Šangan Lun
Šanghan Lun (pojednostavljeni kineski: 伤寒 伤寒; tradicionalni kineski: 傷寒 論; pinjin: Shānghán Lùn) je delo Čanghan Zabing Luna (pojednostavljeni kineski :伤寒 杂 病 论; tradicionalni kineski :傷寒 雜 病 論; pinjin: Shānghán Zábìng Lùn), koje je on napisao pre 220. godine nove ere, u vreme Istočne dinastije Han.
Delo koje je u Kini poznato kao Zbornik o febrilnim i raznim bolestima ili Traktat o febrilnim bolestima i bolestima od moždanog udara, na engleskom jeziku je poznato kao Treatise on Cold Damage Diseases, Treatise on Cold Damage Disorders or the Treatise on Cold Injury (Traktat o hladnim bolestima i povredama), jedno je od najstarijih sveobuhvatnih kliničkih udžbenika u Kini a možda i na svetu (ako se izuzmu tradicionalna medicinska dela Sušruta Samhita i Hipokratov korpus).
Smatra se jednim od četiri kanonska dela tradicionalne kineske medicine, zajedno sa Huangdi neiđing, Jin Gui Yao Lue, i Wen Bing Xue. U knjizi se istovremeno primenjuju teorija, zakoni, recepti i medicinska praksa. Ova knjiga se smatra osnovom kineske biljne medicine i nauke o klasičnoj internoj medicini, koja je postavila temelj za nastanak tradicionalne kineske medicine.[1]
Tokom istorije pod uticajem brojnih faktora prvobitni izgled knjige više nije vidljiv. Kasnije generacije podelile su je delo u dve knjige, "Traktat o febrilnim bolestima" i " Sinopsis zlatne komore" (金匱要略).
Preduslovi uredi
Kineska medicina je nezavisan sistem mišljenja i prakse koji se razvijao više od dva milenijuma. Njegove teorijske osnove formulisane su iz spisa i razmišljanja naučnika, kao i iz zapažanja i kliničkih iskustava poznatih kineskih lekara i u svetlu drevne kineske filozofije. Daleko od toga da predstavlja monolitno znanje, koje se nerado menjaju, jer je rezultat kontinuiranog procesa kritičkog mišljenja, zapažanja i kliničkih iskustava. To je slučaj, na primer, iz očiglednog neuspeha u lečenju bolesti egzogenog porekla, ali i iz zapažanja diferencijalnih karakteristika epidemija koje su pogodile Kinu s kraja 17. veka. veka, tako da se pojavila i postepeno uspostavljala nova doktrina o bolestima.
Teorijske osnove kineske medicine postavljene su pre više od dve hiljade godina u Huang Di Nei Jing „Klasičnom delu unutrašnjosti žutog cara“ (ili, jednostavno, Nei Jing „Classic of the Internal“). Kao što naslov govori, a da bi se ukazao na njegov osnovni značaj za kinesku medicinu, ovo delo se, po tradiciji, pripisuje legendarnom „Žutom caru“ koji se generalno smatra pronalazačem lekova, akupunkture i moksibustije. [2 To, međutim, ne znači da je Huang Di pravi autor medicinskih knjiga u Kini. U stvarnosti, ovo kanonsko medicinsko delo razvijeno je tokom dužeg perioda u periodu zaraćenih država (Šang Guo, 453-221. p. n. e.), na osnovu dale iz Ranije hanske ere. To bi na neki način bila sinteza misaonih tokova i kliničkih posmatranja iz različitih perioda.
Tumačenje knjige uredi
Knjiga je prvobitno nosila naslov „Traktat o febrilnim bolestima i smrti“. U dinastiji Song, Biro za medicinske knjige dinastije Song pogrešno je preimenovao knjigu u „Traktat o febrilnim bolestima i raznim bolestima“; što su kasnije tradicionalno svi prihvatili stav dinastije Song. Na osnovu ovoga, sadžaj knjige deli bolest na dve vrste: egzogeni trbušni tifus i unutrašnje povrede i razne bolesti [1] .
Najvažniji njegov deo naziva se „Traktat o febrilnim bolestima“, koji je stvorio šest diferencijacija sindroma meridijana, u kombinaciji sa receptima za lečenje egzogenih tifusnih groznica.
Što se tiče unutrašnjih povreda i raznih bolesti, uključen je u spisak kolera, ljiljan, jin i jang toksine, malarija, astenije, zastoj krvi, artroza grudnog koša, bolest pijenja vode, bolest kašlja, razne ženske bolesti itd.
Još jedno tradicionalno gledište je da kada tifusna groznica šteti ljudima, nije hitno sprečavati smrt, pa je Džang Džongjing ovu knjigu nazvao „Traktat o febrilnim bolestima“.
Savremeni japanski naučnik Otsuka Keiji otkrio je Kanga Pinga „Traktat o febrilnim bolestima“, originalni naslov knjige bio je „Traktat o febrilnim bolestima“, i smatra da je tekst ove knjige zasnovan na šest klasičnih sztavova za vladanje trbušnim tifusom i raznim bolestima, pa je nazvana „Traktat o febrilnim bolestima“.
Postavlja se pitanje „Koliko ima tifusnih groznica? Ran: Postoji pet vrsta tifusnih groznica, moždanog udar, trbušni tifus, vlaga i temperature, groznica i febrilne bolesti. U širem smislu, trbušni tifus znači trbušni tifus, a pet gore pomenutih bolesti uzrokovano je trbušnim tifusom.
O autoru uredi
Biografija Čanghan Zabing Luna, autor Traktata o febrilnim i raznim bolestima, je nepoznata.
Najraniji zapis o njegovom životu potiče iz „Rasprave o febrilnim bolestima u školi pesama“. Gde se u „Predgovor za raspravu o febrilnim bolestima u školi pesama“ citiraju tekstovi pod nazivom „Zapisa poznatih lekara“ Gan Bozonga iz dinastije Tang, ali i „Zapise slavnih lekara“ Gan Bozonga iz dinastije Tang koji su izgubljeni nakon dinastije Song.
Izvori uredi
- ^ Éric Pérez, Introduction au Shanghanlun : historique, commentaire, diagnostic et traitement des maladies classées selon la nosographie des Six Méridiens, Thebookedition. 2014.
Literatura uredi
- Catherine Despeux, Shanghanlun, le traité des "coups de froid", Paris, Édition de la Tisserande, 1985.
- Éric Marié, Grand Formulaire de pharmacopée chinoise, Vitré, Éditions Paracelse, 1991.
- Éric Marié, Précis de médecine chinoise, nouvelle édition revue, corrigée et augmentée, Escalquens, Dangles, 2008.
- Éric Marié, Le diagnostic par les pouls en Chine et en Europe, Springer Science & Business Media, 2011.
- Abel Gläser, Zhang Zhong-jing – Shanghan lun : Traité des blessures dues au Froid, Éditions de l'Institut Liang Shen de Médecine Chinoise, 2014.
- Wanshan Hao, Hao Wanshan shanghanlun jianggao 郝萬山傷寒論講稿, Renmin weisheng chubanshe, 2008.