Špansko osvajanje Meksika
Špansko osvajanje Meksika je jedan od značajnijih delova španskog osvajanja Amerike. Najznačajniji konkvistador tokom osvajanja Meksika bio je Ernan Kortez. Špansko osvajanje Meksika se odnosi na Kortezovo osvajanje Astečkog carstva od 1519. do 1521. godine. Osvajanje Jukatana se odnosi na osvajanje i početno pokoravanje nezavisnih gradova-država kasne postklasične civilizacije Maja. Špancima je trebalo više od 170 godina da uspostave kontrolu nad područjem Maja.[7]
| Špansko osvajanje Meksika | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ernan Kortes muči poslednjeg astečkog cara Kvatemoka da bi saznao gde se krije zlato. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Španija Tlaskalanski Savez | Carstvo Asteka | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Ernan Kortes Pedro de Alvarado { Kristobal de Olid Gonzalo de Sandoval Šikotenkatl Mlađi |
 Montezuma (RZ) Gvatemok (RZ) Sijuaka[1] † | ||||||
| Jačina | |||||||
|
oko 1.450 konkvistadora[2][a] 23 - 70 konjanika[4] 20.000 Tlaskalanskih ratnika[b] | oko 50.000[1][v] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| znatni[1] | teški[1] | ||||||
Pre Tenočtitlana uredi
Otkriće Jukatana uredi
Istorija možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. (januar 2012) |
Kubanski guverner Dijego Velaskez de Kueljar poslao je 1517. flotu od tri broda pod komandom Fransiska Ernandeza de Kordobe da istraže poluostrvo Jukatan. Maje sa poluostrva Jukatana su pozvali Špance. Na zapadnoj strani Jukatana Maje su napale Špance i ubile 20 Španaca. Kordoba je bio smrtno ranjen i samo su se ostaci posade vratili na Kubu.
Posle neuspešne ekspedicije, guverner Velaskez je 1518. poslao novu ekspediciju od 4 broda pod komandom Huan de Grihalva da plove južno duž Jukatana i provincije Tabasko, koja je bila deo astečkog carstva.
Velaskez šalje Kortesa uredi
Čak i pre nego što se druga ekspedicija vratila, guverner je odlučio da pošalje treću, veću ekspediciju, pod vođstvom Ernana Kortesa. Velaskezova ideja je bila da Ernan Kortes započne trgovinu sa domorocima na obali Meksika.
Guverner je nastojao da ograniči Kortesovu ekspediciju kao čisto trgovačku ekspediciju. Invaziju na meksičko kopno je želeo da izvede sam guverner kasnije. Kortes je uspeo da izdejstvuje pismeni dogovor, po kome bi mogao da primeni vanredne mere bez traženja odobrenja, ako je to u interesu carstva.
Kortes je prodao svoje imanje, dodatno se još i zadužio i sve je uložio u opremanje ekspedicije. Smatrao je to svojom životnom šansom. Guverner Velaskez je platio polovinu troškova ekspedicije. Kortes je skupio flotu od 11 brodova.
Velaskez je pokušao da smeni Kortesa uredi
Kako se približavalo vreme ekspedicije, tako je guverner Kube Velaskez postajao sve zabrinutiji da će Kortes postati slavan osvajanjem meksičkog kopna. Zbog toga je Velaskez poslao Medinu da zameni Kortesa, ali je Medinu ubio Kortesov rođak. Kortes je time sazanao za Velaskezov plan, pa je požurio da što pre krene. Velaskez je lično došao da ga u tome spreči, ali je Kortes isplovio.
Kortes je krenuo 18. januara 1519. sa 11 brodova, 100 mornara, 530 vojnika, lekarom i nekoliko stotina kubanskih Indijanaca i nešto afričkih crnaca. Sa tom malom silom uspeo je da zauzme Astečko carstvo, koje je imalo između 2 i 8 miliona stanovnika. Njegova pobeda je zavisila od sposobnosti da se formiraju savezi sa neprijateljima Asteka.
