2017

2017. je bila prosta godina, koja je počela u nedelju. 2017. je sedamnaesta godina 3. milenijuma, sedamnaesta godina 21. veka i osma godina 2010-ih.

Milenijum:	3. milenijum
Vekovi:	20. vek 21. vek 22. vek
Decenije:	1990-e 2000-e 2010-e 2020-e 2030-e
Godine:	2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
2017 na Vikimedijinoj ostavi.

Događaji

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Januar

• 1. januar — Napadi u Istanbulu, ubijeno 39 ljudi.
• 4. januar — Bivši haški optuženik i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj uhapšen je u Francuskoj po poternici Srbije, potvrdila je njegova porodica za prištinske medije.
• 14. januar — Voz koji je ujutru iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu zaustavljen je popodne u Raškoj, na poslednjoj stanici pre administrativne linije sa Kosovom. Nakon pretnji sa kosovske strane administrativne linije da će pruga biti minirana i informacija da će mašinovođa i putnici biti pohapšeni, odlučeno je da voz sa stanice u Raškoj vrati za Beograd.
• 17. januar — Stejt department potvrdio je da su SAD uvele sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.
• 18. januar — Snažan zemljotres koji je pogodio centralnu Italiju, pokrenuo je lavinu koja je usmrtila 23 osobe.
• 19. januar — Snage ECOVAS-a, uključujući trupe iz Senegala, Gane i Nigerije, započela je vojnu intervenciju u Gambiji zbog političke krize u toj zemlji odbijanjem predsednika Jaija Džameha da podnese ostavku nakon poraza na izborima decembra 2016. od Adama Baroua.
• 20. januar — Donald Tramp, pobednik na izborima održanim 8. novembra, položio je zakletvu i zvanično postao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
• 21. januar — Najmanje 16 ljudi je poginulo, a oko 40 je povređeno nakon što se autobus koji je prevozio mađarske đake zapalio u severnoj Italiji.
• 23. januar — U kazahstanskoj prestonici Astani počeli su mirovni pregovori koji su okupili predstavnike sirijske vlade i pobunjeničkih grupa.
• 25. januar — Novi američki predsednik Donald Tramp potpisao je direktive za izgradnju zida na granici sa Meksikom.
• 26. januar — Naučnici sa Harvarda su objavili prvo stvaranje metaliziranog vodonika u laboratoriji koristeći dijamantski nakovanj.
• 27. januar — Predsednik SAD Donald Tramp je potpisao izvršnu naredbu kojoj se ograničava putovanje i imigracija u SAD iz sedam pretežno muslimanskih zemalja, što je dovelo do protesta i sudskih presuda kojima je naređena njena delimična suspenzija.
  • U Ukrajini došlo do eskalacije sukoba između ukrajinske vojske i pro-ruskih separatista u blizini Donjecka, a tri dana kasnije ukrajinske snage su pokrenule ofanzivu posle dve godine rata na istoku zemlje.
• 29. januar — Naoružani napadač je usmrtio 6 osoba i povredio 8 u napadu na džamiju u Kvebeku.
• 31. januar — Oko 150.000 ljudi izašlo je na ulice Bukurešta i još toliko u još nekoliko gradova Rumunije zbog odluke da se ublaže propisi o borbi protiv korupcije.

Februar

• 1. februar — Sastanak najviših zvaničnika Beograda i Prištine u Briselu u potpunosti je propao i nije doneo nikakve rezultate.
• 2. februar — Jake snage žandarmerije upućene su na Jug Srbije u Rašku oblast i Preševsku dolinu.
• 5. februar — U Kosovskoj Mitrovici počelo je uklanjanje potpornog zida, koji će prema planu uređenja, biti zamenjen novom konstrukcijom.
  • Jemenski Huti tvrde da su uspešno lansirali balističku raketu na Rijad, a najavili su još napada na glavni grad Saudijske Arabije koja je u martu 2015. godine pokrenula vojnu agresiju na Jemen.
• 8. februar — Kineski vatrogasci uspeli su da stave pod kontrolu požar izazvan snažnom eksplozijom u hemijskom postrojenju u gradu Tongling na istoku Kine.
  • Muhamed Abdulahi Muhamed je izabran za predsednika Somalije.
    • Greškom ruske vojske, tri turska vojnika su poginula, dok ih je 11 ranjeno, tokom vazdušnih napada u severnoj Siriji.
• 9. februar — U eksploziji gasa u podzemnom postrojenju za poljoprivredna istraživanja u južnom Iranu poginulo je pet radnika, dok ih je devet povređeno.
  • U nuklearnoj centrali kompanije EDF u Flamanvilu na severozapadu Francuske, odjeknula je eksplozija usled požara u reaktoru, pri čemu niko nije povređen i nema nuklearne opasnosti.
• 13. februar — Vlasti Kalifornije naredili su evakuaciju oko 180.000 ljudi koji žive nizvodno od brane na reci Feder kod grada Orovila zbog pukotina na prelivniku.
• 14. februar — Na sednici Predsedništva Srpske napredne stranke jednoglasno je odlučeno da aktuelni premijer Aleksandar Vučić bude kandidat naprednjaka na izborima za predsednika Srbije.
• 15. februar — Crnogorska skupština je odlučila da oduzme imunitete liderima opozicionog Demokratskog fronta, Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, koji se sumnjiče da su umešani u organizovanje terorističkih napada u izbornoj noći prethodne godine.

