Huan II od Aragona

Huan II od Aragona (kat. Joan II d'Aragó, šp. Juan II de Aragón, arag. Chuan II d'Aragón; Medina del Kampo, 29. jun 1397 — Barselona, 20. jun 1479) je bio kralj Aragona, Valensije, grof Barselone, kralj Sicilije, Majorke, Sardinije (1458—1479) i Kralj Navare (1425—1479).

Huan II od Aragona
Lični podaci
Datum rođenja	(1397-06-29)29. jun 1397.
Mesto rođenja	Medina del Kampo, Kruna Kastilje
Datum smrti	20. jun 1479.(1479-06-20) (81 god.)
Mesto smrti	Barselona, Kruna Aragona
Grob	Poblet
Porodica
Supružnik	Blanka I od Navare, Huana Enrikez
Potomstvo	Karlos, knez Vijane, Blanka II od Navare, Eleonora od Navare, Fernando II od Aragona, Joanna of Aragon, Queen of Naples, Alfonso de Aragón y de Escobar, Joan d'Aragó
Roditelji	Fernando I od Aragona Eleonora od Albukerka
Dinastija	Trastamara
Kralj Aragona, Majorke, Valensije, Sardinije, Sicilije, Knez Katalonije
Period	1458—1475.
Prethodnik	Alfonso V od Aragona
Naslednik	Fernando II od Aragona
Kralj Navare
Period	1425—1479.
Prethodnik	Karlo III od Navare
Naslednik	Eleonora od Navare

Poznat je pod nadimkom Veliki Bio je sin Fernanda I od Aragona i Eleonore od Albukerka. Na samrti 1479. godine ostavio je kraljevinu Navaru kćerci Eleonori i njenom sinu Fransisku Febu.

Vladavina Navarom sa Blankom I

Grb Huana kao princa

Dana 6. novembra 1419. godine Huan se oženio Blankom I, kćerkom kralja Navare Karla III Plemenitog, i tako postao zajedno sa Blankom prestolonaslednik Navare. 8. septembra 1425. godine Karlo je umro i Huan, je sa Blankom postao kralj Navare. Tada su zahladneli i Huanovi odnosi sa bratom, kraljem Aragona.

Pobuna Karla IV, princa od Vijane

Nakon Blankine smrti 1. aprila 1441. godine Huan je oženio Huanu Enrikez, kastiljsku plemkinju, koja mu je rodila sina Fernanda. Pošto je bio u lošiom odnosima sa svojim sinom Karlom, princem od Vijane, (zbog toga što je 1451. godine digao pobunu protiv Huana i osvojio grad Estelu, ali Huan ga je porazio i zarobio u bici kod Ajvara. Karlo se uskoro oslobodio i njegov stric Alfonso V od Aragona ga je pomirio sa ocem 1453. godine), Huan je planirao da Aragon ostavi svom Fernandu. Navarski plemići nezadovljni Huanovom tiranijom su digli pobunu da bi doveli Karla na vlast, koju je pomagao kastiljski kralj Huan II. Karlo je pobegao je u Napulj svom stricu, koji ga je podržavao i isključio Huana iz vlade Aragona. U ovom ustanku Blanka II, na koju je Huan bio ljut jer se udala za princa od Asturije, Enrikea, je bila na strani Karla i proglašena je kraljicim Navare, ali nije uspela da obavlja tu dužnost jer ju je Huan zarobio. Jedino dete iz ovog braka koje je slušalo Huana, bila je Leonor, udata za Gastona IV de Foiša, nju je 1455. godine Huan proglasio za svoju regentkinju u Navari.

