Википедија

Šarl od Orleana

Šarl od Orleana ili Karlo od Orleana (franc. Charles, [1]; 24. novembar 1394, Pariz - 5. januar 1465, Amboaz) je bio vojvoda od Orleana [2] [3] (1407—1465) i sin orleanskog vojvode i brata francuskog kralja Luja I [3] i njegove supruge Valentine Viskonti i otac kasnijeg francuskog kralja Luja XII [3] iz kuće Orleana [4] (ogranak dinastije Valoa [3]).

Šarl od Orleana
Lični podaci
Datum rođenja(1394-11-24)24. novembar 1394.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti5. januar 1465.(1465-01-05) (70 god.)
Mesto smrtiAmboaz,
Porodica
SupružnikIzabela od Valoa, Bona d'Armanjak, Marija Klevska
PotomstvoLuj XII, Joan of Valois, Duchess of Alençon, Marie of Orléans, Viscountess of Narbonne, Anne of Orléans, Abbess of Fontevraud
RoditeljiLuj I od Orleana
Valentina Viskonti
DinastijaValoa
PrethodnikLuj I od Orleana
NaslednikLuj XII

Bio je jedan od najmoćnijih francuskih feudalaca svog vremena. Godine 1407. oca su mu ubile pristalice vojvode Burgundije. Šarl i njegov tast grof Armanjaka postali su tada nepomirljivi protivnici burgundskog vojvode. Francuska se podelila na dve stranke Armanjake (protivnici burgundskog vojvode) i Burgundijce (pristalice burgundskog vojvode). Vojvoda Burgundije je držao Pariz sve do 1413. godine, kada je izbio ustanak Kabošinaca, pa su Parižani pustili u grad Armanjake da bi oni ugušili ustanak.

Nedugo potom, 1415. godine dolazi do obnove Stogodišnjeg rata. Engleski kralj se iskrcao u Normandiji i pošto je osvojio Arfler, krenuo je da se povlači prema Kaleu. U bici kod Aženkura napala ga je francuska vojska, u kojoj se nalazio Šarl, pod komandom gospodara Albrea. Francuska vojska je do nogu potučena, gospodar Albrea je poginuo, a Šarl, sa oko 1.000 plemića, zarobljen. U Šarlovom odsustvu, Englezi su pokušavali da osvoje Orlean, koji je Jovanka Orleanka uspešno odbranila. Šarl je u zarobljeništvu ostao do 1440. godine, kada ga je otkupio novi vojvoda Burgundije, koji se izmirio s njim i učinio ga vitezom Zlatnog runa.

Posle oslobođenja više nije ratovao, bavio se poezijom.

Političko stanje u Francuskoj uredi

Tadašnji francuski kralj Šarl VI bio je mentalno oboleo pa je, pošto nije mogao sam da vlada, obrazovano regentstvo, čija je vodeća figura bio burgundski vojvoda Filip II Smeli, kasnije njegov sin Žan II Neustrašivi. Kralju se ponekad još vraćao zdrav razum pa je mogao da preuzme svoje vladarske dužnosti, u stvari samo je slušao savete svog brata Luja od Orleana. Kad je kralj bio lud vladao je Burgundski vojvoda, a kad je bio pri čistom razumu orleanski vojvoda. Borba ove dve vojvode izazvala je haos u Francuskoj [2] [5].

Ubistvo Luja Orleanskog i podela zemlje na dve stranke uredi

 
Ubistvo Šarlovog oca, Luja I od Orleana, engleski letopis, Nacionalna biblioteka Francuske, druga polovina XV veka

Jedne večeri 1407. godine, dok se vraćao kući pariskim ulicama, Luja od Orleana napala je i ubila grupa probisveta koje je potplatio vojvoda Burgundije. Ovim činom nasilja Francuska je podeljena na dva stranke, koje su bile neprijateljski raspoložene jedna prema drugoj [2]. Mladi Šarl i njegov tast grof Armanjaka postali su ogorčeni i nepomirljivi protivnici burgundskog vojvode [6]. Vojvoda Žan hvalio se svojim zlodelom i tvrdio da je on u stvari oslobodio Francusku opasnog tiranina. Primorao je sirotog ludog kralja, njegovu porodicu i dvor da saslušaju dugačku propoved o vrlom delu tiranoubistva koju je održao jedan njemu naklonjeni sveštenik. Uopšte uzevši plemići su bili više naklonjeni stranci orleanista, dok su gradovi, naročito Pariz, više voleli vojvodu Burgundije.

