Štit

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Štit (višeznačna odrednica).

Štit je oruđe za odbranu, namenjen je da se prepreči udarcu. Štit se obično nosi u ruci.

Zulu chief Goza and two of his councillors in war-dress, all with Nguni shields, c.1870. The size of the shield on the chief's left arm denotes his status, and the white colour that he is a married man.

Rimski štit

Prvi štitovi su služili da blokiraju udarac nekog oružja kao što su mač, sekira, buzdovan, koplje, strele... Veličine i oblici štita su varirali od mesta i vremena gde i kada su nastajali. Štitovi su bili pravljeni od metala, drveta, životinjske kože a koristili su se čak i štitovi od kornjače.

Veličina i masa su veoma često varirali. Lako oklopljeni ratnici koju se se oslanjali na brzinu i iznenađenje su nosili lake štitove, koji su bili ili mali ili tanki. Dok su teško oklopljene jedinice bile opremljene velikim i teškim štitovima koji su mogli da štite celo telo. Mnogi štitovi imali su kuku pomoću koje se štit mogao okačiti o leđa ili o konja kada nije bio u upotrebi.

Teško oklopnjeni rimski legionari su koristili velike pravougaone štitove (scuta, koji su nudili veliku zaštitu ali malu okretnost. Poznata formacija pomoću štita koju su Rimljani koristili zvana kornjača (testudo), gde je cela grupa vojnika zatvorena u oklopnu kutiju. Mnoge drevne taktike su organizovane tako da vojnici koji stoje jedan do drugog naprave zid od svojih štitova.

Početkom srednjeg veka u evropi su postali popularni štitovi koji su bili pravougaoni ali je donji deo štita bio polukrug. Oni su davali veću pokretljivost nogu i lakšu upotrebu na konju. Takozvani tvrđava štitovi su bili rasprostranjeni među trupama u prvoj lini fronta, oni su bili visine koliko i čovek a najčešće širi od tela, ovi štitovi su pružali sjajnu zaštitu od strela.

Kako su se oklopi usavršavali tako su štitovi postajali sve manji. Kroz vreme dosta vitezova se odreklo štita u zamenu za veću pokretljivost i mogućnosti korišćenju drorukih oružja. Dok su ostali vitezovi i ratnici napravili poseban takozvani “Buckler” štit. To je bio mali okrugao štit napravljen od metala, nije pružao dobru zaštitu od strela ali je bio dobar zaštitnik od udarca mačem ili buzdovanom. Ovaj štit se nije držao već je bio zavezan za ruku pomoću dva kaiša, što je omogućavalo da obe ruke budu slobodne. A glavna osobina ovog štita je bila ta što se njime lako moglo i udariti.

Štitovi su nastavili da se upotrebljavaju čak i kada ih je pojava baruta načinila gotovo beskorisnim. U 18-om veku u Škotskoj se koristio mali ali teški okrugli štit zvani “targe” koji se pokazao kao dobra zaštita od kuršuma.

U 19-om veku nerazvijene zemlje su i dalje koristile štit. Zulu ratnici su nosili velike ali lake štitove koji su bili napravljeni od bivolje kože na drvenoj potpori, ovi štitovi su se zvali “Ishlangu” koristili su se u kombinaciji sa kopljem ili buzdovanom.

Mnoge policije u svetu u današnje vreme koriste štit kao zaštitu.

Istorija

Starinski štitovi

Grčki vojnici grčko-persijskih ratova. Levo: grčka praćka. Desno: hopliti. Sredina: hoplitov štit ima zavesu koja služi kao zaštita od strela.

Veličina i težina su se veoma razlikovali. Lako oklopljeni ratnici koji su se oslanjali na brzinu i iznenađenje uglavnom bi nosili lake štitove (pelte) koji su bili mali ili tanki. Teške trupe mogle su biti opremljene robusnim štitovima koji su mogli da pokriju veći deo tela. Mnogi su imali kaiš zvan gidž koji im je omogućavao da budu prebačeni preko leđa korisnika kada nisu u upotrebi ili na konju. Tokom 14–13 veka pre nove ere, Sardi ili Šardanci, koji su radili kao plaćenici za egipatskog faraona Ramzesa II, koristili su velike ili male okrugle štitove protiv Hetita. Mikenski Grci su koristili dve vrste štitova: štit „osmice“ i pravougaoni štit „kula“. Ovi štitovi su bili napravljeni prvenstveno od pletenog okvira, a zatim ojačani kožom. Pokrivajući telo od glave do pete, osmica i štit-kula nudili su većem delu tela ratnika dobru zaštitu u borbi prsa u prsa. Drevni grčki hopliti su koristili okrugli drveni štit u obliku posude koji je bio ojačan bronzom i nazvan aspis. Aspis je takođe bio najdugotrajniji i najpoznatiji i najuticajniji od svih drevnih grčkih štitova. Spartanci su koristili aspis za stvaranje grčke formacije falange. Njihovi štitovi su pružali zaštitu ne samo njima, već i njihovim saborcima sa leve strane.