Mart

• 3. mart — Raspisani predsednički izbori u Srbiji.
• 9. mart — Osumnjičeni za napad sekirom na železničkoj stanici u Diseldorfu, u kojem je povređeno sedam osoba, pati od "psihičkog poremećaja", a nemački magazin "Špigl" je na sajtu objavio da je osumnjičeni identifikovan kao Albanci sa Kosova Fatmir H. koji je istražiteljima rekao da se nadao da će ga policija ubije nakon napada. Povređeni nisu u životnoj opasnosti.
• 11. mart — Planirano poletanje ruske letelice Sojuz sa nova tri člana Ekspedicija 51 / 52 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Aleksandar Misurkin, Nikolaj Tihonov i Mark T. Vande Haj.
• 16. mart — Sedamnaestogodišnji đak upao je u srednju školu u južnom francuskom gradiću Gras i ranio direktora, a još dve osobe ranio dok je pet osoba u stanju šoka.
• 22. mart — U terorističkom napadu u Londonu ispred Parlament Ujedinjenog Kraljevstva petoro ljudi poginulo, a 40 povređeno.
• 28. mart — Američki Senat ratifikovao je u utorak Protokol o pristupanju Crne Gore NATO. Rezolucija o članstvu Crne Gore usvojena je ogromnom većinom glasova senatora iz obe stranke — 97 se izjasnilo ZA, dok su samo dvojica senatora, Rend Pol i Majk Li, bili protiv.
• 26. mart — Stranka GERB bivšeg premijera Bojka Borisova je pobedila na parlamentarnim izborima u Bugarskoj.
• 27. mart — Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Moskvi u poseti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu koji mu je poželeo uspeh na predsedničkim izborima.
• 29. mart — Ujedinjeno Kraljevstvo predala pismo, zvanično počeo proces izlaska Britanije iz EU, što bi trebalo da bude gotovo do 2019. godine.

April

• 2. april — Aleksandar Vučić pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji.
  • Najmanje 254 osobe su poginule u poplavama i klizištima u jugozapadnom kolumbijskom gradu Mokoa.
• 3. april — 14 osoba je poginulo u terorističkom napadu u metrou u Sankt Peterburgu.
  • Na potezu između Doma Narodne skupštine i Trga Nikole Pašića, studenti koji su nezadovoljni izbornim rezultatima su započeli proteste koji su se narednih dana proširili širom Srbije.
• 4. april — Najmanje 58 osoba, uključujući 11 dece, je poginulo, a na desetine je povređeno u vazdušnim napadima na severozapadnu sirijsku provinciju Idlib, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.
• 6. april — Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader nepravosnažno osuđen na četiri i po godine zatvora zbog primanja mita od oko 2,3 miliona evra.
• 7. april — Sa američkih razarača u istočnom Mediteranu ispaljeno 50-60 raketa "tomahavk" na pozicije sirijske vojske u bazi Šajrat. Operaciju je naredio Donald Tramp kao osvetu za napad snaga Bašara el Asada u Idlibu.
  • Tri osobe su poginule, a nekoliko desetina povređeno u terorističkom napadu u centru Stokholma.
    • Vojni avion G-4 super galeb Vojske Srbije srušio se u ataru sela Slatina u opštini Ub.
• 9. april — U terorističkom napadu na dve koptske orijentalno-pravoslavne crkve u Egiptu 45 osoba je poginulo, a 126 je povređeno.
• 15. april — U samoubilačkom bombaškom napadu na konvoj autobusa koji su evakuisali civile iz pokrajine Idlib u Alepo, poginulo je više od 120 osoba, među kojima 68 dece.
• 16. april — Građani Turske na referendumu su prihvatili predlog aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o uvođenju predsedničkog sistema u zemlji.
• 17. april — U padu malog putničkog aviona u okolini Lisabona poginulo je 5 osoba.
• 20. april — Vrhovni sud Rusije zabranio je delovanje verske organizacije Jehovini svedoci u ovoj zemlji.
  • Poletela ruska letelica Sojuz sa dva člana Ekspedicija 51 / 52 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Fjodor Jurčihin i Džek D. Fišer.
• 27. april — Više od 100 osoba, uključujući dvadesetak policajaca i trojicu poslanika povređeno je u Skoplju pošto je masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Sobranje. Neredi počeli nakon što je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi izabran za predsednika Sobranja — uz burno negodovanje poslanika VMRO-DPMNE. Među povređenima lider SDSM-a Zoran Zaev. Teške povrede zadobio je albanski poslanik Zijadin Sela. Policija evakuisala sve poslanike. Policija se sukobila i sa demonstrantima, koji su postavili šatore ispred Sobranja.
• 28. april — Skupština Crne Gore usvojila je predlog zakona o članstvu te zemlje u NATO-u.
  • Ilir Meta izabran za novog predsednika Albanije.

