Чича Горио

Čiča Gorio (franc. Le Père Goriot) роман је француског реалисте Онореа де Балзака, објављен 1835. Део је великог циклуса који је Балзак назвао Људска комедија (Comédie humaine).

Čiča Gorio Le Père Goriot
Naslovna strana izdanja iz 1897.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Le Père Goriot
Autor	Onore de Balzak
Zemlja	Francuska
Jezik	francuski
Žanr / vrsta dela	realizam
Izdavanje
Izdavač	„Werdet“
Prevod
Datum izdavanja	1835.

Tipološke odlike

Roman Čiča Gorio je složene strukture, tipološki višeznačan te se može odrediti i kao društveni roman, i kriminalistički i ljubavni i roman o vaspitanju ili o razvoju karaktera.

Balzak neposredno i verno prikazuje stvarnost, analitički postupa u obradi, zauzima kritički odnos prema savremenim pojavama i likovima, prikazuje predstavnike različitih društvenih slojeva. Pisac daje široku i vernu analitičku sliku društva prateći svoje likove u njihovom razvoju, sazrevanju, kretanju u različitim društvenim krugovima. Pored toga, u romanu se javlja zaplet karakterističan za kriminalističke romane. Nosilac tog značenjskog dela romana je tajanstveni lik Votren. U romanu su prikazana i tri ljubavna trougla. Lik glavnog junaka Ežena de Rastinjaka dat je u razvoju pa se roman može odrediti i kao roman o vaspitanju ili o razvoju karaktera.

Istorijska pozadina

Radnja romana je vremenski tačno određena: kraj 1819. i početak 1820. godine. Period između 1814. i 1830. je doba Burbonske restauracije, period obnove monarhije posle Napoleonovog poraza. Tada se na vlast vratila burbonska kraljevska dinastija svrgnuta 1792, za vreme Velike francuske revolucije (1789—1799).

Kroz priču o tome kako je čiča Gorio stekao svoje bogatstvo čitalac saznaje čitavu istoriju uspona francuske buržoazije. U romanu «Čiča Gorio» jasno se vidi da povratak Burbona nije značio i potpuno uspostavljanje režima koji je bio na vlasti pre revolucije. Plemstvo je suviše oslabljeno da bi predstavljalo vodeću društvenu snagu. Iako je plemićka titula i dalje na ceni, iako se mesta u visokoj društvenoj administraciji po pravilu dodeljuju pripadnicima plemstva, buržoazija je snažnija od plemstva zato što je bogatija. Moć novca jača je od svega. Odnose među ljudima određuje novac kao neko mračno božanstvo. Sa tog aspekta nema suštinske razlike u odnosima ljudi bilo da se nalaze u pansionu gospođe Voker ili u salonu vikontese De Bozean. U oba slučaja na snazi su vučji zakoni.

Pisac insistira na samom početku romana kako je ono o čemu on govori «All is true», «sve je istinito», «ona je tako istinita da svak može videti njene elemente oko sebe, u svojem srcu možda».

Izvesno je da je priča istinita, u tom smislu što su njeni pojedini delovi, pojedinačne karakterne crte likova, kao i istorijski podaci, uzeti iz životne stvarnosti – «svak može videti njene elemente oko sebe».

Kompozicija

Fabula romana prati pokušaje provincijalca Ežena de Rastinjaka da se probije u visoko društvo Pariza. On je siromašni plemić koji sanja o uspehu, slavi, novcu, ljubavi, a primoran je da živi u siromašnom, bednom pansionu Voker. U pansionu upoznaje čiča Gorija, tragičnog junaka, kojeg ubija preterana, strasna roditeljska ljubav prema svojim dvema ćerkama. One posećuju oca samo da bi od njega dobile novac, stideći se njega, običnog građanina, budući da se kreću u aristokratskim krugovima. Gorio umire sam. U poslednjim trenucima negovali su ga Rastinjak i student medicine Bjanšon, koji mu i pogreb plaćaju. Na pogrebu nesrećnog starca nije se pojavila ni jedna ćerka. Rastinjak je razočaran, ispunjen prezirom i mržnjom prema pariskom društvu koje je upoznao u svoj njegovoj demonskoj okrutnosti. I pored toga ne napušta ga želja da postigne uspeh u tom društvu.

U romanu postoje tri ljubavna trougla. Prvi je između Rastinjaka, Delfine i Viktorine Tajfer. Vikontesa De Bozean voli markiza Ažida-Pinto, Anastazija de Resto je u vezi sa grofom Maksimom de Trajem.

Međutim, ljubavni odnosi junaka u potpunosti su uslovljeni materijalnim interesima. Vikontesu de Bozean napušta ljubavnik da bi se oženio bogatom udavačom, grofica de Resto zadržava svog ljubavnika plaćajući njegove velike dugove. Veza između Rastinjaka i Delfine počiva na uzajamnom interesu. Rastinjaku je Delfina potrebna da bi uspeo u visokom društvu, a njoj, ćerci trgovca i ženi bankara, potreban je Rastinjak za ulazak u salon vikontese De Bozean.

U romanu možemo pratiti i zaplet karakterističan za kriminalni roman. Gospodin Votren, u podzemlju poznat kao Laži-Smrt, bankar robijašnica, čuvar novca robijaša, za kojim traga policija (policijski agent Gondiro) i konačno ga otkriva zahvaljujući svojim dostavljačima (gospođica Mišono).

