.[2]

Kraj juna uredi

  • U Beogradu održan sastanak Centralnog komiteta SKOJ-a, kome su prisustvovali Ivo Lola Ribar, Jovan Stojsavljević, Rato Dugonjić i Ratko Mitrović. Na ovom sastanku se govorilo o organizovanju ustanka, a Lola je ostalima preneo stavove CK KPJ o ovom pitanju. Na sastanku je bilo zaključeno da sve organizacije SKOJ-a treba da ubrzaju pripreme za pokretanje oružane borbe i da CK SKOJ-a uputi proglas omladini Jugoslavije sa pozivom u borbu protiv okupatora.[16]
  • U Skoplju štampan Proglas povodom napada nemačke na SSSR, u kojem se makedonski narod ne poziva na oružanu borbu, već samo na „solidarnost i simpatije prema sovjetskom narodu“. Proglas je izdao Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju, na čelu sa Metodijem Šatorovim, a potpisan je sa Pokrajinski komitet Radničke partije Makedonije.[8]
  • U Beogradu održan sastanak Politbiroa CK KPJ na kojoj je doneta odluka da se Metodije Šatorov, sekretar PK KPJ za Makedoniju, iskuljuči iz KPJ i dogovoreno da Lazar Koliševski ponovo otputuje za Makedoniju i sprovede odluke CK KPJ, prenoseći makedonskim komunistima stavove CK KPJ povodom organizovanja ustanka u Jugoslaviji.[17]
  • Preko punkta za vezu Kominterne u Zagrebu, kojim je rukovodio Josip Kopinič, Josip Broz Tito prima depešu Kominterne, upućenu CK KPJ 22. juna, kojom se KPJ poziva da preduzme sve mere da bi poduprla i olakšala borba Sovjetskog Saveza. Takođe u ovoj depeši Kominterna je upozoravala da se u sadašnjoj etapi radi o oslobođenju od fašističkog okupatora, a ne o socijalističkoj revoluciji. Deo teksta depeše glasi: Otadžbinski rat koji vodi svojetski narod protiv razbojničkog napada sa strane Hitlera jeste divovska borba na život i smrt, od čijeg ishoda zavisi ne samo sudbina Sovjetskog Saveza, već i sudbina vašeg naroda. Kucnuo je čas kada su komunisti dužni podići narod na otovrenu borbu protiv okupatora.... Po prijemu ove depeše, Tito je preko Kopiniča, Kominterni poslao depešu u kojoj je izvestio o događajima u Jugoslaviji i akciji koju je KPJ preduzela nakon napada Nemačke na SSSR.[17]
  • Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju izdao Proglas povodom napada Nemačke na SSSR, u kome se „poziva srpski, crnogorski i šiptarski radni narod da jedinstveno povede borbu pod rukovodstvom KPJ za potpuno nacionalno, političko i ekonomsko oslobođenje“.[7]
  • U Peć, iz Albanije došao predstavnik albanskih komunističkih grupa koji je uspostavio vezu sa Oblasnim komitetom KPJ za Kosovo i Metohiju i sa njima vodio razgovore o saradnji između KPJ i komunističkog pokreta u Albaniji.[16]


Reference uredi

  1. ^ a b Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 48.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 44–45.
  3. ^ a b Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 43–43.
  4. ^ a b Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 43–44.
  5. ^ a b v g Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 46–47.
  6. ^ a b v g d đ Hronologija SKJ 1980, str. 24.
  7. ^ a b v g d đ e ž z Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 48–50.
  8. ^ a b v Hronologija oslobodilačke borbe 1964, str. 47–48.
  9. ^ a b v g Hronologija SKJ 1980, str. 25.
  10. ^ a b Hronologija oslobodilačke borbe 1964.
  11. ^ a b v g d Hronologija SKJ 1980, str. 26.
  12. ^ Priručnik za čitanje grada 2013, str. 127–128.
  13. ^ Revolucionarni Zagreb 1979, str. 96.
  14. ^ Petrović 1979.
  15. ^ Hronologija SKJ 1980, str. 27.
  16. ^ a b v g Hronologija SKJ 1980, str. 28.
  17. ^ a b Hronologija SKJ 1980, str. 29.

Literatura uredi

  • Likovi revolucije. Beograd: „Prosveta”. 1962. 
  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojno-istorijski institut. 1964. 
  • Žene Srbije u NOB. Beograd: Prosveta/Nolit. 1975. 
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: „Eksport pres“. 1978. 
  • Petrović, Slobodan (1979). Sedam sekretara SKOJ-a. Beograd: „Rad”. 
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919—1979 tom II. Beograd: „Institut za savremenu istoriju“. 1980. 
  • Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom I. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980. 
  • Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945 tom II. Beograd: „Narodna knjiga”. 1980. 
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: „Narodna knjiga”. 1982. 
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: „Narodna knjiga”. 1982. 
  • Priručnik za čitanje Beograda — Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941—1945. Beograd. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_Народноослободилачке_борбе_јун_1941.&oldid=27672831”