Šturm und drang
Šturm und drang (nem. Sturm und Drang – oluja i nagon) je umetnički pokret nastao sedamdesetih i osamdesetih godina 18. veka u nemačkoj književnosti i muzici. Odlikuju ga izraženi kultovi: ličnosti, subjektivnih osećanja i prirode.
Sturm und Drang bio je zasnovan na idejama francuskog racionalizma, ali sadržao je i protivljenje strogim šablonima i dogmama estetike racionalizma. Inspiracija za umetnike bilo je učenje Žan Žak Rusoa koji se zalagao za priznavanje osećanja i emocija u svetu gde je preovladala filozofija nauke. Ruso je slavio prvobitno stanje čoveka, idealizovao je selo, i pevao himne prirodi. Intelektualci iz vremena šturmundranga nazivani su divljim ili burnim genijima. Najčešće su se okupljali u kružoke. Težili su originalnosti, neobuzdanim osećanjima i individualzmu do krajnosti.
Najpoznatiji pristalica šturmundranga bio je Johan Volfgang fon Gete, iako je kasnije sa Fridrihom Šilerom prekinuo veze sa ovim pokretom i zasnovao takozvani Vajmarski klasicizam.