Upravo će Votren pružiti Rastinjaku lekcije o životu u Parizu. Votren iz svog ugla, vikontesa De Bozean sa svog stanovišta, kazuju istu priču Rastinjaku o društvu u kome vladaju vučji zakoni moći i novca. Put do uspeha vodi preko bespoštedne borbe u kojoj opstaju samo najbezobzirniji, najpodliji, najlicemerniji. Čovek mora pogaziti sve ljudsko u sebi, ne sme da pokaže ni u jednom trenutku saosećanje za druge ljude. Put do uspeha ne vodi preko poštenog rada i mukotrpnim napredovanjem na društvenoj lestvici. Ići za sjajem i bogatstvom znači odlučiti se na laž, savijati se, puzati. Prodajte svoja ubeđenja, govori Votren Rastinjaku, nudeći mu pogodbu.

Votren će udesiti da Viktorinin brat bude ubijen u dvoboju. Njen otac, ostavši bez naslednika, prihvatiće ćerku koje se sada odriče. Na Rastinjaku je da osvoji Viktorinu dok je ona još uvek sirotica. To i neće biti tako teško jer je ona već zaljubljena u Rastinjaka. Votren će zauzvrat dobiti dvesta hiljada franaka od Rastinjaka kome će buduća supruga doneti u miraz milion franaka. Demonska ponuda mladiću koji je na velikim iskušenjima. Votren će Rastinjaku u jednom trenutku reći »... lep mladić, otmen, ponosit kao lav, a mio kao devojka. Vi biste bili krasan plen za đavola.»

Mladi ljudi su Tantali u Parizu kaže pisac. Oni se bore protiv samih sebe i uvek ostaju pobednici. Mladi ljudi su gladni uspeha, slave, bogatstva, provoda, lepote. Sve što se čini da je nadohvat ruke u isto vreme je i nedostižno. Pred tolikim iskušenjima pravo je čudo kaže pisac, kako je malo zločina i prestupa koje vrše mladi ljudi.

Likovi

Čiča Gorio Između gostiju pansiona posebnu pažnju privlači prezreni lik kome su se svi podsmevali – čiča Gorio, nekadašnji fabrikant rezanaca. Čiča Gorio u jednom trenutku kaže Rastinjaku kako bi prodao Oca, Sina i Svetog Duha da svojim ćerkama uštedi jednu suzu. Ono što pokreće Gorija, zbog čega živi, jeste tragična, prevelika ljubav prema ćerkama. Balzakove junake pokreću strasti. Votren govori Rastinjaku o ljudima sa strastima u Parizu. Gorio je jedan od njih. Sa tog aspekta roman Čiča Gorio je duboka analiza ljudskih strasti.

Ežen de Rastinjak Kao poseban značenjski sloj romana izdvaja se priča o Rastinjaku kao mladom čoveku koji ulazi u život. Na početku on je provincijalac bez životnog iskustva, neiskvaren, sa verom da se u životu može uspeti poštenim radom. Njegova životna škola je surova. Oseća teret siromaštva i poniženja, sluša obeshrabrujuća predavanja Votrena, izbliza će videti primere najcrnje ljudske nezahvalnosti. Sahranjujući starca pokopaće svoje iluzije o životu. Na kraju romana Rastinjak je spreman na bespoštednu borbu u kojoj pobeđuju najjači i najbezobzirniji.

Literatura

• Auerbach, Erich. "Père Goriot". Père Goriot. New York: W. W. Norton & Company. 1998. ISBN 978-0-393-97166-8. стр. 279–289.
• Honoré de Balzac "Author's Introduction". La Comédie humaine. The Human Comedy: Introductions and Appendix. 1842. Online at Project Gutenberg. Retrieved on 19 January 2008.
• Baran, J. H. "Predators and parasites in Le Père Goriot". Symposium. 47.1 (1993): 3–15. ISSN 0039-7709.
• Barbéris, Pierre. "The Discovery of Solitude". Père Goriot. New York: W. W. Norton & Company. 1998. ISBN 978-0-393-97166-8. стр. 304–314.
• David Bellos. Honoré de Balzac: Old Goriot (Landmarks of World Literature). Cambridge: Cambridge University Press. 1987. ISBN 978-0-521-31634-7..
• Brooks, Peter (2005). Realist Vision. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10680-0. 
• Dedinsky, Brucia L. "Development of the Scheme of the Comédie humaine: Distribution of the Stories". The Evolution of Balzac's Comédie humaine. Ed. E. Preston Dargan and Bernard Weinberg. Chicago: University of Chicago Press, 1942.
• Douthwaite, Julia V. "The Once and Only Pitiful King," chapter 3 of The Frankenstein of 1790 and other Lost Chapters from Revolutionary France. Chicago: University of Chicago Press, 2012.
• Ginsberg, Michal Peled, ed. Approaches to Teaching Balzac's Old Goriot. New York: The Modern Language Association of America. 2000. ISBN 978-0-87352-760-6..
• Hunt, Herbert J. Balzac's Comédie Humaine. London: University of London Athlone Press, 1959.
• Kanes, Martin (1993). Père Goriot: Anatomy of a Troubled World. New York: Twayne Publishers. ISBN 978-0-8057-8363-6. 
• McCarthy, Mary Susan. Balzac and His Reader: A Study in the Creation of Meaning in La Comédie humaine. Columbia: University of Missouri Press. 1982. ISBN 978-0-8262-0378-6..
• Mozet, Nicole. "Description and Deciphering: The Maison Vauquer". Père Goriot. New York: W. W. Norton & Company. 1998. ISBN 978-0-393-97166-8. стр. 338–353.
• Petrey, Sandy. "The Father Loses a Name: Constative Identity in Le Père Goriot". Père Goriot. New York: W. W. Norton & Company. 1998. ISBN 978-0-393-97166-8. стр. 328–338.
• Pugh, Anthony R. Balzac's Recurring Characters. Toronto: University of Toronto Press. 1974. ISBN 978-0-8020-5275-9..