Šmarna gora
Šmarna gora je usamljeno brdo severno od Ljubljane. Ima dva vrha, manji je Šmarna gora a viši je Grmada (676 m). Omiljen je izletnički cilj Ljubljančana, naročito vikendom, kada dosta ljudi ide na Šmarnu goru na čaj i pecivo da uživa u prelepom pogledu na čitavu Ljubljanu i okolinu.
| Šmarna Gora | |
|---|---|
 Šmarna gora (desno) i Grmada u sredini) | |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 46° 08′ 00″ S; 14° 28′ 00″ I / 46.1333° S; 14.4666° I |
| Geografija | |
  Šmarna gora | |
| Države |  Slovenija |
.jpg)
Istorija uredi
Vrh brda je bio naseljen već u praistoriji. Na Šmarnoj gori je 1216. godine bila izgrađena kapela Svete Marije a 1432. godine i hodočasnička crkva Svete Bogorodice. Šmarna gora je imala bitnu ulogu za vreme turskih pohoda i pljačkanja po Sloveniji. Brdo je služilo kao tabor i tačka za osmatranje i izviđanje okoline. Prilikom turskog napada na Grmadi bi zapalili veliku vatru, koja bi se videla daleko naokolo i tako je upozoravano lokalno stanovništvo.
Postoji jedna legenda iz turskih vremena. Crkveno zvono svakoga dana zvoni u 11:30 umjesto u 12:00 kako je to bilo uobičajno. Razlog je u tome, da su se Turci dogovorili da ako ne zauzmu vrh brda sa crkvom Svete Bogorodice pre podne, da će se vratiti nazad prema Bosni. Branioci na brdu su se nekako domogli te informacije pa su poručili crkvenjaku da zvoni pola sata pre podne, u 11:30. Tako se Šmarna gora i u njoj sklonjeno stanovništvo spasilo od Turaka, a zvona i dan danas zvone u 11:30 umesto u podne.