Huan kao de facto kralj Aragona

Huan je zajedno sa svojom snajom Marijom zamenjivao svog brata u Aragonu, kad je bio u odsustvu u južnoj Italiji. Tada su zavladala nezadovoljstva u Aragonu, pa su 1445. godine čak neki važni aragonski političari otišli u južnu Italiju da ga zovu kralja da se vrati, ali kralj je odbio i izjavio da će premestiti prestolnicu u Napulj. Povratak kralja je međutim podržavao i Huan, a u Aragonu su ojačali oni koji su bili protiv Alfonsa. Huan II od Kastilje je povećao poreze gradu Olmedu, ali grad se pobunio pod vođstvom aragonskih prinčeva, kraljeve braće Huana i Enrikea. Huan od Kastilje je otišao u grad Medinu del Kampo da spremi invaziju na Olmedo. U bici kod Olmeda 19. maja Alfonsova braća su katastrofalno poražena i jedva su izvukli živu glavu, a mlađi brat Enrike je umro 15. juna od rana dobijenih u bici, dok je stariji brat Huan proveo 3 godine vraćajući posede koje je izgubio u bici. Posle te bitke prestao je Aragonski uticaj u Kastilji. Huan od Navare je pun želje za osvetu nad Kastiljom, ali mnogi Aragonski i Navarski plemići pa i sam kralj bili su protiv rata. Godine 1448. Huanova želja da se kralj vrati je nestala.

Karlo, princ od Vijane

Početak vladavine Aragonom i potpun slom Karlove i Blankine pobune

Kada je Alfonso umro 27. juna 1458. godine na vlast u Aragonu došao je Huan. Odmah po dolasku na vlast hteo iskoristiti Blanku za svoju, alijansu s Francuskom, čiji je cilj bio uklanjanje vojvode Šarla I od Berija, najmlađeg sina francuskog kralja Šarla VII Pobednika. Blanka je to odbila, što je naljutilo Huana koji ju je poslao u Bearn, svojoj kćerci Leonor. Karlo je 1460. godine sve svoje posede, u Navari, predao Huanu i tako dobio pomilovanje i na upravu Siciliju. Posle toga osvojio je ostatke Sardinije, koji nisu bili pod aragonskom vlašću. Karlo je spremao brak sa kastiljskom princezom, ali Huana Enrikez je saznala za to i prenela Huanu, koji je došao na Leridu, gde se Karlo nalazio, i zarobio ga. To je izazvalo nezadovoljstvo u zemlji. Karlo je optužen za izdaju, ali pošto Huan nije imao dokaze da je Karlo izadnik došlo je do još većeg nezadovoljstva, pa čak i do pobune Katalonaca. Kad je za to saznao Huan je u martu 1461. godine došao u Saragosu, a odatle na jug, gde je predao Karla Kataloncima, koji su ga proglasili za svog kneza. Karlo je umro 23. septembra, možda je i otrovan od strane svoje mećehe, a nasledila ga je sestra Blanka II, ali ona je umrla 2. decembra, smatra se da je otrovana. Blanka je za svog naslednika odabrala svog bivšeg muža Enrikea, ali on Blanku nije ni nasledio, već ju je nasledila sestra Leonor, koja se odrekla svih prava ne presto Navare u očevu korist. Huana je optužena da je otrovala Karla i zbog toga je 1462. godine proterana iz Barselone.

Grb Huana kao kralja Aragona i Navare

Katalonska pobuna

Faza Katalonskog uspeha

Katalonci su odmah posle proterivanja zle kraljice podigli pobunu s ciljem da osnuju jednu republiku po uzoru na Mletačku i Đenovšku republiku. Dominikanac Huan Guables je propovedao da se na Karlovom grobu dešavaju čuda. Nadbiskup Taragone je pokušao da zaustavi pobunu, kao i drugi katalonski plemići, ali pobunjenici su preplavili celu zemlju. Huan je, kad je shvatio da može da izgubi krunu, sklopio mir sa Francuskom 1462. godine, jer je neprijateljstvo sa Francuskom moglo biti opasno. Odredbama mira Huan je Francuskoj predao oblasti Rusijon i Serdanju. Huan je sklopio mir i sa Kastiljom i Portugalom. Pod vođstvom grofa od Paljersa pobunjenici su osvojili Đironu, ali bez zamka u kome se nalazila kraljica sa sinom Fernandom. Za to vreme Gaston je sa Francuszima osvojio pobunjenički grad Balager. Posle toga počela je akcija protiv pobunjeničkog grada Tarege.

