Čita
Čita (rus. Чита) grad je u Rusiji i administrativni centar Zabajkalskog kraja. Leži kod sliva reke Čita i Ingode i jedan je od stanica na transsibirskoj železnici. Nalazi se 800 km istočno od Irkutska kod Bajkalskog jezera. Grad je i važna vojna baza. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 323.964 stanovnika.
| Čita Чита | |
|---|---|
 Pogled sa Titovskaje Sopke | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Sibirski federalni okrug |
| Pokrajina | Zabajkalski kraj |
| Osnovan | 1653 |
| Status grada | 1851 |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2010. | 323.964 |
| — gustina | 606,67 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 52° 03′ 00″ S; 113° 28′ 00″ I / 52.05° S; 113.466667° I |
| Vremenska zona | UTC+10 |
| Aps. visina | 650 m |
| Površina | 534 km2 |
.svg)  Čita Čita na karti Rusije | |
| Ostali podaci | |
| Pozivni broj | +7 3022 |
| OKATO kod | 76401 |
| Veb-sajt | |
| www.admin.chita.ru | |
.svg)
.png)
Istorija uredi
Prvo naselje je ustanovio kozak Pjotr Beketov 1653. Populacija 1885. je bila 5.728, a 1897. 11.480. U gradu su bili zatočeni i dekabristi, koji su u Sibiru izdržavali kaznu. Tako je Čita bila poznata i kao „Mesto prognanika“. Dolazak političkih prognanika, koji su bili intelektualci, se pozitivno odrazio na intelektualni razvoj i trgovinu grada. Tako je grad postao centar trgovine u Sibiru, naročito tamošnjim resursima lesom, uranijem i zlatom.
Krajem 19. veka naseljava se puno Tatara, koji su došli trgovati. Nakon neuspele revolucije 1905 u Sankt Peterburgu oblast u gradu su preuzeli boljševici i razglasili Republiku Čitu. Kratkotrajnu oblast boljševika su preuzeli caristične trupe. Šest vođa boljševika je streljano na brdu Titovskaja sopka. Dana 22. januara 1906. Čitu zauzimaju caristi. Druga republika Čita, nazvana i Dalekoistočna republika, je proglašena 6. aprila 1920 i trajala je do 1922.
Čita je bila i cilj drugog ledenog marša poraženih belogardista 1920. godine. U Čiti je verovatno bio zapenjen i deo carskog zlata od kolčakovog zlatnog voza od strane Japanaca, koji su potpomogli cariste opremom.
Stanovništvo uredi
Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 323.964 stanovnika, 7.321 (2,31%) više nego 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 121.146 | 171.816 | 241.364 | 302.577 | 365.754 | 316.643[1] | 324.444 |
Geografija uredi
| Klima Čite | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 0,4 (32,7) |
7,4 (45,3) |
18,3 (64,9) |
26,9 (80,4) |
36,9 (98,4) |
43,2 (109,8) |
43,0 (109,4) |
40,9 (105,6) |
35,0 (95) |
26,0 (78,8) |
12,7 (54,9) |
3,3 (37,9) |
43,2 (109,8) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | −17,9 (−0,2) |
−10,6 (12,9) |
−0,7 (30,7) |
8,8 (47,8) |
17,5 (63,5) |
23,9 (75) |
25,2 (77,4) |
22,9 (73,2) |
16,2 (61,2) |
6,6 (43,9) |
−6,1 (21) |
−15,4 (4,3) |
5,9 (42,6) |
| Prosek, °C (°F) | −25,7 (−14,3) |
−20,2 (−4,4) |
−9,9 (14,2) |
0,9 (33,6) |
9,2 (48,6) |
15,8 (60,4) |
18,1 (64,6) |
15,5 (59,9) |
8,2 (46,8) |
−1,1 (30) |
−13,1 (8,4) |
−22,2 (−8) |
−2,0 (28,4) |
| Srednji minimum, °C (°F) | −31,9 (−25,4) |
−27,8 (−18) |
−17,9 (−0,2) |
−6,5 (20,3) |
0,8 (33,4) |
7,5 (45,5) |
11,3 (52,3) |
9,3 (48,7) |
1,8 (35,2) |
−7,1 (19,2) |
−19,0 (−2,2) |
−27,9 (−18,2) |
−9,0 (15,8) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −49,6 (−57,3) |
−48,0 (−54,4) |
−45,3 (−49,5) |
−29,6 (−21,3) |
−13,3 (8,1) |
−5,4 (22,3) |
0,1 (32,2) |
−3,0 (26,6) |
−10,7 (12,7) |
−33,1 (−27,6) |
−41,1 (−42) |
−47,8 (−54) |
−49,6 (−57,3) |
| Količina padavina, mm (in) | 2 (0,8) |
3 (1,2) |
3 (1,2) |
9 (3,5) |
23 (9,1) |
58 (22,8) |
102 (40,2) |
80 (31,5) |
38 (15) |
10 (3,9) |
6 (2,4) |
4 (1,6) |
338 (133,1) |
| Izvor: Pogoda i klimat | |||||||||||||
Partnerski gradovi uredi
Reference uredi
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
