Celjska kotlina
Celjska kotlina je kotlina u slivu donjeg toka reke Savinje.
Celjska kotlina je najveća kotlina centralne istočne Slovenije. Na jugu se graniči sa Posavskim hribovjem, na zapadu sa kraškom visoravni Menino i Dobrovlje, na severu sa Vitanjsko-konjiškim Karavankama (Bočko-Konjiško pogorje), na severoistoku sa Pohorjem, a na istoku sa linijom Grobelno-Ponikva u Voglajnskim brdima. Dolina je duga oko 35 km, a širine od 6 do 12 km. Na jugu je ravan, a na severu i istoku brdovit. Nadmorska visina doline varira od 240 - 320 m. Zemljište je uglavnom šljunčano, samo na periferiji ima nanosa gline. Celjska kotlina u potpunosti obuhvata Donju Savinjsku dolinu. Ovde se u Savinju ulivaju reke Voglajna sa Hudinjom i Ložnica sa Perišicom, Sušicom i Koprivnicom. Neposredno ispod Celja, u oštroj krivini, Savinja skreće na jug u dolinu kroz Posavsko hribovje prema Savi.
U Celjskoj kotlini, sa srednjom godišnjom temperaturom od 9,1 °C, prepliću se alpska i kontinentalna klima. Zime su hladne (januar -2 °C) sa termičkim preokretom, a leta topla (jul 19,3 °C). Godišnja količina padavina, čiji je vrhunac u letnjim mesecima, je od 1150 do 1360 mm i raste od istoka ka zapadu.
Veća naselja u Celjskoj kotlini su Celje (pokrajinski centar), Žalec, Štore, Šentjur, Prebold, Polzela, Vransko, Šempeter v Savinjski dolini, Arja vas.
Celjska kotlina je raskrsnica važnih puteva. Dugo ga preseca drevni primorski put, sa njim povezan novijim putevima koji dolinama Savinjskih pritoka vode u susedne krajeve. Autoput sada ide paralelno sa starim putem. Istočni deo kotline dobio je železničku prugu (Maribor-Ljubljana) 1846, Celje-Velenje 1891 i Grobelno-Rogatec 1905. godine
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Celjska kotlina na Vikimedijinoj ostavi