Iskrcavanje Kortesa uredi
Neko vreme je proveo na Kozumelu, ostrvu kraj Jukatana. Tu je Kortes saznao za dvojicu Španaca, koji su preživeli brodolom 1511. i živeli su na Jukatanu. Obojica su dobro govorili jezik Maja. Jedan od njih, Gonzalo Gerero, je odbio da se pridruži Kortesu, jer je bio oženjen i imao je decu sa ženom iz plemena Maja. Drugi, Heronimo de Agilar, je kasnije postao Kortesu izuzetno važan kao prevodilac.
Kortes se iskrcao na Jukatanu kod Potončana. Tu je našao astečku princezu dona Marinu, koja je bila rob kod Maja. Uz pomoć Marine i Španca Kortes je uspevao da kasnije pregovara sa Astecima. Marina je znala astečki i maja jezik, a Španac maja jezik, tako da je Kortes dobio prevodioce i za astečki.
Konačno se iskrcao kod današnjeg Verakruza. Tu su osnovali naselje Vilja Rika de la Vera Kruz. Kortes nije smeo da se vrati na Kubu, jer nije poslušao Velaskeza da ne otplovi. Proglasio je sebe generalnim kapetanom Verakruza i odrekao se obaveza da bude Velaskezov potčinjeni. Tako se i Velaskez svojevremeno oslobodio Kolumbovog autoriteta na Kubi.
Udružio sa sa Totonacima i uspeo da ubedi njihovog poglavicu da se pobuni protiv Asteka, te su proterali Asteke sa toga dela Jukatana. Totonaci su pomogli Kortesu da izgradi početno naselje La Vilja Rika de la Vera Kruz, koje je postalo grad poznat kao Verakruz („pravi krst“).
Kortes kao Kecalkoatl uredi
Kortes je saznao da je Montezuma II astečki car koji ima sedište u gradu Tenočtitlanu. U početku su se Asteci opirali napredovanju konkistadora. Ubrzo je Montezuma poslao Kortesu poklone. Asteci su smatrali da je Kortes Kecalkoatl ili predstavnik Kecalkoatla.
Kecalkoatl je bio legendarni kralj bog, pernati zmaj, koji kontroliše munje i koji će se prema proročanstvu vratiti jednoga dana da zahteva svoj grad. Prekolumbijski astečki kalendar je bio zasnovan na ciklusu od 52 godine. Proročanstvo je predviđalo da će se tačno određene od te 52 godine pojaviti Kecalkoatl i Kortes je imao sreće što se pojavio baš te 1519. Kecalkoatl je bio mitski bog, koji je predstavljao vezu Asteka i pređašnjih Tolteka. Postoje i oni koji tvrde da je moguće da su priču o Kortesu kao Kecalkoatlu kasnije izmislili Španci.
Kortes potapa svoju flotu uredi
Oko Kortesa su postojali ljudi koji su još uvek bili lojalni guverneru Kube Velaskezu. Nameravali su da zuzmu brodove i pobegnu na Kubu. Da bi sprečio njihove namere, Kortes je naredio da se potope svi njegovi brodovi, osim jednog, sa kojim bi komunicirao sa Španijom. Time je cela ekspedicija bila osuđena da nastavi sa osvajanjem Meksika. Kortes je poveo svoje ljude prema Tenočtitlanu. Kortes je dobio i domaće Indijance kao pomagače prilikom tegljenja topova i snabdevanja.
Savez sa Tlakskalom uredi
Kortes je 18. septembra 1519. došao do Tlakskale, konfederacije 200 naselja bez centralne vlasti. Glavni grad je bio Tlakskala. Gotovo stotinu godina su vodili ratove sa Astecima. Asteci su vodili ratove da bi dobili zarobljenike, koje bi mogli žrtvovati svojim bogovima. Cilj rata je bio dobijanje ljudi za žrtvovanje bogovima. Tlaksale su zato jako mrzele Asteke. Asteci su već zauzeli čitave teritorije oko Tlaksala, pa je bilo pitanje vremena, kad će krenuti u rat kojim će zauzeti Tlaksalu.