Ustanak Kabošinaca uredi

Glavni članak: Ustanak Kabošinaca

Pred pobunu uredi

Nekoliko godina vojvoda Burgundije držao je Pariz i stvarnu vlast u svojim rukama [7] [8], ali su dofen i njegova svita bili pristalica stranke Armanjaka [8] (taku se se nazivali pripadnici Šarlove stranke [7]). Početkom 1413. godine sazvani su državni staleži. Oni su izneli niz žalbi na nepodnošljive zloupotrebe kraljevske uprave, koja je bila u rukama feudalnih klika. Istakli su čitav program borbe protiv tih zloupotreba. Pariska buržoazija podržavala je zahteve državnih staleža. Njima je prišao i burgundski vojvoda koji je težio da nađe oslonca kod građana.

Pobuna uredi

 
Ustanak Kabošinaca, slika iz knjige Marcijala od Overnje, Bdenja kralja Šarla VII (franc. Vigiles du roi Charles VII), Pariz, Francuska, XV vek

Ali, državni staleži bili su nemoćni da oživotvore svoje odluke [9]. Tada su Pariski niži slojevi [8] tj. zanatlije i sitni trgovci Pariza, ogorčeni zbog težine poreza i nemoći državnih staleža, digli ustanak pod vođstvom strvodera [9] Simona [8] Kaboša [9] [8], po čijem je imenu pokret nazvan pokretom kabošinaca.

Ustanici su zauzeli tvrđavu Bastilju, koja je malo pre toga bila sagrađena [9]. Ustanici su izveli niz napada na pripadnike stranke armanjaka, upadajući nekoliko puta u dofenov dom. Mada je vojvoda Burgundije spasao neke koji su se našli u opasnosti i sprečio da ustanak izmakne kontroli [8], rulja je pogubila niz licâ [9] [8], pre svega plemića i visokih državnih službenika [8], koje su smatrali krivcima za narodne nevolje. Pokret je počeo da prerasta u ustanak eksploatisane sirotinje Pariza protiv buržoazije [9].

Kraj pobune uredi

Burgundski vojvoda napustio je grad [8] i povukao se na svoje posede [7], a uplašena buržoazija požurila je da u grad pusti vojsku armanjakâ [10]. Burgundijci su prepustili ustanike njihovoj sudbini [11]. Armanjaci su tako 1413. godine [7] osvojili Pariz [7] [8] i strahovito se obračunali sa ustanicima [11]. Kabošinska ordonansa [9] tj. Kabošova uredba [8], koja je doneta za vreme ustanka [8] [9], bila je ukinuta [11].

Bitka kod Aženkura uredi

Glavni članak: Bitka kod Azenkura
 
Bitka kod Aženkura, minijatura iz XV veka

Pohod kralja Henrija V uredi

Glavni članak: Opsada Arflera (1415)

Šarl i burgundski vojvoda nisu mogli da izađu u susret ogromnim zahtevima engleskog kralja Henrija V. Henri je zahtevao čitavu Akvitaniju, Anžu, Men, Turenu i Normandiju, uz sizerenstvo nad Bretanjom i Flandrijom. Avgusta 1415. engleski kralj se iskrcao u Normandiji i opseo Arfler. Grad je pao 22. septembra [7]. Pošto mu je vojsku pogodila epidemija dizenterije, krenuo je u povlačenje preko Kalea [12]. U međuvremenu francuska vojska polako se okupljala. Vojvoda Burgundije odbio je da se odazove pozivu [13] i još stupio sa Englezima u savez [11].

Stanje u francuskoj vojsci uredi

Nominalni vođa francuske vojske bio je konetabl, gospodar Albrea, ali on, kao prilično beznačajan vlastelin nije mogao da naređuje kneževima kraljevske krvi poput Šarla i vojvode Burbona. Konetablov plan bio je da se vojska postavi između Henrija i Kalea, i Henri je bio primoran da napadne. Međutim, plemeniti vitezovi su opet isterali svoje. Oklevanje da se uđe u borbu nije priličilo gospodi.