Maj

• 13. maj — Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu učestvovao je na višednevnom Forumu „Pojas i put za međunarodnu saradnju“, tokom kog je razgovarao sa brojnim državnicima, među kojima i predsednikom i premijerom Kine Si Đinpingom, Li Kećangom i predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
• 19. maj — Pri napadu na vojnu bazu Brak el Šati u Libiji ubijeno je više od 140 ljudi.
• 20. maj — Hasan Rohani ponovo je izabran za predsednika Irana.
• 21. maj — Hokejaši Švedske osvojili su titulu svetskog prvaka na 81. svetskom prvenstvu u hokeju na ledu.
  • Košarkaši Fenerbahčea su savladali Olimpijakos sa 80 : 64 u finalu Evrolige.
• 22. maj — U samoubilačkom napadu na koncertu američke pevačice Arijane Grande u Mančester areni u Mančesteru, poginule su 22 i povređeno više od 100 osoba.
• 23. maj — Filipinski predsednik Rodrigo Duterte proglasio je vanredno stanje na Mindanau posredi oružanih sukoba sa islamističkom grupom Maute u Maravi Sitiju.
• 26. maj — Maskirani naoružani militanti napali su konvoj koptskih hrišćana u Minji (Egipat) nakon čega su egipatski borbeni avioni bombardovali vojne kampove u Darni (Libija).
• 29. maj — Planirano poletanje ruske letelice Sojuz sa nova tri člana Ekspedicija 52 / 53 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Fjodor Jurčihin, Paolo Nespoli i Džek Fišer.
• 31. maj — Pobednik predsedničkih izbora Aleksandar Vučić je na svečanoj sednici u Skupštini položio zakletvu, čime je Srbija i zvanično dobila novog šefa države.

