Šijali Ramamrita Ranganatan
Šijali Ramamrita Ranganatan (engl. Shiyali Ramamrita Ranganathan; Širkazi, 9. avgust 1892, Širkazi, Madras - 27. septembar 1972, Bangalor), poznatiji kao „otac indijskog bibliotekarstva“, bio je svetski uticajan bibliotekar, univerzitetski profesor, matematičar.[1] Razvoju svetskog bibliotekarstva doprineo je etičkim principima bibliotekarstva pod nazivom Pet zakona bibliotekarstva objavljenim 1931. godine, kao i razvojem kolon-klasifikacije, odnosno klasifikacionog sistema pomoću dvotačke.[2]
Šijali Ramamrita Ranganatan | |
|---|---|
 Portret Šijali Ramamrite u Centralnoj gradskoj biblioteci u Hajderabadu | |
| Datum rođenja | 9. avgust 1892. |
| Mesto rođenja | Širkazi, Madras, Indija |
| Datum smrti | 27. septembar 1972. (80 god.) |
| Mesto smrti | Bangalor, Indija |
Detinjstvo i školovanje uredi
Ranganatan je rođen u mestu Šijali, današnji Širkazi, u Britanskoj Indiji, u bramanskoj porodici koja je posvećivala mnogo pažnje obrazovanju svojih muških članova. Ranganatan je završio najbolje indijske škole svoga vremena, a kako je Indija u to vreme bila engleski protektorat, Ranganatanovo školovanje uključivalo je ne samo nacionalno, nego i evropsko kulturno nasleđe. Ova činjenica važna je zbog toga što je Ranganatanu omogućila kontakte sa naučnicima širom sveta, a njegov doprinos bibliotekarstvu učinila internacionalnim.
Ranganatan je bio prvo od četvoro dece. Njegov otac, Ramamrita Ajar, bio je ugledni zemljoposednik, gazda imanja srednje veličine na kome se uzgajao pirinač, glavni usev Kavari delta okruga. Bio je kulturan i obrazovan čovek koji je uživao veliko poštovanje svojih sugrađana.
Usled napada opake bolesti, Ranganatan je ostao bez oca sa svojih šest godina.
Ranganatanovo obrazovanje je započeto na Vijajadasami u oktobru 1897. godine u Šijali. Tokom svojih školskih dana, Ranganatan je bio pod uticajem dvojice svojih učitelja koji su oblikovali njegov um. Od njih je učio o životu Najanara i Alvara. Smisao života i obrazovanja bili su duboko ukorenjeni u Ranganatanu, što mu je pomoglo da ostane mudar i sposoban za donošenje krucijalnih odluka u svom daljem životu.
Studije uredi
Studirao je i magistrirao matematiku na Hrišćanskom koledžu u Madrasu. Bio je izabran zbog svojih odličnih ocena od strane direktora, te ga je to odvelo do profsora Edvarda Rosa sa kojim je ostvario odličnu saradnju i koga je smatrao svojim guru učiteljem.
Svoju mater diplomu odradio je 1916. godine.
Ranganatonov životni cilj bio je da podučava matematiku i sukcesivno je bio član matematičkih fakulteta u Mangaloru, Koimbatru i Madrasu, sve u rasponu od 5 godina. Njegova karijera predavača bila je otežana hendikepom mucanja, no to je postepeno prevazišao u svom profesionalnom životu.
Profesija uredi
Godine 1924. zapošljava se kao prvi bibliotekar na Univerzitetu u Madrasu. Iste godine odlazi u London. Da bi se osposobio za ovu dužnost, Ranganatan je proveo dve naredne godine u Velikoj Britaniji na Londonskom univerzitetskom koledžu. Neumorno je obilazio biblioteke i kontaktirao sa istaknutim bibiotekarima. Izuzetna profesionalna aktivnost donela mu je počasnu diplomu Bibliotekarske škole Londonskog univerziteta, a 1930. godine i članstvo u Britanskoj bibliotekarskoj asocijaciji. Posebno plodotvoran bio je Ranganatanov kontakt sa Bervikom Sejersom, kod koga je slušao predavanja o klasifikaciji.
Sejers Ranganatana opisuje kao jednog od najokretnijih, najkritičnijih i najzahtevnijih studenata koje je ikada imao, a koji se sa istinskim misionarskim žarom vratio u Indiju, da tamo radi na razvoju biblioteka.
Ranganatan je 20 godina radio kao bibliotekar u Madrasu. Tokom tog vremena, on je pomogao da se osnuje Asocijacija Biblioteka u Madrasu i aktivno učestvovao u lobiranju za uspostavljanje slobodnih javnih biblioteka širom Indije i za stvaranje sveobuhvatne nacionalne biblioteke.
Ranganatan je po mnogima biti radoholičar. Tokom dve decenije u Madrasu, on je uporno radio 13 sati dnevno, sedam dana u nedelji. Prvih nekoliko godina Ranganatanovog mandata u Madrasu su bile godine razmatranja i analize problema biblioteke: administracije i klasifikacije.
Upravo u ovom periodu je stvorio svoje dve najveće zaostavštine: Pet zlatnih pravila bibliotekarstva i Kolon klasifikaciju. [1][3]
U 54. godini podneo je ostavku i prihvatio posao profesora bibliotekarstva na Banaras Hindu Univerzitetu u Varanasi, u avgustu 1945. i to je bila njegova poslednja formalna akademska pozicija. Ranganatan je bio na čelu Indijske bibliotekarske asocijacije od 1944. do 1953. godine, ali nikada nije bio naročito vešt administrator i ovu poziciju je napustio ѕbog spora kada je Delhi Javna biblioteka izabrala da koristi DDK (Dewey Decimal Classification) Djuiev decimalni klasifikacioni sistem umesto njegove Kolon klasifikacije.
Narednih 30 godina bio je ključna ličnost indijskog bibliotekarstva. Njegovi stručni saveti korišćeni su prilikom organizovanja Biblioteke Ujedinjenih nacija u Njujorku, a UNESKO, IFLA i Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) angažovali su ga na svojim projektima.
Gotovo 30 godina Ranganatan je bio i počasni potpredsednik Britanskog bibliotekarskog udruženja.
Njegov rođendan se uzima kao Nacionalni Dan biblioteke u Indiji.
Reference uredi
- ^ a b Shiyali Ramamrita Ranganathan | biography - Indian librarian | Britannica.com
- ^ „Official Website of Indian Library Association - India[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 15. 05. 2015. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ Dr. S. R. Ranganathan : a biographical presentation