Raspored francuske vojske uredi

Bitka koja se vodila kod Aženkura, počela je jurišem jedne manje konjičke jedinice, a zatim su francuski vitezovi napali peške, raspoređeni u tri odreda. Francuski vojnici sa samostrelima bili su postavljeni iza oklopnika, tako da nisu imali ni najmanju mogućnost da upotrebe svoje oružje [13]. Ovakav plan bio je potpuna ludost, pošto je zbog težine oklopa i najkraće pešačenje bilo izuzetno teško [14]. Uz to, kiše su pretvorile bojno polje u blatište.

Tok bitke, zarobljavanje i kraj stranke armanjaka uredi

 
Prikaz zatočeništva Šarla od Orleana u London taueru, rukopis iz kasnog XV veka. Vajt tauer (engl. White Tower) se vidi na slici, kao i Sent Tomas tauer (engl. St Thomas' Tower), takođe poznat kao Trejtors gejt (engl. Traitor's Gate), ispred njega, a u prvom planu je Temza

Engleski strelci su uglavnom zaustavili juriš francuske konjice. Mada njihove strele nisu mogle da probiju oklop vitezova, mogle su da im pobiju konje i tako razbiju juriš. Onda su krenuli napred francuski pešadijski odredi, u kojima je bio i sam Šarl. Dok su se vitezovi koji su je činili doteturali kroz blato do engleskih položaja bili su već previše umorni da bi se borili. Videvši u kom su oni stanju, Engleski strelci su pobacali lukove i krenuli u borbu sa Francuzima prsa u prsa. Pošto je umorni Šarl jedva držao oružje na rukama Englezi su ga zarobili. Treći odred francuske vojske se tiho povukao sa bojišta. Šarl je tada sa još oko 1.000 zatočenika odveden u Englesku [15]. Francuski poraz bio je strašan [11].

Porazom kod Aženkura stranka armanjaka je praktično zbrisana i vojvoda Burgundije je opet postao gospodar Francuske. Ono što je ostalo od njegovih protivnika predvodio je dofen Šarl [16].

Orlean tokom odsustva vojvode uredi

Glavni članak: Opsada Orleana
 
Jovanka Orleanka u oklopu pred Orleanom, slika Žila Ežene Lenevea iz XIX veka. Danas se nalazi u Parteonu u Parizu

Tokom odsustva Šarla Orleanskog njegovim vojvodstvom su vladali vojvotkinja i vojvodin nezakoniti polubrat, moćni knez grof Dinoa, poznat kao kopile od Orleana. Oni su žestoko branili vojvodstvo [17]. Tada su Englezi oktobra [11] 1428. godine [11] [17] opseli Orlean i bili su razbijeni 1429. godine [11] [18].

Sloboda uredi

Ratna sreća se promenila [19] [20] i naklonost novog burgundskog vojvode Filipa prema Englezima je opadala, pa se ugovorom u Arasu izmirio sa [21], sada francuskim kraljem, Šarlom VII [21] [22] [11].

Godine 1440. Šarla Orleanskog konačno je iz zarobljeništva otkupio vojvoda Burgundije.

Poslednje godine uredi

Postao je vitez Zlatnog runa. Šarlovi posedi su tada bili rasuti, ali i dalje ogromni [23]. Bio je moćan knez koji je imao sopstvene sudove, mali činovnički aparat i privatnu vojsku [24]. Iako je pripadao moćnoj gospodi on se nije bunio protiv kralja i nije podržavao pobunjene. Zbog smišljene devalvacije za vreme Stogodišnjeg rata i inflacije [25], posle strahovitog poraza erla Šruzberija kod Bordoa 1453. [26] [20] i predaje grada iste godine [26], kada je i završen rat [26] [20] [25], pojedini plemići bili u teškom položaju i nisu mogli više da žive plemićkim životom, a Šarl je bio dovoljno samostalan da sam ubira poreze ili bar mogao da uspe da se pogodi sa kraljem da mu ustupi dobar deo kraljevskih dažbina koje ubira sa njegovih poseda. Tako se Šarl bogatio [25].

Poezija uredi

Šarl se bavio i poezijom. U to doba dolazi do oživljavanja francuske lirike delimično zahvaljujući njegovim delima. Pisao je lepe ljubavne pesme [27].

