Centar za nenasilnu akciju
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Djelimično neenciklopedijski, više podsjeća na tekst na veb-sajtu. |
Centar za nenasilnu akciju (engl. Centre for Nonviolent Action; CNA) mirovna je organizacija fokusirana na izgradnju održivog mira u regionu bivše Jugoslavije. Osnovana je 1997. godine u Sarajevu, a 2001. godine otvoreno je još jedno sedište ove organizacije u Beogradu. Glavni cilj organizacije je promocija nenasilja i dijaloga putem izgradnje poverenja među ljudima iz regiona, kao i konstruktivnog pristupa suočavanju sa prošlošću. [1]
| Centar za nenasilnu akciju | |
|---|---|
| Skraćenica | CNA |
| Osnovana | 1997. god. |
| Datum osnivanja | 1997. god. |
| Pravni status | Neprofitna organizacija |
| Namena | Uspostavljanje mira među članicama bivše Jugoslavije |
| Sedište | Sarajevo (Bosna i Hercegovina) i Beograd (Srbija) |
| Veb-sajt | [1] |
Misija uredi
Rad Centra za nenasilnu akciju se bazira na kooperaciji između balkanskih zemalja. [2] Misija centra je postizanje održivog društva u kojem ljudi vrednuju različitosti, kritičko razmišljanje, preuzimaju odgovornost za svoju zajednicu i spremni su da preispitaju svoje stavove. Njegov rad je fokusiran na promociju mira kao osnovne društvene vrednosti, sa glavnom koncentracijom na istoriju balkanskog regiona. [1]
Nastanak organizacije uredi
Jugoslovenski ratovi su bili bazirani na etnopolitičkom sukobu. U posleratnom periodu postojala je snažna potreba da se pronađe konstruktivni način za suočavanje sa patnjama i katastrofama izazvanim tim ratovima. CNA je osnovana kao inicijativa za okupljanje ljudi sa suprotnih strana i za prevazilaženje osećaja „neprijateljstva“ zbog različitog kulturnog i etničkog porekla. [3]
Centar za nenasilnu akciju osnovao je Nenad Vukosavljević, mirovni aktivista iz Beograda, u septembru 1997. godine u Sarajevu. Organizacija je započeta uz podršku nemačke nevladine organizacije Kurve Vustrov, obrazovnog centra za nenasilne akcije. Tokom različitih faza rada CNA, istraživački centar za konstruktivno upravljanje konfliktima Berghof, nudio je podršku u pogledu nadzora i saveta. Godine 2001. otvorena je druga kancelarija u Beogradu. [4]
Aktivnosti uredi
Da bi postigla svoje ciljeve, CNA sprovodi razne aktivnosti i strategije, uključujući obrazovanje o miru, izgradnju mira, publikacije i video produkciju.
Obuka uredi
CNA sarađuje sa različitim grupama, uključujući nastavnike, novinare, aktiviste, socijalne radnike, omladinske radnike i aktiviste političkih stranaka. [2] Njena glavna ciljna grupa su mladi ljudi koji rade za nevladine organizacije, političke stranke i omladinske organizacije, tj. ljudi koji imaju mogućnosti i želje da prenose svoje veštine i znanje u zajednici. [4] Od svog osnivanja, CNA je organizovala nekoliko programa obuke.
Osnovni i napredni treninzi okupljaju ljude iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Ti programi se fokusiraju na smanjenje predrasuda, izgradnju međusobnog poverenja, i na konstruktivno suočavanje sa prošlošću. Obuka za veterane organizovana je za vojnike koji su aktivno učestvovali u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj na različitim stranama, a ima za glavni cinj podsticanje dijaloga i motivisanje veterana za učešće u izgradnji mira. „Obuka Mir-Paqe-Mir“ održava se svake godine od 2015. godine i posvećuje posebnu pažnju razumevanju konteksta Severne Makedonije i Srbije. CNA takođe organizuje obuku za studente iz Bosne i Hercegovine, s ciljem razvijanja temelja za izgradnju mira za buduće generacije javnog mnjenja i političara.[5]
Rad sa ratnim veteranima uredi
Organizacija želi da sarađuje sa veteranima iz devedesetih godina na "konstruktivan" način. Na početku projekta, odmah nakon rata, organizacija je radila samo sa civilima, uglavnom mladima. Međutim, 2002. godine, ratni veterani uključeni su kao ciljna grupa, u sklopu projekta „Suočavanje sa prošlošću". [4] Mnogi veterani bili su otvoreni za dijalog i voljni da rade na pomirenju. U poređenju sa mladim civilima, oni su imali mnogo veći uticaj na lokalne medije. Vremenom, mirovne aktivnosti CNA počele su da uključuju udruženja veterana u gradovima širom bivše Jugoslavije i nastavile sa održavanjem obuka i javnih sastanaka. [6]
Dokumentarni filmovi uredi
CNA je režirala seriju filmova.
