Šandor Kočiš

Šandor Kočiš (mađ. Kocsis Sándor; Budimpešta, 21. septembar 1929 — Barselona, 22. jul 1979) je bio mađarski fudbaler koji je igrao za FK Ferencvaroš; FK Honved; FK Jang Felous Juventus, FK Barselona, FK Valensija (kao gost) i mađarsku nacionalnu selekciju.

Šandor Kočiš
Šandor Kočiš 1954.
Lični podaci
Datum rođenja	(1929-09-21)21. septembar 1929.
Mesto rođenja	Budimpešta, K. Mađarska
Datum smrti	22. jul 1979.(1979-07-22) (49 god.)
Mesto smrti	Barselona, Španija
Visina	1,77 m
Pozicija	Napadač
Juniorska karijera
1936 — 1946.	Kebanja
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1946.	Kebanja	5	0
1946 — 1950.	Ferencvaroš	89	(70)
1950 — 1956.	Honved Bp.	160	(177)
1957 — 1958.	FK Jand felous	11	(7)
1958 — 1965.	Barselona	75	(42)
Reprezentativna karijera**
1948–1956	Mađarska	68	(75)
Trenerska karijera
1967 — 1970. 1970 — 1971.	Barselona FK Erkules Alikante
Nagrade Predstavljajući Mađarska Olimpijske igre 1952. Helsinki Svetsko prvenstvo 1954. Švajcarska Centralnoevropski kup Centralnoevropski kup 1948/53. Centralnoevropski kup 1955/60.
* Datum aktuelizovanja: 16. maj 2015. ** Datum aktuelizovanja: 25. mart 2024.

Karijera

Posle mađarske revolucije 1956. godine, Kočiš je prvo otišao i karijeru nastavio u Švajcarskoj (SC Young Fellows Juventus), zatim se preselio u Španiju gde je postao član ekipe Barselone. Takođe je 1961. godine, kao gost nastupao za ekipu Valensije, kojoj je pomogao da osvoji letnji turnir Trofej narandža. Na obe utakmice, koje je igrao za Valensiju, protiv Botafoga i protiv Barselone je postigao pogotke. Kočiš je bio svestrani (all round) napadač, izvanredan u završnici, čvrst, njuha za gol ali je ipak bio nenadmašiv u vazduhu, u igri i postizanju gola glavom.

Zbog svoje sposobnosti u igri glavom Kočiš je od novinara dobio nadimak Zlatna glava. Svoju bogatu zbirku golova Kočiš nije ograničio na svoje matične klubove u Mađarskoj, Ferencvaroš i Honved, već je dao i izuzetan bogat doprinos i na reprezentativnom planu. Za reprezentaciju Mađarske je u periodu od 1948-56 na 68 utakmica postigao 75 golova i time premašio san svakog golgetera: svaka utakmica po gol. Postao je jedini igrač koji je na svetskim prvenstvima postigao dva het trika i ujedno bio najbolji strelac prvenstva. Takođe je bio dva puta najbolji strelac svih Evropskih liga, 1952. i 1954. godine, ali u to vreme Zlatna kopačka se nije dodeljivala (sa zvaničnim dodeljivanjem se počelo 1968.)

Kao igrač, Kočiš se penzionisao 1966. godine i otvorio je restoran Zlatna glava. Takođe je u periodu 1972-74 radio kao jedan od trenera u FK Barseloni i menadžer FK Erkules. Kočiševa trenerska karijera je bila kratkog veka, zbog bolesti (leukemija i rak stomaka) završio je u bolnici. Umro je u 49. godini života 1979. godine.

Golgeter

Svoju fudbalsku karijeru Kočiš je započeo kao junior u SD Kebanja (TC Köbánya), pre nego što se pridružio Ferencvarošu gde je 1949. godine osvojio svoju prvu šampionsku titulu. Pozivom u armiju je automatski prešao u armijski fudbalski klub FK Honved (Budapest Honvéd FC). Praktično se pridružio ekipi u formiranju koji će u skoroj budućnosti postati mađarski tim snova. U Honvedu su tada već igrali Puškaš, Cibor i Božik.

Sa Ferencvarošem je osvojio jednu šampionsku titulu Mađarske

• 1949.

Sa Honvedom je osvojio četiri nove šampionske titule Mađarske

• 1950.
• 1952.
• 1954.
• 1955.

U periodu provedenom u Honvedu je bio i kralj strelaca mađarskog šampionata

• 1951.  30’ (golova);
• 1952.  36’ (golova);
• 1954.  33’ (golova);.

Titulu u 1953. godini mu je „preoteo“ njegov klupski drug Ferenc Puškaš.

Zlatni tim

Svoj debi u reprezentaciji Mađarske Kočiš je imao 1948. godine. Zajedno sa Puškašem, Ciborom, Božikom i Hidegkutijem je postavio osnovu legendarnog tima koji je ostao neporažen, u brojčano neverovatne, 32 uzastopne internacionalne utakmice. Ovaj rekord je ostao neoboren do današnjih dana.

Svoj prvi internacionalni het trik je postigao 20. novembra 1949. protiv Švedske, sledeći het trik je imao 22. juna 1952. protiv Finske. Kočiš je takođe postigao šest golova u Helsinkiju 1952. godine kada je mađarska ekipa postala zlatna, pobedivši na ovom takmičenju. Svoj treći het trik je postigao 19. oktobra 1952. protiv Čehoslovačke.