Smrt uredi

Umro je 5. januara 1465. godine u Amboazu. Na mestu vojvode Orleana nasleđuje ga sin Luj [4] [3].

Porodica uredi

Šarl se ženio tri puta. Prva žena mu je bila kćerka Šarla VI i bivša žena engleskog kralja Ričarda II, Izabela od Valoa. Njom se oženio 1406. godine. Izabela mu je rodila samo jednu kćerku:

  1. Žanu od Valoa (1409—1432), udatu 1424. za Žana II od Alansona.

Posle Izabeline smrti na porođaju, Šarl se 1410. godine oženio Bonom d'Armanjak, kćerkom Bernara VII d'Armanjaka. Sa njom nije imao potomstva, jer je umrla pre njegovog povratka iz zarobljeništva.

Odmah po povratku iz zarobljeništva, 1440. godine, Šarl se oženio Marijom Klevskom, kćerkom Adolfa I Klevskog. Sa njom je imao troje dece:

  1. Mariju od Orleana (1457—1493), udatu 1473. za Žana de Foa.
  2. Luj od Orleana (1462—1515), vojvoda od Orleana i kralj Francuske.
  3. Ana od Orleana (1464—1491) opatica Fontevra i Poatjea,

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Filip VI Valoa
 
 
 
 
 
 
 
8. Žan II Dobri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Žana od Lame
 
 
 
 
 
 
 
4. Šarl V Mudri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Jovan Slepi
 
 
 
 
 
 
 
9. Bona Češka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elizabeta od Bohemije
 
 
 
 
 
 
 
2. Luj I od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Luj I od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
10. Petar I od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija od Avena
 
 
 
 
 
 
 
5. Žana od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šarl Valoa
 
 
 
 
 
 
 
11. Izabela Valoa od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Matilda od Šatijona
 
 
 
 
 
 
 
1. Šarl od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Stefano Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
12. Galeco II Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Valentina Dorija
 
 
 
 
 
 
 
6. Đan Galeaco Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ajmon Savojski
 
 
 
 
 
 
 
13. Bjanka Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Jolanda Paleologina Monferatska
 
 
 
 
 
 
 
3. Valentina Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip VI Valoa, kralj Francuske
 
 
 
 
 
 
 
14. Žan II Dobri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Žana od Lame
 
 
 
 
 
 
 
7. Izabela Valoa od Milana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Jovan Slepi
 
 
 
 
 
 
 
15. Bona Češka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elizabeta od Bohemije
 
 
 
 
 
 

Galerija uredi

Izvori uredi

  1. ^ Pejnter 1997, str. 574.
  2. ^ a b v Pejnter 1997, str. 400.
  3. ^ a b v g d Pejnter 1997, str. 556.
  4. ^ a b Pejnter 1997, str. 451.
  5. ^ Pejnter 1997, str. 447.
  6. ^ Pejnter 1997, str. 400-401.
  7. ^ a b v g d đ Pejnter 1997, str. 401.
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k Pejnter 1997, str. 448.
  9. ^ a b v g d đ e ž Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 249.
  10. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 249-250.
  11. ^ a b v g d đ e ž z Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 250.
  12. ^ Pejnter 1997, str. 401-402.
  13. ^ a b Pejnter 1997, str. 402.
  14. ^ Pejnter 1997, str. 402-403.
  15. ^ Pejnter 1997, str. 403.
  16. ^ Pejnter 1997, str. 404.
  17. ^ a b Pejnter 1997, str. 406.
  18. ^ Pejnter 1997, str. 407-408.
  19. ^ Pejnter 1997, str. 408-412.
  20. ^ a b v Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 251.
  21. ^ a b Pejnter 1997, str. 412-413.
  22. ^ Pejnter 1997, str. 409.
  23. ^ Pejnter 1997, str. 449.
  24. ^ Pejnter 1997, str. 449-450.
  25. ^ a b v Pejnter 1997, str. 450.
  26. ^ a b v Pejnter 1997, str. 413.
  27. ^ Pejnter 1997, str. 521.

Literatura uredi

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze uredi

 
Šarl od Orleana na Vikimedijinoj ostavi.


 
vojvoda Orleana
(1407-1465)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарл_од_Орлеана&oldid=27256692”