- „Mala tvornica aktivizma“ (film, 2017). U ovom filmu je prikazan Trening za trenere iz 2014. [7] .
- „Dom u tuđini" (dokumentarni film, 2017). Cilj filma je da prikaže bol onih koji su prisiljeni da se isele iz svojih domova.
- „Tvrđava" (kratki film, 2013). Zasnovan na knjizi Meše Selimovića, u znak sećanja na devojku iz Bosne.
- „Posjete veterana" (dokumentarni film, 2009). Dokumentarni film o zajedničkoj poseti boraca iz Bosne, Srbije i Hrvatske mestu stradanja. [8]
- „Pticu ti ne čuješ" (dokumentarni film, 2007). Simulirani dijalog između Bosanaca i Hrvata. Tema je rat, patnja, mržnja, bol i teškoće iz prošlosti.
- „Svi bi rado bacili kamen" (dokumentarni film, 2006). Film iz serije simuliranih dijaloga, koji se bavi stavovima ljudi srpskog i hrvatskog porekla.
- „Ne može da traje večno" (dokumentarni film, 2006.). Dokumentarni film iz niza simuliranih dijaloga, fokusiran na stavove Srba i Hrvata deset godina nakon rata u Bosni.
- „Tragovi" (dokumentarni film, 2004.). Četiri bivša vojnika pričaju o svojom iskustvu iz rata devedesetih godina, svoje trenutne poglede na prošlost i znanje koje su u međuvremenu stekli.
Kritika uredi
Tokom prve faze u Srbiji 2002. godine, CNA se suočila sa određenim otporom. Na jednom javnom događaju novinarka je dovela u pitanje verodostojnost člana panela, ističući prošlo zaposlenje tog člana u novinama koje su bile bliske Miloševićevom režimu. Drugom prilikom, jedno od lokalnih udruženja veterana pokušalo je da prekine panel raspravu. [4]
Neki od govornika na prvom forumu bili su na političkom položaju i stvorio se utisak da su pokušali da koriste javne forume u političke svrhe. [4]
Nekoliko dana pre javnog foruma u Sarajevu 2004. godine, CNA je primila telefonski poziv veteranske organizacije Zelene beretke, čiji su se članovi protivili tom forumu. Mnogi ljudi doživeli su strahote ratova i nisu bili voljni da se bave tim iskustvom. [4]
Neke povratne informacije sa panela u Srbiji i Bosni pokazale da je neophodno da se u celu akciju uključe i ljudi sa jačim nacionalističkim ubeđenjima i da je neophodno organizovati ovakve panela i održavati ih širom regije. [4]
Nagrade uredi
- Nagrada Krunoslava Sukića za 2019. godinu kao priznanje za promociju izgradnje mira, nenasilja i ljudskih prava [9]
Reference uredi
- ^ a b „about CNA Sarajevo Belgrade”. CNA (na jeziku: engleski). 2011-11-11. Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ a b „Centre for Nonviolent Action, Balkans - Irénées”. www.irenees.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ Vukosavljevic, Nenad. Training for Peacebuilding and Conflict Transformation. Experiences of the “Centre for Nonviolent Action” in the Western Balkans. Berghof Research Center for Constructive Conflict Management.
- ^ a b v g d đ e Fischer, Martina (2006). Peacebuilding and Civil Society in Bosnia-Herzegovina: Ten Years After Dayton. LIT Verlag Münster. str. 387—393.
- ^ „about trainings”. CNA (na jeziku: engleski). 2011-11-21. Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Sarajevo: the road to nonviolence”. Osservatorio Balcani e Caucaso (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ „film | CNA” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ „Documentaries by the Center for Nonviolent Action – Learning history that is not yet history” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 06. 2020. g. Pristupljeno 2020-06-14.
- ^ CNA (2019-12-13). „Centre for Nonviolent Action among the Winners of the Krunoslav Sukić Award |”. CNA (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-14.