Dva drvena okrugla štita su sačuvana na Torsberškom ritu (3. vek)

Primeri germanskih drvenih štitova oko 350. pne – 500. godine preživeli su od žrtvovanja oružja u danskim močvarama.

Postklasični

Vojnici Kmerskog carstva koriste okrugle štitove. Locirani se u hramu Bajon (12/13 vek).

Tipični u ranom evropskom srednjem veku bili su okrugli štitovi sa laganim, necepajućim drvetom poput lipe, jele, jove ili topole, obično ojačani kožnim pokrivačem sa jedne ili obe strane i povremeno metalnim obodom, koji okružuje metalni štitnik. Ovi lagani štitovi su odgovarali stilu borbe gde se svaki nadolazeći udarac presreće štitom kako bi se odbio. Normani su uveli zmajevski štit oko 10. veka, koji je bio zaobljen na vrhu i sužen na dnu. Ovo je pružilo određenu zaštitu nogama korisnika, bez dodavanja previše na ukupnu težinu štita. Zmajevski štit uglavnom ima enarme, kožne kaiševe koji se koriste za držanje štita čvrsto uz ruku. Korišćen od strane pešaka i konjičkih trupa, postepeno je došao da zameni okrugli štit kao uobičajeni izbor sve do kraja 12. veka, kada je efikasniji oklop udova omogućio da štitovi postanu kraći i da budu u potpunosti zamenjeni u 14. veku.

Kako se oklop za telo poboljšavao, viteški štitovi su postajali sve manji, što je dovelo do poznatog stila trouglastog štita. Štitovi u stilu zmaja i ovalnog trougla bili su napravljeni od nekoliko slojeva lameliranog drveta, sa blagom krivinom u poprečnom preseku. Stil trougla inspirisao je oblik simboličkog heraldičkog štita koji se i danas koristi. Na kraju su razvijeni specijalizovani oblici kao što je bauč, koji je imao oslonac za koplje urezan u gornjem uglu strane koplja, kako bi ga vodio u borbi ili turniru. Slobodno stojeće štitove zvane pavisi, koji su bili oslonjeni na postolje, koristili su srednjovekovni samostreličari kojima je bila potrebna zaštita pri ponovnom punjenju.

Vremenom su neki oklopni vitezovi u potpunosti odustali od štitova u korist mobilnosti i dvoručnog oružja. Drugi vitezovi i obični vojnici usvojili su bakler, što je dovelo do izraza „svašbakler”. Bakler je mali okrugli štit, obično između 8 i 16 inča (20–40 cm) u prečniku. Bakler je bio jedna od retkih vrsta štitova koji su se obično pravili od metala. Mali i lagani, bakler se lako nosio tako što je bio okačena za pojas; pružao je malu zaštitu od projektila i bio je rezervisan za borbu prsa u prsa gde je služio i za zaštitu i za napad. Upotreba baklera je počela u srednjem veku i nastavile su se sve do 16. veka.

Tokom 19. veka, neindustrijske kulture sa malim pristupom oružju i dalje su koristile ratne štitove. Zulu ratnici su nosili velike lagane štitove zvane išlangu napravljene od jedne volovske kože poduprte drvenom kičmom. Ovo je korišćeno u kombinaciji sa kratkim kopljem (iklva) i/ili batinom. Ostali afrički štitovi uključuju glagvu iz Kameruna ili ngubu iz Konga.

Galerija

• 
  Slika sa Hatšepsutine ekspedicije na Punt koja prikazuje egipatske vojnike sa štitovima (drvo/životinjska koža). 15. vek p. n. e. Hram Hator Deir el-Bahari
• 
  Hoplit slikara Alkimahosa, na atičkoj crvenofiguralnoj vazi, oko 460. p. n. e. Štit ima zavesu koja služi kao zaštita od strela.
• 
  Borba mačem i štitom (mali štit), ploča iz Tacuinum Sanitatis ilustrovana u Lombardiji, oko 1390. godine.
• 
  Crtež iz Codex Manesse koji prikazuje viteške borbe na konjima sa konjanicima koji nose štitove.
• 
  Svečani štit sa mozaičkom dekoracijom. Asteci ili Miksteci, 1400-1521 (Britanski muzej).
• 
  Štit australijskih Aboridžina, Kraljevski Albertov memorijalni muzej.
• 
  Nijaski ceremonijalni štit.
• 
  Štit od kože nosoraga iz Sudana. Trenutno je smešten na Vestminster koledžu u Nju Vilmingtonu, Pensilvanija.
• 
  Aboridžinski štit od kore pronađen u zalivu Botani, Novi Južni Vels, tokom prvog putovanja kapetana Kuka 1770. (Britanski muzej)
• 
  Moderni policijski štit

