Čistka
Čistka je termin preuzet iz ruskog jezika («Čistka partiйnыh rяdov») i u bukvalnom prevodu označava čišćenje. Pravo značenje je čišćenje sopstvenih (komunističkih) redova od izdajnika, trockista, buharinovaca i svih onih koji nisu na liniji Partije.
Čistke su se odvijale u Sovjetskom Savezu tridesetih godina dvadesetog veka i u njima su stradali milioni ljudi. Čeka a kasnije NKVD su hapsili, mučenjem izvlačili (često lažna) priznanja, koja su zatim širila krug uhapšenih. Retko ko je bio oslobođen pre izrečene i izdržane kazne.
Čistka je dobrim delom posledica Staljinove paranoje zbog koje je u svakome video neprijatelja.
Kazna je bila progon u sibirske logore ili smrt. Uslovi u ovim logorima su bili takvi da je smrtnost bila veoma velika. Izuzetno oštra klima, slaba hrana, kao i težak rad. Sibirski logori i metode u njima su kasnije primenjene i u Jugoslaviji, na Golom otoku.
U čistkama nisu stradali samo građani Sovjetskog Saveza nego i mnogi komunisti, drugih nacija, koji su bili u Sovjetskom Savezu po nekom zadatku.
Bilo je i komunista iz Srbije koji su umrli, bili ubijeni ili jednostavno nestali, a među njima Generalni sekretar KPJ Milan Gorkić, Filip Filipović i mnogi drugi.
Čistke su pogodile i sovjetsku armiju. Na hiljade oficira i generala je takođe stradalo u čistkama. To se naročito odrazilo na početku Drugog svetskog rata kada je obezglavljena sovjeska armija trpela velike poraze i gubitke od Vermahta.
Život u ovakvim uslovima je ostavio trag na ljudima. Predratni komunisti koji su neko vreme proveli u Sovjetskom Savezu, i preživeli čistke su se bitno razlikovali od komunista koji su ostali u zemlji. Zato su imali naziv Moskoviti. Malo su se družili i bili povučeni u sebe.