Faza Huanovog uspeha

Mnogi pobunjenici su počeli da prelaze kralju. Kraljeva vojska je, posle nekoliko pobeda nad pobunjenicima, opsela Barselonu, ali nisu uspeli da osvoje grad zbog zime, hrabre odbrane pobunjenika i kastiljskog pojačanja od 2 500 vojnika, pobunjenicima. Taragona se sa okolinom tada predala kralju. Posle toga je izbio rat između Kastilje i Aragona, u kome je Aragon poražen i koji je prekinut aprila 1463. godine, posredovanjem francuskog kralja. Odredbama mira Enrikeu, kralju Kastilje, je zabranjeno da šalje pomoć pobunjenicima. Enrike je savetovao pobunjenicima da se pomire sa kraljem, ali oni nisu to uradili, već su Kataloniju ponudili portugalskom infantu Pedru od Koimbre, koji je stigao u Barselonu u januaru 1464. godine, bez novca, bez vojske i bez podrške Portugala. Pedro je zbog toga morao da ostane u Barseloni, dok je za to vreme Huan osvajao pobunjeničke teritorije i u julu osvojio Ljeidu. Huan nije bio dovoljno energičan u gušenju pobune, ali 1465. godine, pobunu je ugušio najmoćnija ličnost Navare, Huan de Bimonte.

Novi ustanak

Posle toga Pedro je pokušao jednu akciju protiv Huana, ali Fernando je izvijevao pobedu nad pedrom na pola puta između sela Prats de Reja i Kalafa u toj bici je zarobljeno nekoliko vođa pobunjenika. Pobunjeničke tvrđave Servera i Amposta su se održale, ali 1466. godine Pedro je naprasno umro, a važna Tortosa se predala Huanu. Posle toga pobunjenici su za svog vođu 1466. godine odabrali Žan II od Lorene, praunuka Đoana I od Aragona. Huan je na to odgovorio sklapanjem saveza sa Napuljem i papom. Žan je u Kataloniju došao 1467. godine i podržavao ga je francuski kralj. Opseo je Đironu, ali Fernando ga je sa svojom armijom porazio. Kada je dobio pojačanje, Žan je porazio Fernanda u jednoj krvavoj bici. Tada je usledila još jedna Francuska opsada Đirone. Huanu se tada pogoršao vid pa nije mogao da pomogne Fernandu da odbrani Đironu, ali posle uspešnog lečenja jevrejskog lekara Kreskasa Abijatira. Žan je na kraju uspeo da osvoji Đironu, Besalu i Emporion.

Ustanak Gastona i Leonor

Gaston je 1468. godine došao u sukob sa gradom Tudelom, a Leonor se pobunila protiv Huana, zatraživši krunu za sebe. Gaston je poražen, a Huan je ubio Leonorinog savetnika biskupa Pamplone. Posle toga Leonor je pretrpela nekoliko malih poraza u Navari i smenjena sa položaja regenta u Navari, a regent je postao njen najstariji sin Gaston, princ od Vijane, ali zbog njegove smrti Leonor je vrećena na mesto regenta. Do maja 1471. sukobi u Navari su bili okončani.

Kraj pobune

Žan je otrovan 16. decembra 1470. u Barseloni i tada je počeo totalni slom ustanka. Aragonske snage su prevazene u Kataloniju, gde su 1471. godine preoteli od tvrdoglavih pobunjenika Đironu, Empurion i druge važne oblasti. Veliki broj barona i vitezova je odustalo od ustanka, ali Barselona je ostala pod vlašću pobunjenika. U grad je došao kardinal Bordžija, koga je poslao papa Sikst IV da posreduje za mir. U Barseloni je u to vreme došlo do sukoba između pobunjenika i plaćenika, što je još obeshrabilo pobunjenike, pa su oni u oktobru 1472. godine počeli pregovore o miru, koji su se završili 17. oktobra, a sutra je kralj ušao u grad.

