Časlav Koprivica
Časlav Koprivica (Nikšić, 1970) je srpski filozof i univerzitetski profesor.
| Časlav Koprivica | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Časlav D. Koprivica |
| Datum rođenja | 1970. |
| Mesto rođenja | Nikšić, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija |
| Prebivalište | Beograd |
| Državljanstvo | Srbija |
| Obrazovanje | Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Naučni rad | |
| Institucija | Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu |
Biografija uredi
Njegov otac je bio profesor filozofije. Na završetku srednje škole zanimale su ga i filozofija i fizika, pa je uporedo upisao oba smera na Univerzitetu u Beogradu, da bi se kasnije opredelio samo za filozofiju.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1995. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1999. tezom o Martinu Hajdegeru, a doktorirao je 2003. tezom o Platonu. Od 1996. do 2000. radio je kao saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Od 2000. godine radio je kao asistent na predmetu Filozofija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Izabran je 2004. godine u zvanje docenta, 2009. godine u zvanje vanrednog profesora, a 2014. godine u zvanje redovnoga profesora. Predaje predmete Filozofija i Socijalna ontologija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. .
Koprivica se izričito zalaže za očuvanje termina „filosofija” sa S, umesto filozofije sa Z.[1] On smatra da su „kroatojugoslaveni”, odnosno komunisti SFR Jugoslavije upropastili celu srpsku kulturnu baštinu, samim tim i ovaj termin:
„Zato što je ta riječ [filosofija] u srednjem veku u srpski jezik iz grčkoga. U grčkom se piše sa „s”, pošto je φιλοσοφία, ljubav prema mudrosti. Pošto ne kažemo ni za žene da se zovu „Zofija” nego Sofija i mi smo tako zvali svoje institucije — kao recimo Filosofski fakultet i Srpsko filosofsko društvo — do posle Drugog svetskog rata. A onda smo po nekakvom glajšaltovanju, upodobljavanju, da kažemo, mlađem bratu koji se ispostavio u drugoj Jugoslaviji kao stariji — to su Hrvati — mi smo onda preuzeli način na koji su oni to opisali i (od) tada postoji „filozofija” i „Filozofski fakultet” kod Srba. Inače, do tada je bilo isključivo „s”. Pa je onda u smislu, više nemamo tu Jugoslaviju, više nemamo — makar formalno — starateljstvo, da tako kažemo, kroatojugoslovena nad nama niti srpskohrvatskog jezika, pa dakle nema makar neke od tih posledica druge Jugoslavije i kulturne politike koja je ona sa sobom donela, da bi smo mogli da vratimo u normalu (termin filosofija).”[2]
Bio je član Političkoga saveta Demokratske stranke Srbije (iako nije bio član stranke), ali je posle parlamentarnih izbora 2020. godine napustio to mesto[3] zbog toga što je bio jedan od 75 osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.[4] Trenutno je član Predsedništva toga pokreta sa Slobodanom Samardžićem, Bogoljubom Šijakovićem, Dušanom Prokovićem i Milošem Kovićem.[4]
Oblasti interesovanja Časlava Koprivice su istorija filozofije, filozofska hermeneutika, istorija ideja, filozofija kulture i politička teorija. Govori nemački, engleski, ruski i francuski. Preveo je nekoliko monografija i članaka iz oblasti filozofije sa nemačkog jezika. Srpski jezik govori ijekavskim izgovorom istočnohercegovačkoga dijalekta. Član je Srpskog filozofskog društva.
Iako ističe da u filozofiji ne treba imati uzora u vidu nekoga filozofa zbog nepristrasnosti čitave nauke („ako je recimo u književnosti dozvoljena neka vrsta omađijanosti nekim autorom, ovde nije”[1]), Koprivica ističe da je Platon „jedan od najvećih mislilaca u povjesti filosofije”.[1]
Bio član Političkoga saveta Demokratske stranke Srbije (iako nije bio član stranke), ali je posle parlamentarnih izbora 2020. godine napustio to mesto[3] zbog toga što je bio jedan od 75 osnivača Pokreta za odbranu Kosova i Metohije.[4] Trenutno je član Predsedništva toga pokreta sa Slobodanom Samardžićem, Bogoljubom Šijakovićem, Milo Lomparom i Milošem Kovićem.[4]
Veliki je navijač Jugoslovenskog sportskog društva Partizan.[1]
Nagrade uredi
- Nagrada Radio Beograda 2 «Knjiga godine» iz oblasti filozofije, estetsike i književne teorije za 2005. (za knjigu Ideje i načela. Istraživanje Platonove ontologije);
- Nagrada grada Beograda iz oblasti humanistike za 2014. (za knjigu Filosofija angažovanja).
- Nagrada Beogradskog sajma za najbolje objavljeno delo iz humanistike za 2016. (Stenli Rozen, Hermeneutika kao politika – kao urednik).
Dela uredi
- Monografije
- Ideje i načela. Istraživanje Platonove ontologije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci-Novi Sad. 2005. ISBN 978-86-7543-098-8. str. 612..
- O delu ‘Ideje i načela’ Časlav D. Koprivice [članci i naučni intervjui]¸ Radio Beograd 2, Beograd, 2007, p. 118.
- Biće i sudbina. Hajdegerova misao između uzornosti i vremenitosti, Zavod za udžbenike, Beograd. 2009. ISBN 978-86-7543-098-8. str. 480..
- Budućnost straha i nade. Jedan filosofski ogled o dolazećem vremenu, Banja Luka. 2011. ISBN 978-99955-840-9-2. str. 108..
- Filosofija angažovanja, Zavod za udžbenike, Beograd. 2014. ISBN 978-86-17-18716-1. str. 404..
- Homo Maximus: elementi filosofije sporta, Centar za izučavanje tradicije Ukronija, Beograd. 2018. ISBN 978-86-6002-020-0. str. 442..
- Srpski put: iskustva razabiranja istinolikosti u nedoba duboke smutnje, Catena Mundi, Beograd. 2018. ISBN 978-86-6343-097-6. str. 445..
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b v g Čolić, Petar (8. 3. 2018). „Ne nađete vi filosofiju, nego ona nađe vas”. Fakultet političkih nauka.
- ^ ATV (23. 4. 2020). „1 na 1, gost Časlav Koprivica”. Jutjub. Pristupljeno 8. 9. 2020.
- ^ a b „Miloš Ković i Časlav Koprivica podneli ostavke u Političkom savetu DSS-a”. Stanje stvari (na jeziku: srpski). 2020-07-21. Pristupljeno 2020-09-08.
- ^ a b v g „Predsedništvo i osnivači”. Pokret za odbranu Kosova i Metohije (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-08.