U Kočiševe velike uspehe se takođe ubrajaju dve nezaboravne utakmice protiv Engleske, kada su Englezi dobili dve, takođe nezaboravne, lekcije. Prva je bila 1953. godine na Vembliju i rezultat je bio 6:3 za Mađare a druga 1954. godine u Budimpešti gde je rezultat bio 7:1 za Mađare. Na utakmici na Nep stadionu u Budimpešti, Kočiš je dao dva gola i obogatio svoju nisku bisera.

Svetski prvenstvo 1954.

Iako je ovo prvenstvo donelo razočaravajući rezultat za Mađare, samo drugo mesto, za Kočiša je bio ogroman uspeh. Završio je prvenstvo kao najbolji strelac uz dva het trika, protiv reprezentacije Južne Koreje gde je Mađarska pobedila sa 9:0. Sledeći het trik i jedan pride, ukupno četiri, protiv budućeg svetskog prvaka Nemačke gde je rezultat bio 8:3 za Mađare. U četvrtfinalu protiv Brazila je postigao dva gola i u polufinalu protiv Urugvaja, u produžecima, sa dva izvanredna gola glavom je obezbedio Mađarima finale. U finalu prvi put da nije postigao pogodak i Mađari su izgubili utakmicu sa 3:2.

Oktobra 1954. je postigao svoj šesti het trik i drugi protiv Čehoslovačke. Svoj zadnji het trik Kočiš je postigao protiv iste reprezentacije sa kojom je i započeo seriju het trikova, protiv Švedske 5. novembra 1955.

Honvedova svetska turneja

Honved je 1956. godine dobio da učestvuje Evropskom kup takmičenju i u prvoj rundi je kao protivnika dobio španski Atletiko Bilbao. Prva u takmica koju je igrao u gostima Honved je izgubio sa 3:2, ali pre nego što je uzvratna utakmica mogla da se odigra, izbili su nemiri u Mađarskoj i došle je do poznate revolucije 1956. Igrači su odlučili da se ne vrate u Mađarsku i uzvratna utakmica je odigrana na Hejselu u Briselu. Rezultat je bio nerešen 3 : 3 i time je Honved ispao iz takmičenja.

Neki igrači su uspeli svoje familije da izvedu iz Mađarske, ali nisu dobili podršku od FIFE i od svoje fudbalske federecije. Da bi nekako opstali, organizovali su seriju utakmica po svetu. Italija, Portugal, Španija i Brazil su bili na spisku. Posle povratka u Evropu putevi igrača su se razišli. Neki, kao Božik, su se vratili u Mađarsku, a neki, kao Cibor, Kočiš i Puškaš, su ostali i našli sebi klubove po zapadnoj Evropi.

Barselona

Grb FK Barselona

Kočiš je proveo jednu godinu u Švajcarskoj, pre nego što ga je Laslo Kubala, isto izbeglica iz Mađarske, nagovorio da zajedno sa Zoltanom Ciborom pređe u Barselonu. U svome debiju za Barselonu protiv Real Betisa, gde su pobedili sa 4:1, je odradio svoju ulogu i postigao gol. Kao deo legendarnog tima Barselone iz pedesetih, zajedno sa Ramaletsom, Evaristom i Suarezom, je osvojio španski kup, španski šampionat - dupla kruna 1959. godine. Sledeće godine je osvojio takođe duplu krunu samo ovaj put sastavljenu od špansog šampiona i kupa sajamskih gradova. Evropski kup, finale, Barselona je igrala 1961. godine, što je bio povratak Kočiša i Cibora u Bern i uspomene na 1954. godinu. Nijedan od dvojice mađarskih igrača nije postigao pogodak i utakmica je bila izgubljena sa 3:2 (protiv Benfike), ali ovaj put su tugu delili sa igračima Barselone.

Iako nije više bio na vrhuncu igračke moči, Kočiš je i dalje bio veoma koristan igrač za Barselonu. U finalu španskog kupa 1959. postigao je 2 gola protiv FK Granade (Barselona - Granada 4:1). U evropskom kupu 1959-60 četvrtfinalu protiv Vulverhemptona je postigao 4 gola (Barselona - Vulverhempton 5:2). Vredi spomenuti njegov het trik protiv Real Sosijedada 1961. i tri gola 1962. u Kupu sajamskih gradova protiv Valensije. U finalu španskog kupa 1963. godine na Nou Kampu, kada je Barselona igrala protiv Real Zaragoze, Kočiš je opet dao svoj doprinos i Barselona je pobedila sa 3:1.

Priznanja

Mađarska

• Olimpijske igre
  • Olimpijski šampion: 1952
• Centralnoevropski internacionalni kup
  • 1953
• Svetski kup
  • Finalista: 1954.
  • Najbolji strelac

FK Ferencvaroš

• Šampion Mađarske: 1
  • 1949.

FK Honved

• Šampion Mađarske: 4
  • 1950; 1952; 1954; 1955.

FK Barselona

• Šampion Španije: 2
  • 1958/59, 1959/60
• Osvajač kupa Španije: 2
  • 1958/59, 1962/63
• Kup sajamskih gradova: 1
  • 1958/60

FK Valensija

• Trofej Narandža
  • 1961.

Literatura

• Wilson, Jonathan (2006). Behind The Curtain - Travels in Eastern European Football. ISBN 978-0-7528-6907-0. ASIN 0752869078. 
• Crouch, Terry (2006). The World Cup: The Complete History. ISBN 1845131495. 
• Radnedge, Keir (2005). 50 Years of the European Cup and Champions League. ISBN 978-1-84442-529-7. ASIN 1844425290. 

Spoljašnje veze

• Mađarska statistika na RSSSF