Huanova prevlast u Kastilji

Enrike je bio u sukobu sa nadbiskupom Toleda i markizom od Viljene. Nadbiskupa i markiza su od 1464. godine podržavali baroni, admirali Kastilje, a i sam Huan. Ustanak kastiljskih plemića počeo je 1465. godine, i na čelu ustanka je bio Enrikeov brat Alfonso. Posle dužih protesta Enrike za svog naslednika proglašava brata Alfonsa, ali on umire u julu 1468, a plemići ga prisiljavaju da za svoju naslednicu, pošto su sumnjali da je otac Huane Beltranke proglasdi sestru Izabelu. Huan je kad je to saznao odlučio da oženi Fernanda sa Izabelom. Pripreme za brak su dugo trajale, a venčanje je održano u oktobru 1469. godine u Valjadolidu.

Francusko-aragonski rat

Istog dana kada je ušao u Barselonu Huan je u savezu sa gradovima Perpinjanom i Elnom iz osvete napao francuske gradove Rusijon i Serdanju. Veliki deo francuske vojske je pobegao iz grada i za tri meseca su opseli Perpinjan u kome se nalazio Huan. Luj je tokom 1473. godine počeo pregovore za mir sa Huanom. Od tih pregovora koristi bi samo mogao imati Luj, jer je zbog pregovora on imao vremena da skupi vojsku. Pregovora, međutim, nije ni bilo, jer je Luj utamničio Huanove izaslanike, koji su bili došli na pregovore u Francusku. U leto 1474. godine rat se nastavio i to isključivo u Lujovu korist, jer je francuska vojska iz Rusijona osvojila sve aragonske važne gradove do Pirineja. U martu 1475. godine Francuzi su iskoristili sukobe među aragonskim baronima i osvojili Perpinjan. Posle toga u aprilu je zavladao mir, koji je trajao do septembra.

Nastavak Francusko-aragonskog rata i kastiljski građanski rat

Enrike je umro 11. decembra 1474. godine u Madridu, a za naslednika je odabrao maloletnu Huanu Beltranku. 1475. godine Huana se udala za Alfonsa V od Portugalije. Alfonso je pošto je imao pravo na kastiljski presto, u savezu sa Francuzima, napao Kastilju i u prvi mah je porazio Fernanda u bici kod Toroa 1476. godine. Francuzi su tom prilikom upali u Baskiju, gde su naneli još jedan poraz Fernandu. U oktobru 1478. Huan je sklopio konačan mir sa Francuskom. Odredbama mira morao je da se povuče iz cele Katalonije, a gradovi Rusijon i Serdanja morali su da ostanu u Francuskim rikama dok Huan ne skupi novac da ih otkupi.

Umro je 20. juna 1479. godine. Posle njegove smrti Navara se odcepila od Aragona. Iste godine završio sa kastiljski građanski rat i to pobedom Fernanda, pa se Aragon se spojio sa Kastiljom.

Porodično stablo

16. Alfonso XI od Kastilje (=12)

8. Enrike II od Kastilje

17. Eleanor of Guzmán (=13)

4. Huan I od Kastilje

18. Huan Manuel od Kastilje, knez od Vilene (=26)

9. Huana Manuel od Kastilje

19. Blanca de La Cerda y Lara (=27)

2. Fernando I od Aragona

20. Alfonso IV od Aragona

10. Pere IV od Aragona

21. Tereza ​​da Entensa

5. Eleonora Aragonska

22. Petar II Sicilijanski

11. Eleonora od Sicilije

23. Elizabeta od Koruške

1. Huan II od Aragona

24. Fernando IV od Kastilje

12. Alfonso XI od Kastilje

25. Konstanca od Portugala

6. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka

26. Huan Manuel od Kastilje, knez od Vilene (=18)

13. Eleanor of Guzman

27. Blanca de La Cerda y Lara (=19)

3. Eleonora od Albukerka

28. Afonso IV Portugalski

14. Pedro I Portugalski

29. Beatris od Kastilje

7. Beatris od Portugala

30. Pedro Fernandez de Castro

15. Ines od Kastra

31. Aldonza Lorenzo de Valladares

Literatura

• Chaytor, H. J. A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen, 1933.