Ernan Kortes je oduševljeno dočekan od strane vladara Tlaksale. Zbog astečke trgovinske blokade, Tlaksala je bila siromašna, tako da su mogli da ponude Kortesu samo hranu i ljude. Kortes je ostao 20 dana u Tlaksali. Pri tome je uverio vođe Tlaksale da pređu na hrišćanstvo u zamenu za poklone.
Kortes u Čoluli uredi
Asteci su pozivali i požurivali Kortesa da dođe u Čolulu, koja je bila jedan od najznačajnijih gradova Srednje Amerike. Bio je to drugi grad po veličini i verovatno najsvetiji. U gradu se nalazila velika piramida, koja je predstavljala jedno od najvažnijih astečkih kultnih mesta. Velika piramida u Čoluli je imala bazu od 450 m sa 450 m, a visina je bila 66 m. Po zapremini je najveća na svetu i za trećinu je veća od Keopsove piramide.
Tlaksale su sa druge strane tražile od Kortesa da ode u jedan od gradova, koji je u savezništvu sa Tlaksalama. Kortes se odlučio na kompromis. Prihvatio je astečki poziv, ali je prihvatio da mu Tlaksale budu nosači i borci. Krenuli su 12. oktobra 1519. prema Čoluli.
Postoje kontradiktorni izveštaji o tome šta se tačno desilo u Čoluli. Montezuma je verovatno naredio vođama Čolule da zaustave Kortesa, jer su sa njim bili Tlaksale. Čolule, kao sveto mesto, nisu imale dovoljno vojnika, pa su nameravali da pobiju Špance na spavanju. Izgleda da je zato Kortes prvi napao. Španci su pobili lokalno plemstvo i zapalili grad. Kortes je tvrdio da je pobio 3.000 stanovnika grada.
Po verziji od Tlaksala, najpre su Asteci ubili tlaksalske emisare, pa se zato Kortes osvetio. Ta priča o masakru je kasnije postala jako važna, jer su se posle mnogi podvrgavali Kortesu da bi izbegli sličnu sudbinu.
Kortes je poslao emisare Montezumi sa porukom da ga je narod Čolule uvredio, pa su zato kažnjeni. Poruka je bila da se Asteci ne trebaju bojati Kortesa, dok god ga dočekuju sa poštovanjem i zlatom.
Tenočtitlan uredi
Nakon gotovo tri meseca, Kortes je došao do glavnog grada Asteka Tenočtitlana. Stigao je 8. novembra 1519. Verovalo se da je grad jedan od najvećih u svetu toga doba. Procenjeno je da je grad tada imao od 60.000 do 300.000 stanovnika.
Grad se nalazio na ostrvu usred jezera, a dolina u kojoj je bilo jezero bila je okružena vulkanima.
Montezuma priređuje dobrodošlicu Kortesu uredi
Kralj Asteka Montezuma je priredio Kortesu dobrodošlicu smatrajući da se vraća bog Kecalkoatl. Pozvao je Kortesa da zauzme svoj tron na koji se vraća. Sve što je Kortes tražio bilo mu je učinjeno. Tražio je još mnogo poklona od zlata, tražio je uklanjanje paganskih idola na kojima se nalazila krv i postavljanje hrišćanske simbolike na njihovo mesto.
Kortes zarobljava Montezumu uredi
Posle toga Kortes je zarobio Montezumu i držao ga zarobljenog kao osiguranje u slučaju pobune Asteka. Zahtevao je ogroman otkup u zlatu. Ogromne količine zlata su donesene.
Kortes je tada dobio vesti da je guverner Kube Velaskez poslao veliku grupu Španaca pod komandom Panfilija de Narvaeza. Velaskez je želeo da uhapsi Kortesa i da ga osudi zbog neposlušnosti. Bio bi verovatno osuđen na smrt. Kortes je brzo reagovao. Imao je jako malo ljudi u Tenočtitlanu. Ostavio je 140 ljudi da čuvaju Montezumu, a on je sa ostatkom ljudi iznenadio Narvaeza i njegove ljude i zarobio ih. Posle toga se Kortes brzo vratio u Tenočtitlan, gde su ga jedva dočekali očajni Španci.