Jun

• 3. jun — Najmanje sedam osoba je ubijeno, a 48 je ranjeno u terorističkom napadu u centralnom Londonu.
  • Fudbaleri Real Madrida su savladali Juventus sa 4:1 u finalu Lige šampiona.
• 5. jun — Crna Gora zvanično postala 29. članica NATO pakta.
  • Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat prekinuli diplomatske odnose sa Katarom zbog navodnog podržavanja terorizma od strane vlasti te zemlje.
• 6. jun — Sirijske demokratske snage su, uz podršku američkih snaga, objavile su da su pokrenule ofanzivu za zauzimanje Rake prestonicu Islamske Države.
• 7. jun — Najmanje 13 osoba je ubijeno a desetine su ranjene u dva napada u Teheranu. Prvo su četiri naoružane osobe upale u zgradu parlamenta i pucale, a zatim su nepoznati napadači otvorili vatru na mauzolej Ajatolaha Homeinija. Islamska Država je preuzela odgovornost za napade, saopštila je novinska agencija bliska ID.
• 8. jun — Na opštim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, vladajuća Konzervativna stranka sadašnje premijerke Tereze Mej je osvojila najviše glasova, ali je izgubila većinu u parlamentu.
• 9. jun — Odredi sirijske armije stigli su do sirijsko-iračke granice na severoistoku od naselja Tanf. Sirijske provladine snage sada kontrolišu više od petine strateški važnog dela pustinje u zemlji, saopštila je sirijska vojska, pošto je prvi put od 2015. godine stigla do istočne granice sa Irakom.
• 11. jun — Na Kosovu i Metohiji su održani vanredni parlamentarni izbori na kojima je birano 120 poslanika Skupštine Kosova, pošto je u maju izglasano nepoverenje vladi Ise Mustafe. Najviše glasova, 33,74%, osvojila je koalicija Demokratske partije Kosovo (DPK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i Inicijative za Kosovo (IK), ali nedovoljno da sama formira vladu. Od garantovanih 10 mesta za srpske poslanike, Srpska lista je obezbedila devet mandata, dok je jedan mandat osvojila Samostalna liberalna stranka.
• 12. jun — Rafael Nadal i Jelena Ostapenko pobednici Rolan Garosa u pojedinačnoj konkurenciji.
• 14. jun — Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” uvršten u listu svetskih rezervata biosfere.
  • Kako je saopštio vojni resor Sirije, čitava teritorija oko grada Arak, takozvani arapski trougao, u potpunosti je oslobođen od terorista Islamske Države koju drže teritoriju više od dve godine.
• 15. jun — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao Anu Brnabić za mandatara za sastav nove Vlade Srbije.
• 18. jun — Iranska revolucionarna garda ispalila je iz zapadnog dela Irana rakete "zemlja-zemlja" na istočni deo Sirije, gađajući baze ekstremističkih grupa koje Iranci smatraju odgovornim za prošlonedeljne samoubilačke napade u Teheranu u kojima je 18 ljudi poginulo, javila je novinska agencija "Tasnim".
  • Koalicione snage, predvođene SAD, oborile su sirijski vojni avion kod Rake, saopštila je sirijska vojska. Avion je oboren jer je bombardovao pozicije u blizini snaga koje podržavaju SAD, saopštava Koalicija.
    • Najmanje 62 osobe su poginule u velikim šumskim požarima koji su izbili u centralnom Portugalu.
• 23. jun — U Palati Srbija u Beogradu održana je svečanost povodom inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.
• 24. jun — Nekoliko osoba je ubijeno u napadu izraelskih aviona na Siriju, koji se dogodio nakon što je deset projektila iz te ratom razorene zemlje pogodilo Golansku visoravan.
• 29. jun — Međunarodni arbitražni sud odlučio da Sloveniji pripadnu tri četvrtine Piranskog zaliva i slobodan prolaz u međunarodne vode preko hrvatskih teritorijalnih voda.
  • Ana Brnabić izabrana je za novu premijerku Vlade Srbije sa 157 glasova za i 55 protiv. Uzdržanih nije bilo, dok je 38 bilo odsutno.

Jul

• 4. jul — Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je u Jemenu skoro 270.000 ljudi zaraženo kolerom zbog epidemije.
• 5. jul — Libijski vojni komandant i feldmaršal Kalifa Haftar proglasio je pobedu u Bengaziju, drugom po veličini gradu u Libiji, nakon što su ga tri godine ranije zauzeli džihadisti.
  • Sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Hagu zvanično je postao spreman za rad pošto je konačno utvrđen i sudski Pravilnik o postupku i dokazima, saopštila je u Hagu sudija veća Ustavnog suda En Pauer Ford.
• 7. jul — Ujedinjene nacije su usvojile Ugovor o zabrani nuklearnog oružja podrškom 123 od 193 zemlje članice ove organizacije.
  • Nakon što je 30. juna zakon o istopolnim brakovima u Nemačkoj prošao Bundestag prihvaćen je i u Bundesratu te sada čeka odobrenje predsednika.
• 9. jul — U Istanbulu je završen 450 km dug Marš pravde koji je iz Ankare krenuo 15. juna u znak protesta protiv hapšenja u seriji vladinih čistki zbog pokušaja puča 15./16. jula 2016.
• 10. jul — Iračka vlada je proglasila pobedu u bitki za Mosul usled koje je ubijeno više od 8.000 civila i raseljeno oko milion ljudi.
  • Američki tehnički komitet ISO 639-2 sa sedištem u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu nije prihvatio kodifikaciju crnogorskog jezika navodeći da je u pitanju jedna od varijanti srpskog jezika.
• 21. jul — Libanska armija i Hezbolah su pokrenule veliku vojnu ofanzivu u Dolini Arsal na istoku države protiv pripadnika Tahrir el Šam i najavili vojne operacije protiv pripadnika Islamse Države na području planinskog venca Zapadni Kalamun koji se prostire ka Siriji.
• 24. jul — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane Srbije na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji.
• 27. jul — Libanska armija, Hezbolah i Sirijska arapska armija su sklopile mirovni sporazum sa pripadnicima terorističke organizacije Tahrir el Šam o predaji i njihovom prebacivanju i evakuisanju sa teritorije Libana u sirijsku pokrajinu Idlib.
• 28. jul — Poletela ruska letelica Sojuz sa nova tri člana Ekspedicija 52 / 53 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Rendolf Breznik, Paolo Nespoli i Sergej Rizanski.

