Češki nacionalni preporod
Češki nacionalni preporod je bio kulturni pokret koji se odvijao u Češkoj tokom 18. i 19. veka. Svrha ovog pokreta bila je oživljavanje češkog jezika, kulture i nacionalnog identiteta. Najistaknutije ličnosti pokreta preporoda bili su Jozef Dobrovski i Jozef Jungman.
Pozadina
urediPosle bitke na Beloj gori 1620. godine, Češka zemlja je doživela politiku germanizacije koju su predvodili habzburški carevi.
Ugnjetavanje je bilo povezano i sa religijom – do 95% stanovnika Češke bili su protestanti (vidi Husiti) kada su Habzburgovci preuzeli vlast.[traži se izvor] Iako su Habzburgovci obećali slobodu veroispovesti, oni su započeli žestoke aktivnosti protiv reformacije i rekatoličenja zbog kojih je većina češke elite pobegla iz zemlje. Za ovo nasilno rekatoličenje se pretpostavlja da je jedan od razloga za današnji rasprostranjeni češki ateizam.
Tokom dva naredna veka češki jezik je bio manje-više iskorenjen iz državne uprave, književnosti, škola, Karlovog univerziteta i među višim slojevima. Veliki broj knjiga napisanih na češkom jeziku spaljen je iz konfesionalnih razloga – na primer, samo jezuit Antonin Konijaš zaslužan je za spaljivanje čak 30.000 knjiga na češkom jeziku. [1] Postepeno, češki se sveo na sredstvo komunikacije između seljaka, koji su često bili nepismeni. Stoga je Preporod tražio inspiraciju među običnim Česima koji su živeli na selu.
Prekretnice
urediJozef Dobrovski objavio je svoju knjigu češke gramatike 1809. godine. Vaclav Hanka je 1817. godine tvrdio da je otkrio srednjovekovne Rukopise Dvora Kralove i Zelene Gore, za koje je decenijama kasnije dokazano da su Hankini i Lindini falsifikati.
Jozef Jungman je objavio petotomni češko-nemački rečnik 1834–1839. To je bilo veliko leksikografsko delo, koje je imalo veliki obrazovni uticaj na češki jezik. Jungman je koristio rečnik iz perioda Biblije iz Kralice (1579–1613) i jezika koji su koristili njegovi savremenici. On je iz drugih slovenskih jezika pozajmio reči kojih nema u češkom jeziku ili stvorio neologizme. [2] On je takođe inspirisao razvoj češke naučne terminologije, čime je omogućio razvoj originalnih čeških istraživanja.
Ovo delo objavila je Matica češka, [3] institucija koju je 1831. osnovao František Palacki kao ogranak Narodnog muzeja. Matica je postala značajna institucija, jer je u to vreme bila jedan od retkih puteva preko kojih su se radovi na češkom jeziku mogli objavljivati. Godine 1832. preuzeo je izdavanje časopisa Bohemijskog muzeja. Ovaj časopis je bio važan jer je predstavljao forum za češku inteligenciju da objavljuje svoje ideje na svom jeziku, za razliku od časopisa Kraljevske češke akademije nauka koji je izlazio na nemačkom.
Sa renesansom jezika, češka kultura je doživela procvat. Češke institucije su osnovane da proslavljaju češku istoriju i kulturu. Narodno pozorište je otvoreno 1883. godine, a Narodni muzej 1818. godine.
Književnost preporoda
urediNa početku preporoda pisani radovi su se više fokusirali na razvoj jezika i kulture. Umetnički radovi postali su češći u kasnijoj fazi preporoda i u tom periodu su se pojavila neka od ključnih dela češke književnosti.
Verovatno kao posledica dominacije nemačkog govornog stanovništva u urbanom društvu na početku veka, češki pisci tog perioda često su tražili inspiraciju u selu. Na sličan način kao što su braća Grim beležila nemački folklor, Karel Jaromir Erben je napisao Prostonárodní české písně a říkadla (Češke narodne pesme i pesmice) koje su spojile različite narodne priče. [4] Na selo se gledalo kao na pravu Bohemiju, gde su češki folklor i tradicija preživeli daleko od stranih uticaja gradova. To se može videti u delu Božene Njemcove, čiji roman Baka istražuje život u ruralnom istočnočeškom selu. [5]
Rezultati
urediČeški je postao jezik elite, književnosti, a nakon stvaranja Čehoslovačke i interni jezik birokratije. Danas češki služi kao službeni jezik Češke Republike; međutim, zbog poštovanja preporoditelja prema zastarelom jeziku Kraličke Biblije, koju su koristili kao uzor za svoju gramatiku i rečnike, pojavio se jaz između svakodnevnog, govornog jezika i naučenog književnog jezika, [6] koji u manjoj meri još uvek postoji.
-
Spomenik Jozefu Jungmanu u Pragu -
František Ladislav Čelakovski (1799–1852) -
František Palacki (1798–1876) -
Junska revolucija u Pragu (1848)
_p2.0833_Angriff_auf_den_Altst%C3%A4dter_Br%C3%BCckenthurm_zu_Prag.jpg)
Vidi još
urediInstitucije koje je stvorio Preporod
uredi- Češki nacionalni muzej
- Narodno pozorište u Pragu
- Matica češka
Reference
uredi- ^ „Koniáš chtěl pálením "bludných" knih zachránit "štěstí duší"”. ceskatelevize.cz (na jeziku: češki). 27. 11. 2010. Pristupljeno 1. 2. 2017.
- ^ Naughton, James. „CZECH LITERATURE, 1774 TO 1918”. Oxford University. Arhivirano iz originala 12. 6. 2012. g. Pristupljeno 15. 10. 2019.
- ^ „Matice české”. Arhivirano iz originala 1. 6. 2012. g. Pristupljeno 25. 10. 2012.
- ^ „Karel Jaromír Erben”. University of Glasgow. Arhivirano iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 25. 10. 2012.
- ^ Francisca de Haan, Krassimira Daskalova, Anna Loutfi (2006). A Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms: Central, Eastern and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries
. Budapest: Central European University Press. str. 366–369. ISBN 978-963-7326-39-4.
- ^ Teich, Mikuláš (1998). Bohemia in History. Cambridge University Press. str. 189.
