Hronologija SFRJ maj 1990.
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku maja meseca 1990. godine.
.svg)
| ← april | Hronologija SFRJ tokom 1990. godine | jun → | ||||||||||||||||||||||||||||
| U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č | P | S | N | P | U | S | Č |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Događaji
uredi4. maj
uredi
- U SFR Jugoslaviji obeležena deseta godišnjica smrti Josipa Broza Tita (1892—1980), doživotnog predsednika SFRJ i SKJ. U okviru obeležavanja godišnjice, poslednji put su se oglasile sirene u 15:05 časova, a u centru Beograda, u Ulici maršala Tita, tim povodom su bile organizovane manje demonstracije, koje je predvodio Vojislav Šešelj, koji je tom prilikom uhapšen.
5. maj
uredi- U Zagrebu, u koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski“ održano finalno veče takmičenja „Pesma Evrovizije“. Na takmičenju je pobedio Toto Kutunjo, predstavnik Italije, dok je predstavnica Jugoslavije — Tajči sa pesmom Hajde da ludujemo — osvojila sedmo mesto. Finalnoj večeri su prisustvovali predsednik Predsedništva SFRJ Janez Drnovšek i predsednik SIV Ante Marković.
6. maj
uredi- Na teritoriji Socijalističke Republike Hrvatske, 6. i 7. maja, održan drugi krug parlamentarnih izbora.
7. maj
uredi- U Ervajnu, u Kaliforniji, umro princ Andrej Karađorđević (1929—1990), najmlađi sin kralja Aleksandra Karađorđevića i brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II.
10. maj
uredi- u Ljubljani održan nastavak prve konstitutivne sednice svih veća Skupštine Slovenije (sednica započeta 7. maja prekinuta je zbog nesuglasica oko dnevnog reda),[1] na kojoj je konstituisano Predsedništvo Republike Slovenije, čiji je predsednik i članovi izabrani na neposrednim višepartijskim izborima održanim 8. i 22. aprila. Predsednik Predsedništva bio je Milan Kučan (SKS-SDR), a članovi — Ciril Zlobec (SSRNS), Matjaž Kmecl (SKS-SDR), Ivan Oman (DEMOS) i Dušan Plut (DEMOS).[2]
13. maj
uredi- U Zagrebu, na stadionu „Maksimir“ prekinuta fudbalska utakmica, između beogradske „Crvene zvezde“ i zagrebačkog „Dinama“, zbog velikog sukoba navijača, kao i sukoba navijača „Dinama“ sa pripadnicima milicije. U tuči sa milicijom, učestvovalo je i nekoliko fudbalera „Dinama“, od kojih se istakao kapiten Zvonimir Boban (zbog ovoga je bio kažnjen od strane FSJ i isključen iz reprezentacije). U velikim neredima bilo je povređeno 193 osoba, od čega 117 milicionera.
- Blagoje Adžić, načelnik Generalštaba JNA izdao naredbu o preuzimanju naoružanja i municije od Teritorijalne odbrane (TO) i njihovom skladištenju u skladišta Jugoslovenske narodne armije (JNA).
- U selu Trotićima, kod Breze, umro Alija Sirotanović (1914—1990), rudar-udarnik i jedan od heroja socijalističkog rada.
15. maj
uredi- U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju predsednika Predsedništva SFRJ preuzeo dr Borisav Jović, dotadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ i delegat Socijalističke Republike Srbije u Predsedništvu. Funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo je dr Stipe Šuvar, dotadašnji član Predsedništva iz Socijalističke Republike Hrvatske (zamenio ga Stjepan Mesić 19. oktobra).[3]
16. maj
uredi- U Ljubljani, posle prvih višestranačkih izbora, formirano novo Izvršno veće Skupštine Republike Slovenije čiji je predsednik bio Alojz Peterle, vođa opozicione koalicije DEMOS. Bila je ovo prva nekomunistička vlada Slovenije formirana nakon 1945, a naziv Izvršno veće zadržala je sve do promene Ustava 23. decembra).
17. maj
uredi- U Sarajevu Centralni komitet Saveza komunista Bosne i Hercegovine (SK BiH) usvojio programski dokument kojim se ova partija opredelila za parlamentarnu demokratiju i tržišnu privredu. Istim dokumentom promenjen je naziv partije u Savez komunista Bosne i Hercegovine-Stranka demokratskih promjena (SK BiH-SDP). Partija je pod ovim imenom nastupila i na prvim višepartijskim izborima u Bosni i Hercegovini, a ovaj naziv nosila je do februara 1991. kada ga je promenila u Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine.
18. maj
uredi- Srpska demokratska stranka, posle napada na svog člana — Miroslava Mlinara u Benkovcu, odlučila da povuče svojih pet predstavnika u Saboru SR Hrvatske i bojkotuje rad parlamenta.
24. maj
uredi- U Prištini umro Vukašin Vuk Filipović (1930—1990), književnik, likovni umetnik i predsednik Akademije nauka i umetnosti Kosova.
26. maj
uredi- U Sarajevu osnovana Stranka demokratske akcije (SDA). Za predsednika stranke, tada je izabran Alija Izetbegović, a među osnivačima stranke je bio i dr Muhamed Filipović, koji je kasnije napustio i osnovao sopstvenu stranku.
28. maj
uredi
- U Beogradu, dr Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, predstavio plan od 13 tačaka Predsedništva SFRJ koje su predstavljale hitne mere za zaštitu teritorijalnog i političkog integriteta zemlje.
30. maj
uredi- U Zagrebu održana prva konstitutivna sednica novoizabranog Sabora Socijalističke Republike Hrvatske na kojoj je za predsednika Sabora izabran Žarko Domljan. Na istoj sednici formirano je novo Izvršno veće Sabora SR Hrvatske, čiji je predsednik bio Stjepan Mesić (bila je ovo prva nekomunistička vlada Hrvatske formirana nakon 1945. i postojala je do 24. avgusta iste godine) i izabrani su članovi Predsedništva SR Hrvatske, za čijeg je predsednika izabran Franjo Tuđman (nakon usvajanja amandmana na Ustav SR Hrvatske, 25. jula, Izvršno veće je postalo Vlada, a predsednik Predsedništva je postao predsednik Republike). Ovaj dan se u Republici Hrvatskoj, od 1991. do 2001. slavio kao Dan državnosti.
31. maj
uredi- U Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinuta predstava „Sveti Sava“. Predstavu, po scenariju pisca Siniše Kovačevića, izvodili su glumci pozorišta iz Zenice, a u naslovnoj ulozi nalazio se Žarko Laušević. Zvižducima i psovkama predstavu su prekinuli pripadnici tzv „Srpskog omladinskog bloka“, zbog „navodnog vređanja lika Svetog Save“, a prekidu predstave prethodio je zahtev protojereja Žarka Gavrilovića da se predstava otkaže.
- U Beogradu umro Dragan Laković (1929—1990), poznati jugoslovenski glumac.
Reference
uredi- ^ „Slobodna Dalmacija 8. 5. 1990: Razlike oko dnevnog reda”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. n.d.
- ^ „Predsedniške volitve 1990 - 2007”. rtvslo.si. n.d.
- ^ „Službeni list SFRJ 27/90” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 25. 5. 1990.
Literatura
uredi- Hronologija 1990—1995. Banja Luka: Dokumentacioni centar Republike Srpske. 2002. COBISS.SR 71272457
- Moderna srpska država 1804—2004 hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.