Avgust

• 3. avgust — Brazilski fudbaler Nejmar je prešao u Pari Sen Žermen u rekordnom transferu od 222 miliona evra.
• 4. avgust — Pol Kagame je sa 98,8% osvojenih glasova četvrti put zaredom postao predsednik Ruande.
• 10. avgust — Otvorena prva Ikea u Srbiji u Zucu, kod Beograda, veličine 33.437 kvadratnih metara.
• 12. avgust — Vojska Sirije oslobodila ključni grad Al Suhna u centralnom delu zemlje i obezbedila dalji prodor na istok prema pokrajini i opkoljenom gradu Dajr ez Zaur i velikim naftnim i gasnim poljima.
• 17. avgust — Vojska Sirije slomila Islamsku Državu na tri kotla u pokrajinama Raka, Homs i Hama i opkolila njene pripadnike u manjem gradu Akerbatu u Centralnoj Siriji.
• 19. avgust — Libanska armija i Hezbolah su pokrenule odlučan napad protiv pripadnika Islamske Države na granici sa Sirijom.
• 20. avgust — Iračka republikanska garda je nakon oslobađanja grada Mosula u julu pokrenula ofanzivu na severni grad Tal Afar u pokrajini Niniva.
• 28. avgust — Libanska armija proterala i poslednjeg pripadnika Islamske Države sa svoje teritorije čime je okončan šestogodišnji konflikt u Libanu.
  • Severna Koreja ispalila raketu koja je prošla iznad severa Japana.
• 31. avgust — Na neformalnom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, čiji je domaćin u zgradi Evropske spoljnopolitičke službe u Briselu bila šefica EU diplomatije Federika Mogerini, razmenjena su mišljenja o nastavku dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Prethodni takav sastanak održan je 3. jula.

Septembar

• 1. septembar — U Hamburgu je otvoren istraživački centar Evropski XFEL s najvećim i najjačim rendgenskim laserom na svetu.
• 2. septembar — Usled poplava u južnoj Aziji koje u Bangladešu, Pakistanu, Indiji i Nepalu traju još od jula poginulo je najmanje 1.300 i pogođeno oko 45 miliona ljudi.
• 3. septembar — Severna Koreja je u hamgjonškom okrugu Kilču provela svoj šesti nuklearni test jačine oko 120 kilotona TNT-a
  • Rusija je rezultatom 3 : 2 savladala Nemačku u finalu EP u odbojci koje je održano u Poljskoj i na kojem je Srbija osvojila bronzu.
• 5. septembar — Sirijska vojska prekinula trogodišnju opsadu opkoljenog grada Dajr ez Zaur od pripadnika Islamske Države.
  • Uragan Irma koji se 30. avgusta formirao kod Zelenortskih Ostrva dostigao je iznad Kariba (Portoriko) kategoriju 5.
• 6. septembar — Evropski sud pravde odbio je žalbe vlada Mađarske i Slovačke da se zaustavi raspodela izbeglica u EU.
• 8. septembar — Sirijske demokratske snage sastavljene pretežno od etničkih Kurda su pokrenule ofanzivu sa leve obale reke Eufrat na istočne delove grada Dajr ez Zaur protiv pripadnika Islamske Države sa ciljem zauzimanja čitave Istočne Sirije i velikih naftovoda i gasovoda u tom delu države.
• 9. septembar — U Prištini je izabrana kosovska vlada sa premijerom Ramušom Haradinajem, liderom Alijanse za budućnost Kosova. Vlada ima 21 ministarstvo, a tri ministarstva — za povratak, lokalnu samoupravu i poljoprivredu — vodiće Srbi. Haradinaj je mogao da formira vladu tek zahvaljujući podršci Srba koji imaju 10 mandata, od kojih je devet osvojila Srpska lista koju je podržala vlada u Beogradu.