Narvaezovi ljudi su se priključili Kortesu kad su čuli za grad prepun zlata, kakav je tada bio Tenočtitlan. Narvaez je mnogo kasnije ubijen prilikom istraživanja Floride.
Pobuna Asteka uredi
Asteci su već počeli da se bune dok je Kortes bio odsutan. Astečko plemstvo je bilo začuđeno kraljevom pokornošću, pa su nameravali da proteraju Špance. Prvi pokušaj je bio dok je Kortes bio odsutan. Tada je pobijeno mnogo astečkog plemstva, tokom pokušaja oslobađanja Montezume.
Narod Tenočitlana se pobunio i izabrao novog vođu. Opsedali su palatu, u kojoj su se nalazili Španci i Montezuma. Kortes je naredio Montezumi da urazumi narod i da ih nagovori da propuste Špance do obale. Narod nije slušao Montezumu, nego su se rugali i bacali na njega kamenje. Pritom su ga teško povredili, pa je Montezuma umro posle nekoliko dana.
Španci su bili prinuđeni da beže iz grada. Sa sobom su nosili što više zlata, ali su mnogo zlata izgubili prelazeći kanale oko Tenočtitlana. Mnogo Španaca je tada stradalo (u bici poznatoj kao Tužna noć)[1], a kad se Kortes zaustavio nakon bega iz Tenočtitlana, plakao je celu noć.
Španci su se sklonili u Tlaksali uredi
Posle bitke kod Otumbe, u kojoj su Asteci izgubili dosta ljudi, Španci su uspeli da se domognu Tlaksale. Bilo je mnoštvo ranjenih, a Špancima je ostalo samo 20 konja.[8] Asteci su pretili Tlaksalama, a sa druge strane su im nudili savez. Kortes je predlagao Tlaksalama da stvore savez i da zauzmu Tenočtitlan. Tlaksale su tražile da posle pobede nad Astecima oni ne plaćaju Špancima nikakav danak i da dobiju grad Čolulu. Takođe su tražili pravo da sagrade tvrđavu u Tenočtitlanu, tako da mogu da kontrolišu grad.
Kortez je sve to prihvatio, iako nije imao nameru da Tlaksalama prepusti Tenočtitlan. Dok su se Tlaksale borile i pomagale Špance, sa njima je lepo postupano. Ali kasnije, kad su Španci postali vladari, više nisu poštovali dogovor sa Tlaksalama, a 40 godina posle toga, Tlaksale će čak plaćati i danak poput ostalih domorodaca.
Opsada Tenočtitlana uredi
Udružene snage Tlaksala i Španaca pokazale su se nadmoćnim. Zauzeli su jedan po jedan astečki grad. Opsada Tenočtitlana je trajala mesecima. Odsekli su snabdevanje grada hranom, a Meksikom je zavladala epidemija malih boginja, koje su Španci doneli, a na koju Asteci ni drugi domoroci nisu bili imuni. Trećina stanovništva je stradala od malih boginja. Ostatak su dokrajčili topovi. Tenočtitlan je pao 13. avgusta 1521, kada se poslednji astečki car predao Kortesu. Grad je bio gotovo potpuno razoren od topova i vatre tokom opsade. Kad je konačno pao, Španci su nastavili sa razaranjem. Tu su uspostavili temelje novog grada Meksika. Preživelim Astecima je zabranjeno da žive u Tenočtitlanu.
Posle pada Tenočtitlana uredi
Posle pada grada, Kortes je lično mučio poslednje vladare, poslednjeg astečkog cara Kvatemoka, kralja Tekskoka i kralja Tlakopana. Želeo je da mučenjem od njih dobije informacije o skrivenom Montezuminom zlatu.
Posle pada Tenočtitlana, Tlaksali su hteli da dobiju prava prema sporazumu sa Kortesom. Mnogi drugi su bili srećni, jer su im pre toga Asteci bili glavni neprijatelji.