Vidi još

• Verižnjača
• Pun oklop
• Krljušt oklop
• Oklopne rukavice

Literatura

• Wood, J. G. (1870). The uncivilized races of men in all countries of the world. Ripol Klassik. str. 115. ISBN 9785878634595. 
• Drummond, James (1890). „Notes on Ancient Shields and Highland Targets”. Archaeologia Scotica. 5. Arhivirano iz originala 18. 12. 2010. g. Pristupljeno 24. 12. 2022. 
• Schulze, André(eds.): Mittelalterliche Kampfesweisen. Band 2: Kriegshammer, Schild und Kolben. – Mainz am Rhein. : Zabern. 2007. ISBN 3-8053-3736-1.
• Snodgrass, A.M. "Arms and Armour of the Greeks." Cornell University Press, 1967
• "The Hoplite." The Classical Review, 61. 2011.
• Hellwag, Ursula. "Shield(s)." Encyclopaedia Aethiopica, Siegbert Uhllig (ed.), vol. 4, 650–651. Wiesbaden: Harrassowitz.
• Armellino, Rick (9. 3. 2010). „How to buy personal shields”. PoliceOne. Arhivirano iz originala 2014-06-19. g. Pristupljeno 2018-05-06. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ganor, Jake (2021). Body Armor and Light Ballistic Armor Materials and Systems (1 izd.). Adept Press. ISBN 979-8985020212. 
• Bhatnagar, Ashok (2016). Lightweight Ballistic Composites: Military and Law-Enforcement Applications. Woodhead Publishing. str. 214. ISBN 978-0081004258. 
• Hanson, Victor Davis. The Western Way of War: Infantry Battle in Classical Greece, p.27-28.
• C. E. Bosworth, “ARMY ii. Islamic, to the Mongol period,” Encyclopædia Iranica, II/5, pp. 499-503, available online at http://www.iranicaonline.org/articles/army-ii
• „Riot shields – protective or aggressive”. New Scientist: 739. 22. 9. 1977. Arhivirano iz originala 30. 3. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „British Journal for Military History”. British Journal for Military History. 1 (2): Front cover. 2015. Arhivirano iz originala 16. 4. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• French, David (2015). Fighting EOKA: The British Counter-Insurgency Campaign on Cyprus, 1955-1959. Oxford University Press. str. 120. ISBN 978-0191045592. Arhivirano iz originala 17. 4. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Universal International News (Video) (Television broadcast). Universal-International. 31. 5. 1956. Korisna informacija se nalazi na: 00:35. Pristupljeno 16. 4. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tariq, Ali (1998). 1968, Marching in the Streets. Free Press. str. 42. ISBN 978-0684853604. Arhivirano iz originala 17. 4. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Black, Jeremy (2007). Tools of War. BOOK SALES Incorporated. str. 12. ISBN 978-1847240125. Arhivirano iz originala 17. 4. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jeffery, Keith (1985). The Divided Province: The Troubles in Northern Ireland, 1969-1985. Orbis Books. str. 45. ISBN 978-0856137990. Arhivirano iz originala 17. 4. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mackie, Lindsay (15. 8. 1977). „The real losers in Saturday's battle of Lewisham”. The Guardian. Arhivirano iz originala 30. 3. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bourne, Jenny (19. 9. 2007). „Lewisham '77: success or failure?”. Institute of Race Relations. Arhivirano iz originala 4. 8. 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mulroe, Patrick (2017). Bombs, Bullets and the Border: Policing Ireland's Frontier: Irish Security Policy, 1969–1978. Irish Academic Press. str. 85—86. ISBN 978-1911024521. Arhivirano iz originala 30. 3. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Myarmoury.com, The Shield: An Abridged History of its Use and Development.
• Baronage.co.uk, The Shape of the Shield in heraldry.
• Era.anthropology.ac.uk, Shields: History and Terminology, Anthropological Analysis.
• Hadesign.co.uk Arhivirano 2013-10-07 na sajtu Wayback Machine, The Buckler, The Sussex Rapier School.
• Classical Greek Shield Patterns.