• 11. septembar — Sirijska vojska pripremila pontonske mostove i amfibije u gradu Dajr ez Zaur sa namerom da započne desant preko reke Eufrat kako bi nastavila dalje vojne operacije protiv Islamske Države sa kodnim nazivom Asadov (Lavlji) skok povodom rođendana sirijskog predsednika Bašara el Asada.
• 12. septembar — U 21.17.02 UTC raketom Sojuz lansirana tročlana posada Ekspedicija 53 / 54 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Aleksandar Misurkin, Mark T. Vande Haj i Džozef Akaba.
  • Vikipedija na srpskom jeziku započela u okviru Nedelje ponosa od 11. do 17. septembra Uređivački maraton - Nedelja ponosa najavljen za 14. septembar.
• 15. septembar — Misija Kasini—Hajgens, koja je trajala trinaest godina, zvanično se završila ulaskom letelice u Saturnovu atmosferu.
  • Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, izjavila je da su snage sirijskih vlasti uspešno prešle reku Eufrat i zauzele pozicije na istočnoj obali.
• 16. septembar — Ruska vojska bombardovala je položaje Sirijskih demokratskih snaga u istočnoj provinciji Dajr ez Zaur.
  • Iračke oružane snage su pokrenule ofanzivu na zapadnu pokrajinu Anbar koja je bila prva meta pripadnicima Islamske Države.
    • Sirijska arapska armija (SAA) i Hezbolah pokrenuli su operacije duž iračke granice sa glavnim ciljem oslobođenja Al Bukmala, najvažnijeg graničnog prelaza na krajnjem jugoistoku Sirije.
• 17. septembar — Pod sloganom "Za promenu" u Beogradu je u svečanoj atmosferi i bez incidenata održana "Parada ponosa".
  • Američki predsednik Donald Tramp ismejao je lidera nuklearno naoružane Severne Koreje Kim Džong Una kao „raketaša” (engl. Rocket Man), dok su savetnici Bele kuće upozorili da će se ta izolovana zemlja suočiti sa uništenjem ukoliko ne stavi tačku na svoje oružane programe i ratoborne pretnje.
    • Košarkaška reprezentacija Slovenije novi je prvak Evrope nakon pobede nad selekcijom Srbije u finalu Evropskog prvenstva u Istanbulu.
• 18. septembar — Specijalne jedinice Sirijske arapske armije uz nadzor ruskih instruktora prešle su Eufrat južno od Dajr ez Zaura i napravile mostobran kako bi se obezbedilo prebacivanje ostalih trupa.
• 19. septembar — Pripadnici terorističke organizacije Tahrir el Šam pokrenuli su ofanzivu protiv sirijske vojske i ruske vojne policije zadužene za nadgledanje demilitarizacije zone.
• 20. septembar — Premijer Iraka Hajder el Abadi izjavio je da su iračke snage počele operaciju za preuzimanje grada Havije od ekstremističke organizacije Islamska Država Iraka i Levanta (IDIL).
• 23. septembar — Tigrove snage Sirijske arapske armije (SAA) uništile su poslednja teroristička uporišta Islamske Države na zapadnoj obali Eufrata u pokrajini Raka i očistile međupokrajinsku granicu između Rake i Dajr ez Zaura.
• 24. septembar — Koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije Bavarske kancelarke Angele Merkel osvojila je najviše mesta u Bundestagu na Nemačkim saveznim izborima.
• 25. septembar — Na referendumu o nezavisnosti Iračkog Kurdistana 92,7% izašlih birača glasalo je za nezavisnost te iračke pokrajine.
• 26. septembar — Saudijski kralj Salman el Saud dekretom je ženama u Saudijskoj Arabiji omogućio da dobiju vozačke dozvole i upravljaju motornim vozilima.