Špancima je trebalo još 60 godina da osvoje Srednju Ameriku. Špansko osvajanje Jukatana je trajalo 170 godina. Čitav proces osvajanja je mogao biti mnogo duži da nisu tri različite epidemije zbrisale 75% stanovništva i time izazvale kolaps srednjoameričkih kultura.
Sudbina astečkog carstva pod španskom upravom uredi
U početku je Kortes nameravao da očuva osnovnu strukturu Astečkog carstva, ali pod svojim vođstvom. Gornji astečki staleži su bili plemići. Plemstvo je naučilo španski, a neki su naučili i da pišu.
Ubrzo se to promenilo usled potrebe da plate špansku vojsku, koja je učestvovala u osvajanju Meksika. Vojnike je plaćala velikim posedima, a domoroci su živeli u jednom obliku feudalizma. Viši slojevi astečkog društva su time mnogo izgubili, a domoroci su postali gotovo robovi. Jedan biskup je zbog tih zloupotreba predložio da se uvezu robovi iz Afrike. Kasnije se kajao, jer je usledilo još gore zlostavljanje.
Rudnici srebra Potosi u Peruu omogućili su da ogromno bogatstvo stigne u Španiju. Španija je potrošila veliki deo svog bogatstva unajmljujući plaćenike tokom protestantske reformacije.
Konkistadori su sa sobom doveli gomilu sveštenika, a stanovništvo su brzo pokrštavali. Stanovništvo je prihvatilo novog boga, ali pošto je to bio bog osvajača, nisu hteli da napuste svoja stara verovanja. Drugi talas misionara je dolazio s ciljem da potpuno iskoreni stara verovanja, ali time su iskorenili i mnoge elemente srednjoameričkih kultura. Uništavani su astečki hramovi, kipovi i knjige.
Indijancima nisu dopuštali da uče svoju kulturu, a zabranjivali su im i da uče španski. U mnogim delovima domorocima bi zabranjivali da čitaju i pišu, tako da bi mogli postaviti nekoga da bude zadužen za njihovu indoktrinaciju. Za razliku od engleskih kolonista Severne Amerike, koji su predstavljali većinu, španski kolonisti bi bili neoženjeni, pa su se ženili sa domorodačkim ženama ili bi imali konkubine. To je podsticala i kraljica Izabela tokom najranijih dana kolonizacije. Kao rezultat tih veza i konkubinata stvorena je nova grupa mestici.
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ Kortez je 1519. započeo pohod sa 11 brodova, 110 mornara, 570 vojnika, 10 topova i 16 konja.[3] Pošto je deo vojske ostavio u novoosnovanoj luci Verakruz, ušao je u grad Meksiko sa najviše 500 španskih konkistadora, a u junu 1520. uspeo je da pridobije Narvaesovu ekspediciju upućenu sa Kube protiv njega (oko 800 ljudi), a zatim još 150 vojnika sa 20 konja upućenih sa Kube kao pojačanje Narvaesu. U svemu, imao je najviše 1.450 Španaca: ako prihvatimo da je pri povlačenju iz Meksika izgubio 150 vojnika, pred bitku kod Otumbe ostalo mu ih je oko 1.300.[2]
- ^ Kortes je ušao u Tenočtitlan sa preko 6.500 indijanskih saveznika[5], a posle pobede nad Narvaezom juna 1520. priključilo mu se još 2.000 Tlaskalanaca.[6] Međutim, nesigurno je koliki deo od ovih 8.500 čine ratnici, a koliko nosači, sluge i robovi. Uz to, tokom Tužne noći poginulo je bar 2.000 indijanskih saveznika.[1]
- ^ Španski izvori onog vremena navode čak 200.000, što moderni istoričari smatraju preteranim.[1]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e Gažević, Nikola, ur. (1973). Vojna enciklopedija 6. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 491.
- ^ a b Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 394.
- ^ Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 631.
- ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 170—174. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 107. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 150. ISBN 978-86-85269-26-4.
- ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Pristupljeno 2021-01-04.
- ^ Gažević, Nikola, ur. (1973). Vojna enciklopedija 6. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 491.