Češki kubizam
Češki kubizam (često nazvan kubo-ekspresionizam ) [1] je bio avangardni umetnički pokret čeških zagovornika kubizma, koji je bio aktivan uglavnom u Pragu od 1912. do 1914. godine. Prag je bio možda najvažniji centar kubizma van Pariza pre početka Prvog svetskog rata.[2][3]
Članovi
urediPripadnici ovog pokreta shvatili su epohalni značaj kubizma Pabla Pikasa i Žorža Braka i pokušali da izvuku njegove komponente za sopstveni rad u svim granama umetničkog stvaralaštva: vajarstvu, slikarstvu, primenjenoj umetnosti i arhitekturi.
Najistaknutiji učesnici ovog pokreta bili su slikari František Kupka (čija su interesovanja bila više ukorenjena u apstrakciji), Emil Fila, Bohumil Kubišta, Antonin Prohazka, Vincenc Beneš i Josef Čapek, vajar Oto Gutfrojnd, pisac Karel Čapek i arhitekte Pavel Janak, Josef Gočar, Vlastislav Hofman i Josef Hohol. Mnogi od ovih umetnika bili su članovi Manesove unije lepih umetnosti. Do velike podele u češkoj arhitekturi došlo je posle 1912. godine kada su se mnogi mladi avangardni umetnici oko Jana Koćera i njegovog kruga odvojili od Udruženja Manesa. Ovi mlađi arhitekti su bili više idealistički u svojim pogledima i kritikovali su strogi racionalizam svojih predaka, Ota Vagnera i Koćera. Janak, Gočar i Hofman osnovali su grupu Skupina výtvarných umĕlců (Grupa plastičnih umetnika) i osnovali časopis za grupu, Umĕlecký mĕsíčník (Umetnički mesečnik).
Nakon osnivanja Čehoslovačke 1918. godine, arhitektonski češki kubizam se postepeno razvio u češki rondokubizam, koji je bio više dekorativni, jer je bio pod uticajem tradicionalnih narodnih ornamenata kako bi se proslavilo oživljavanje češke nacionalne nezavisnosti.
Koncept
urediČeški kubisti razlikuju svoj rad kroz konstrukciju oštrih vrhova, ravnih preseka i kristalnih oblika u svojim umetničkim delima. Ovi uglovi su omogućili češkim kubistima da ugrade svoj zaštitni znak u avangardnu umetničku grupu modernizma. Verovali su da predmeti nose sopstvenu unutrašnju energiju koja se može osloboditi samo cepanjem horizontalnih i vertikalnih površina koje ograničavaju konzervativni dizajn i „zanemaruju potrebe ljudske duše“. Bio je to način da se odustane od tipične umetničke scene ranih 1900-ih u Evropi. Ovo je evoluiralo u novi umetnički pokret, koji se generalno naziva kubo-ekspresionizam; kombinujući fragmentaciju forme viđenu u kubizmu sa emocionalizmom ekspresionizma.[4]
Istorija
urediČeški kubizam se razvio između 1911. i 1914.[5] Bio je to savremeni razvoj funkcionalizma koji su generisali arhitekte i dizajneri u Pragu. Petnaest godina kasnije, prvi koncept samog kubizma je otpisan kao dekorativna svrha, zamena secesionizma i pogrešnog odlaska u „estetizam“ i „individualizam“. Naprotiv, bio je to revolt protiv tradicionalnih vrednosti realizma.
Češki kubizam je prvo bio prikriven Modernim pokretom i maskiran estetskim diktatima staljinističke i poststaljinističke kulture u Čehoslovačkoj. Posle Plišane revolucije 1989. i postmoderne privlačnosti ukrasa i dekoracije, došlo je do porasta fascinacije u češkoj kulturi i njenim sopstvenim jedinstvenim oblicima kubizma. Češki kubizam se paradoksalno razvio kao proizvod češkog buržoaskog bogatstva i kao avangardno odbacivanje secesionističkih dizajnera kao što su Oto Vagner i Jan Koćera. Arhitekte kao što su Josef Hohol i Pavel Janak osmislili su spiritualističke filozofije dizajna i dinamički ideal planarne forme izveden iz kubističke umetnosti. Kako se kubizam širio evropskim kontinentom početkom 20. veka, njegov najveći uticaj danas se može videti u Češkoj. Piramidalne i kristalne forme bile su jedan od prepoznatljivih principa u češkom kubizmu koji je ugrađen u arhitekturu, nameštaj i primenjenu umetnost.
Izložbe
urediMuzej dekorativne umetnosti u Pragu koristi Kuću Crne Madone kao stalni izložbeni prostor češke kubističke umetnosti.[6]
Galerija
urediSlikarstvo i skulptura
uredi-
Bohumil Kubišta, 1911, Dvojnik -
Antonin Prohazka, 1911, Prometej -
Nacionalna galerija Prag -
Josef Čapek, 1920, Afrički kralj, Nacionalna galerija Prag -
Oto Gutfrojnd, 1912–13, Čelista, Muzej Kampa, Prag
.jpg)
.jpg)
Arhitektura
uredi-
Palata Dijamant Emila Kraličeka (1912–1913) -
Luk sa baroknom statuom, pored palate Dijamant -
Fasade Otakara Novotnog -
Kubistička stambena zgrada, Višehrad, Josef Hohol (1913–1914) -
Terme u Laznje Bohdaneču Jozefa Gočara (1911–1913) -
Kovarovičova vila kod Čohola (1912–1913) -
Kovarovičova vila, ulična strana -
Kubistička zgrada Hohola -
Vila Bauer, Gočar (1912–1914) -
Kubistička kapela Kraličeka (1913–1914)
.jpg)
Ostalo
uredi
Reference
uredi- ^ Craig Stephen Cravens (2006). Culture and Customs of the Czech Republic and Slovakia. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313334129.
- ^ Sadakat Kadri (1991). Prague. Cadogan.
- ^ Cooper, Philip (1995). Cubism. London: Phaidon. str. 102. ISBN 0714832502.
- ^ Ian Chilvers; John Glaves-Smith (2009). A Dictionary of Modern and Contemporary Art. Oxford University Press. ISBN 0199239657.
- ^ s.r.o., NETservis. „Czech Cubism and Its Representatives”. Czech cubism. Arhivirano iz originala 24. 07. 2021. g. Pristupljeno 2017-02-02.
- ^ s.r.o., NETservis. „Czech cubism”. Czech cubism. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 2017-02-02.
Izvori
uredi- The Czech Cubism Foundation
- What is Czech Cubism?
- Von Vegesack, Alexander, ur. (1992). Czech Cubism: Architecture, Furniture, Decorative Arts. Princeton: Princeton Architectural Press.
- Journal of Design History
- Toman, Jindrich. Czech Cubism and the Book: The Modern Czech Book. New York: Kant Publications, 2011.