Oktobar

• 1. oktobar — Održan je referendum o nezavisnosti Katalonije, na kojem je za nezavisnost glasalo 90% stanovništva.
  • Španska policija pokušala je da spreči glasanje uz upotrebu policijske sile, a katalonska vlada je rekla da je najmanje 844 ljudi povređeno u neredima, od čega 335 u Barseloni.
  • Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije novi je prvak Evrope nakon pobede nad selekcijom Holandije u finalu Evropskog prvenstva u Bakuu.
• 2. oktobar — Najmanje 58 osoba je ubijeno, a više od 500 je ranjeno kad je naoružani napadač otvorio vatru na festivalu kantri muzike u Las Vegasu.
• 4. oktobar — Poslednja dva od ukupno šest „migova 29“ dopremljena su iz Rusije na aerodrom Batajnica.
• 7. oktobar — Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je trenutno u toku velika vojna operacija u provinciji Idlib na severozapadu Sirije, gde se sprema upad Slobodne sirijske vojske uz podršku Turske.
• 9. oktobar — Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je u višednevnu posetu Srbiji gde je dočekan uz najviše državne počasti.
• 10. oktobar — Portparol katalonske vlade Hordi Turulj rekao je da su poslanici potpisali Deklaraciju koja je "simboličan akt u koji smo upisali našu predanost proglašenju nezavisnosti" i dodao da bi zvaničnu deklaraciju trebalo da napravi katalonski parlament.
• 12. oktobar — Turska oklopna vozila ušla su u severoistočni deo Sirije kako bi primenili sporazum o sprovođenju demilitarizacije u Idlibu, pokrajini u kojoj dominiraju militaristi povezani sa Al Kaidom, aktivisti koji prate konflikte i pobunjeničke izvore.
• 13. oktobar — Kurdska televizija „Rudav” objavila je izjavu potpredsednika regiona Kurdistana Kosrata Rasula da je desetine hiljada kurdskih boraca raspoređeno u multietničkom iračkom regionu Kirkuk, bogatom naftom, kako bi se suprotstavili mogućoj „pretnji” iračkih snaga.
• 15. oktobar — Uprkos demantima Regionalne vlade Kurdistana, Bezbednosni savet te pokrajine saopštio je da su kurdske snage uništile najmanje pet „hamera” iračke vojske koja ih je napala bez razloga.
• 16. oktobar — Iračke vladine snage upale su u centralni deo Kirkuka, nakon što su preuzeli kontrolu nad ključnim delovima grada od kurdskih boraca.
• 18. oktobar — U Siriji je poginuo jedan od najpoznatijih generala vladinih snaga Isam Zahredin koji odgovara za odbranu grada Dajr ez Zaur nakon što je njegovo vozilo naletelo na minu u području ostrva Saker na reci Eufrat.
• 19. oktobar — U 10 časova, drugi ultimatum iz Madrida istekao je da se odustane od nezavisnosti Katalonije, nakon što je vlada u Madridu najavila da će se, ako se ne desi do 10 sati, autonomija Katalonije ukinuti.
• 21. oktobar — Španski premijer Marijan Rahoj izjavio je danas da je vlada u Madridu ukinula katalonsku regionalnu vladu. Prema rečima premijera, „vlada je morala da primeni taj ulog iako to nije htela”.
• 22. oktobar — U roku od nekoliko sati Sirijske demokratske snage (SDF) pod vođstvom sirijskih Kurda, koje podržavaju Sjedinjene Države, objavile su danas da su preuzele najveće naftno polje Omar u Siriji od ekstremističke organizacije Islamska Država.
  • Na Kosovu i Metohiji održan je prvi krug lokalnih izbora, a drugi 19. novembra. U opštinama sa većinskim srpskim življem pobedila je Srpska lista.
• 23. oktobar — Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Brajan Hojt Ji poručio je u Beogradu da se ne može sedeti na dve stolice istovremeno i da Srbija, koja želi da postane član EU, mora da pošalje vrlo jasnu poruku, a ne da balansira između dve strane.
• 27. oktobar — Skupština Katalonije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti većinom glasova i proglasila otcepljenje iz Španije. Za nezavisnost je glasalo 70 od 135 poslanika, 10 ih se suprotstavljalo, a dva biračka mesta bila su prazna. Poslanici opozicije ostavili su prodaju pre glasanja.
  • Odmah nakon toga, španski senat je aktivirao član 155 Ustava i usvojio vanredne mere.
• 30. oktobar — „Unutrašnji dijalog o Kosovu“, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, započeo je prvim sastankom Radne grupe sačinjene od pravnika koji su razmenili mišljenja o mogućim modelima rešenja za KiM.
• 31. oktobar — Najmanje osmoro ljudi je izgubilo život, dok je više od desetoro povređeno tokom napada u Njujorku.
  • Republika Surinam je postala prva država koja je zvanično povukla priznanje nezavisnosti Republike Kosovo.

