Školski projekti francuske revolucije

Francuska revolucija nije samo ukinula feudalizam u Francuskoj, već je uticala na velike društvene pokrete u Evropi, osnovnim postulatima: sloboda, jednakost i bratstvo. Istakla je one zahteve građanskih sloboda pod kojima su se razvijali demokratski pokreti XX veka. Razume se, uticaj u oblasti školstva i prosvete osetio se u svim naprednim zemljama, a naročito u oblasti sistema i organizacije narodnog obrazovanja. Bilo je, dakle, potrebno da se celokupno vaspitanje reorganizuje da bi moglo da odgovori svojoj novoj socijalnoj ulozi. A to znači vaspitanje građana slobodne demokratije. U tom smisli, organi francuske revolucije razmatrali su mnoge predloge i planove za organizaciju školstva među kojima se ističu: Talejranov, Kondorseov, La Peltjeov i Lavoazjeov plan.

Talejranov plan školstva

Episkop Talejran (1754-1838) podneo je Narodnoj skupštini projekat zakona o nacionalizaciji crkvenih poseda, što je, donekle, dovelo u pitanje opstanak osnovnih škola koje su izdržavale crkve, jer su škole posle nacionalizacije ostale bez prihoda. Talejran je predložio da se uvede jedinstveni državni sistem obrazovanja, koji bi obuhvatao: osnovnu, okružnu i departmansku školu kao i Nacionalni institut.

Osnovne škole trebalo je da budu besplatne sa sledećim predmetima: maternji jezik, račun i geometrija, veronauka, moral, ustav i fizičke vežbe. Okružne škole daju široko obrazovanje i u njima se plaća školarina pa zbog toga obuhvataju znato manje učenika. Osim pomenutih premdmeta iz osnovne škole, uče se: matematika, fizika, govorištvo i logika. Departmanske škole pripremaju profesije lekara, pravnika i oficira. Nacionalni institut je naučna ustanova koja rukovodi celokupim naučnim i umetničkim radom u zemlji i bavi se naučnim istraživanjima.

Svojim projektom Talejran nije uneo radikalne izmene u tadašnji sistem, pa je prihvaćena samo jedna tačka projekta, a to je da će biti stvoreno i organizovano narodno obrazovanje, zajedničko za sve građane, besplatno u onim fazama obrazovanja koje su neophodne za sve ljude.

Kondorseov projekat školstva (žirondinski proekat)

Na čelu Komiteta za narodno obrazovanje Zakonodavne skupštine bio je poznati matematičar, fizičar, filozof i prosvetitelj Kondorse, sekretar akademije nauka i jedan od vođa žirondista. U predlogu za organizaciju školstva Kondorse je tražio opšte, obavezno i besplatno školovanje na svim nivoima. Svoj sistem školstva zamislio je s 5 stupnjeva:

1. Primarne (osnovne) škole sa četvorogodišnjom nastavom koje se organizuju u svim naseljima, na svakih 400 stanovnika, za svu decu bez obzira na pol i stalež. U nastavni plan ulazili su: čitanje, pisanje, gramatika, aritmetika, osnovi geometrije, upoznavanje sa osnovama seoskog gazdinstva i moralni principi.
2. Produžne (trogodišnje škole) drugog stupnja za učenje zanata i trgovine na svakih 4000 stanovnika. Ove škole bi bile dopuna osnovnim školama i u njima bi se učila: matematika, poznavanje prirode, hemija, elementarna znanja iz komercijalnih nauka, kao i moralni principi.
3. Instituti (srednje škole), po jedan u svakom departmanu, završavaju opšte obrazovanje i ujedno pripremaju stručnjake za seosko gazdinstvo. U njima bi se učila poljoprivreda, zanatstvo i osnovni pojmovi iz medicine.
4. Liceji (visoke škole) kojih u Francuskoj treba da bude deset, obrazovali bi buduće naučnike, radnike i profesore.
5. Nacionalni institut, za nauku i umetnost, koji istovremeno rukovodi celokupnim sistemom narodnog obrazovanja.

Kondorseov projekat podrazumevao je i vanškolsko obrazovanje, putem muzeja, biblioteka, predavanja i drugih oblika rada.

Lepeltjeov plan

Posle pada žirodista vlast su preuzeli jakobinci, predstavici najrevolucionarnijeg dela francuske republike.

U svom projektu Mišel Lepletje kritikuje Kondoresov plan ukazujući na to da samo proglašenje obaveznog školovanja ne osigurava i stvarno školovanje dece, tim pre što se siromašni ne odriču dečjeg rada da bi slali decu u škole.

Lepeltje predlaže da se umesto osnovnih škola ustanove domovi nacionalnog vaspitanja i kojima bi deca živela, radila i učila od pete do petnaeste godine obavezno i potpuno besplatno. Pažnja bi bila sumerena na fizičko i radno vaspitanje, a u nastavni sadržaj on uvodi čitanje, pisanje, račun, osnovne moralne principe, znanje o seoskoj proizvodnji, priče iz istorije i francuske revolucije.

Po svojvoj revolucionarnosti i demokratičnosti pedagoški projekat Lepeltjea prevazilazi prethodne projekte, ali je ipak u svojoj osnovi utopijski, jer se oslanjao na verovanje da će siromaštvo nestati primenom dobrih zakona i da će društvene nejednakosti biti ispravljene putem vaspitanja sirotinje koju će finansirati bogati ljudi.

Lavoazjeov plan

Loran Lavoazje, slavni francuski hemičar, jedan od osnivača naučne hemije, u svome planu narodnog obrazovanja, dao je čitav pedagoški sistem. Njegova zasluga je što je pokušao da narodno obrazovanje uskladi sa razvojem nacionalne industrije. U programu opšteobrazovne osnovne škole, moraju se izučavati: čitanje, pisanje, račun, geometrija, početna znanja iz fizike, prirodopis i osnove ručnog rada. Tražio je da školovanje bude opšte, obavezno i besplatno. Posle osnovne škole pohađala bi se škola drugog stepena koju je delio na školu nauke i literature, na zanatsku školu i na školu hemijskih nauka.

Literatura

• D. Franković, Pedagoški projekti francuske buržoaske revolucije, 1791-1795, Zagreb, 1951
• D. Franković, Progresivne ideje u peagoškim projektima francuske buržoaske revolucije, Nastava i vaspitanje. br. 5, 1971
• L. Žlebnik, Opšta istorija školstva i pedagoških ideja, Beograd, 1983
• S. Kačapor, Istorijski pregled nastanka i razvoja škole, Beograd, 1996
• M. Zaninović, Opća povijest pedagogije, Zagreb, 1988