Hronologija FNRJ i KPJ jun 1947.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji (FNRJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku juna meseca 1947. godine.
.svg)
 ← maj · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1947. godine · jul →
|
2. jun uredi
- Na Cetinju održan Treći kongres Narodne omladine Crne Gore, kome je prisustvovalo 300 delegata iz čitave Crne Gore. Na Kongresu su podneta dva referata — O zadacima Narodne omladine Crne Gore Radomira Komatine i Izveštaj o radu Glavnog odbora Narodne omladine Crne Gore Vukosave Mićunović. Najboljim omladinskim organizacijama dodeljene su prelazne zastavice, a Sreskoj organizaciji Narodne omladine Titograda je kao najboljoj organizacija u celoj zemlji, dodeljena prelazna zastavica Centralnog odbora Narodne omladine Jugoslavije. Na kraju Kongresa izabran je Glavni odbor od 79 članova, koji je izabrao svoje Predsedništvo od 27 i Sekretarijat od 9 članova. Za predsednika Narodne omladine Crne Gore ponovo je izabran Radomir Komatina, a za sekretara Vukosava Mićunović.[1]
7. jun uredi
- U Jugoslaviju doputovala delegacija Kraljevine Rumunije koju su predvodili — predsednik Ministarskog saveta Rumunije dr Petru Groza, potpredsednik Ministarskog saveta i ministar spoljnih poslova George Tataresku i ministar industrije i trgovine George Geogriju Dež. Delegaciju je istog dana primio predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito.[2]
- U Sarajevu Vojni sud grada Sarajeva zbog „kolaboracije sa neprijateljom i borbe protiv Narodnooslobodilačkog pokreta“ osudio na smrtnu kaznu streljanjem Jezdimira Dangića (1897—1947), bivšeg žandarmerijskog majora i načelnika Komande JVuO za istočnu Bosnu.
- U blizini mesta Ždala, kod Đurđevca, trojica ustaških terorista — Ljubo Miloš, Ante Vrban i Luka Grgić ilegalno prešla jugoslovensko-mađarsku granicu. Oni su u Jugoslaviju došli sa namerom da pokrenu akciju „Deseti travanj”, koju su u emigraciji osmislili Josip Tomljenović i Božidar Kavran, a koja je imala za cilj izvođenje raznih terorističkih i diverzantskih akcija, okupljanje križarskih grupa (ustaške diverzantske grupe koje su ilegalno delovale na području bivše NDH) kao i dolazak 80 obučenih diverzanata. Ova grupa je posle skoro mesec i po dana lutanja po Papuku, jer nije uspela da stupi u vezu ni sa jednom križarskom grupom, 20. jula uhvaćena od pripadnika Uprave državne bezbednosti (UDBA).
8. jun uredi
- U Skoplju, od 8. do 10. juna, održan Treći kongres Narodne omladine Makedonije, kome je prisustvovalo 430 delegata iz svih krajeva Makedonije. Kongres je otvorio pesnik Aco Šopov, a potom je predsednik Glavnog odbora Narodne omladine Makedonije Dimče Belovski podneo Referat Petogodišnji plan i zadaci naše omladine. Na kraju Kongresa izabran je novi Glavni odbor Narodne omladine, za čijeg predsednika je ponovo izabran Dimče Belovski.[1]
9. jun uredi
- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ i ministar narodne odbrane maršal Josip Broz Tito, u prisustvu general-lajtnanta Koče Popovića i drugih oficira, primio vojnu delegaciju Narodne Republike Bugarske koju je predvodio ministar vojske general-lajtnant Ferdinad Kozovski.[2]
11. jun uredi
- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ i ministar narodne odbrane maršal Josip Broz Tito primio vojnu delegaciju Čehoslovačke, koju su predvodili ministar narodne odbrane armijski general Ludvik Svoboda i načelnik Glavnog štaba čehoslovačkih odbrambenih snaga armijski general B. Bačeka.[2]
12. jun uredi
- U Ljubljani održan Treći kongres Narodne omladine Slovenije, na kome se govorilo o uspesima omladine u obnovi zemlje, kao i zadacima omladine u okviru izvršenja prvog petogodišnjeg plana.[1]
13. jun uredi
- U Sarajevu, od 13. do 15. juna, održan Drugi kongres Narodne omladine Bosne i Hercegovine, kome je prisustvovalo oko 470 delegata iz svih krajeva Bosne i Hercegovine. Na Kongresu se govorilo o uspesima omladine u obnovi zemlje, kao i zadacima omladine u okviru izvršenja prvog petogodišnjeg plana.[3]
14. jun uredi
- U Beogradu predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito primio ministra vazduhoplovstva Velike Britanije Filipa Noel-Bejkera, koji se nalazio u poseti Jugoslaviji.[2]
21. jun uredi
- U Beogradu Narodna skupština NR Srbije izglasala Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede Srbije.[3]
23. jun uredi
- U Beogradu, 23. i 24. juna, održan Treći prošireni plenum Jedinstvenih sindikata Srbije, na kome je pored članova Glavnog odbora prisustvovalo i 289 delegata sreskih i mesnih veća iz svih većih sindikalnih podružnica. Predsednik Glavnog odbora Dušan Petrović Šane podneo je Referat O zadacima sindikalnih organizacija Srbije u izvršenju Prvog petogodišnjeg plana.[3]
26. jun uredi
- U Zagrebu Sabor NR Hrvatske usvojio Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede NR Hrvatske i Zakon o administrativno-teritorijalnoj podeli.[3]
- U Beogradu održana Druga mesna partijska konferencija KP Srbije za Beograd, kojoj je prisustvovalo 258 delegata. Referat O radu partijske organizacije između Prve i Druge konferencije i narednim zadacima podneo je Dobrivoje Radosavljević, koji je ponovo izabran za sekretara Mesnog komiteta KPS za Beograd, dok je za organizacionog sekretara izabran Dragi Stamenković.[4]
- Vlada Kraljevine Grčke se obratila Savetu bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija povodom kršenja mira od strane Albanije, Bugarske i Jugoslavije.
27. jun uredi
- U Sarajevu Narodna skupština NR Bosne i Hercegovine izglasala Zakon o Petogodišnjem planu razvitka narodne privrede NR Bosne i Hercegovine.[3]
30. jun uredi
- U Beogradu Narodna skupština NR Srbije donela Zakon o Srpskoj akademiji nauka, kojim je Srpska kraljevska akademija promenila naziv u Srpska akademija nauka. Današnji naziv Srpska akademija nauka i umetnosti, akademija je dobila 1960. godine.[5]
Reference uredi
- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 49.
- ^ a b v g Hronologija Tito 1978, str. 114.
- ^ a b v g d Hronologija 3 1980, str. 50.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 51.
- ^ Istorija Srbije 2004.
Literatura uredi
- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