Novembar

• 2. novembar — Tapanuli orangutan potvrđen je kao nova vrsta velikog čovekolikog majmuna.
• 4. novembar — Sirijske vlasti su objavile da je čitav grad Dajr ez Zaur oslobodđen od pripadnika Islamske Države i da je pod kontrolom državne vojske, kao i da se nastavlja akcija daljeg čišćenja pokrajine Dajr ez Zaur.
  • Premijer Libana Saad Hariri podneo je ostavku tokom posete Saudijskoj Arabiji zbog navodnog straha po ličnu bezbednust optuživši Iran i pokret Hezbolah.
    • Snažna eksplozija odjeknula je u blizini aerodroma u saudijskoj prestonici Rijadu, kada je, kako tvrdi saudijsko ministarstvo, raketa iz Jemena uspešno presretnuta. Sa druge strane, jemenski šiitski pobunjenici Huti poručuju da je napad bio uspešan i da je potresao Rijad. Libanski predsednik Mišel Aun optužio je narednih dana saudijske vlasti da Haririja drže kao taoca i zahtevao da ga puste kući na svoju dužnost premijersku dužnost
• 5. novembar — Najmanje 27 ljudi je ubijeno, a 20 je povređeno u napadu koji se dogodio u baptističkoj crkvi u Teksasu.
• 7. novembar — Na kraju boravka misije MMF-a u Srbiji povodom poslednje osme revizije aranžmana sa MMF-om koji se završava u februaru 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef misije MMF Džejms Ruf naglasili su da je Srbija napravila ozbiljan posao stabilizujući privredu u protekle tri godine.
• 8. novembar — Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je da očekuje da Srbija postane članica EU i pre 2025. godine.
• 12. novembar — Borut Pahor je reizabran na mesto predsednika Slovenije.
  • Najmanje 500 osoba je poginulo u zemljotresu magnitude 7,3° koji je pogodio pogranično područje između Iraka i Irana u pokrajini Kermanšah.
• 13. novembar — 23 od 28 zemalja članica EU potpisali su pakt PESCO koji podrazumeva formiranje vojske EU, a zemlje koje nisu potpisale sporazum su Ujedinjeno Kraljevstvo, koja napušta Uniju, Danska, Irska, Portugal i Malta.
  • U Beogradu je održan drugi sastanak ruskog i američkog pregovarača o rešavanju krize na istoku Ukrajine.
• 14. novembar — Vojska Zimbabvea izvela državni udar u zemlji i preuzela kontrolu nad glavnim gradom Harareom.
• 15. novembar — U poplavama koje su pogodile Grčku stradalo je najmanje 14 osoba.
• 17. novembar — Srpska odbojkašica Tijana Bošković proglašena za najbolju odbojkašicu Evrope po izboru CEV-a.
• 19. novembar — Sirijska arapska armija (SAA) i njeni saveznici oslobodili poslednje uporište Islamske Države u provinciji Dajr Ez Zaur, Al Bukamal.
• 21. novembar — Ranom zorom nepoznati naoružani ljudi zauzeli centar Luganska.
  • Lider Dveri Boško Obradović gađao je kompjuterskim mišem u lice Aleksandra Martinovića, predsednika Administrativnog odbora, na sednici ovog tela na kojoj su utvrđivane novčane kazne za mere izrečene četvorici opozicionih poslanika, među kojima je i Obradović, na skupštinskom zasedanju.
    • Gvineja Bisao povukla odluku iz 2011. o priznanju nezavisnosti Kosova.
      • Robert Mugabe je podneo ostavku na mesto predsednika Zimbabvea.
• 22. novembar — Prvostepenom presudom od Haškog tribunala, srpski general, načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (1992—1995) i jedan od srpskih vođa tokom raspada Jugoslavije Ratko Mladić osuđen je na doživotni zatvor.
• 23. novembar — Fudbaleri Partizana savladali su Jang Bojs sa 2:1 (1:1) u petom kolu Grupe B Lige Evrope i pre poslednjeg kola obezbedili plasman u nokaut fazu.
• 24. novembar — Ministar za državnu bezbednost LNR Igor Pasečnik saopštio je da je predsednik Igor Plotnicki zbog lošeg zdravstvenog stanja dao ostavku na svoju funkciju.
  • U eksploziji i oružanom napadu koji se dogodio u egipatskoj džamiji na Sinaju poginulo je najmanje 305 osoba.
• 26. novembar — Indonežanske vlasti su naredile evakuaciju 100.000 ljudi sa Balija zbog erupcije vulkana Agung.
  • Najmanje dve osobe su poginule, a barem 30 ih je povređeno u snažnoj eksploziji koja se dogodila u fabrici u kineskom gradu Ningbo.
• 28. novembar — Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, na Samitu Kine i zemalja srednje i istočne Evrope (CIEZ) u Budimpešti, na kome je potpisano više sporazuma o investicijama, razgovarala sa kineskim premijerom Li Kećangom i mađarskim Viktorom Orbanom o daljoj saradnji.
• 29. novembar — Žalbeno veće Haškog suda potvrdilo prvostepenu presudu šestorici najviših političkih i vojnih lidera Herceg Bosne. Tokom izricanja presude general Slobodan Praljak izvršio samoubistvo u sudnici popivši otrov.

Decembar

• 4. decembar — Bivši predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh ubijen je u napadu pobunjenika iz pokreta Huti, potvrdila je Stranka generalnog narodnog kongresa.
• 5. decembar — Demonstranti oslobodili bivšeg predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija iz policijskog automobila nakon što je uhapšen u Kijevu.
  • Ciklon Okhi pogodio je Indiju i Šri Lanku, usmrtivši najmanje 39 osoba, dok je na stotine osoba nestalo.
    • Međunarodni olimpijski komitet zabranio je Rusiji da se takmiči na Zimskim olimpijskim igrama 2018. nakon istrage o dopingu na Zimskim olimpijskim igrama 2014.
• 6. decembar — Bošnjački član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović izazvao je skandal na koferenciji za štampu zgradi predsedništva Srbije kad je na stav novinara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predsjedavajućem Predsjedništva BiH Draganu Čoviću da spoljna politika Sarajeva u odnosu na otvorena unutrašnja pitanja Srbije ne može biti prilagođena stavovima Beograda.
  • Američki predsednik Donald Tramp poručio je da je došao trenutak da Jerusalim bude zvanično priznat kao prestonica Izraela. EU "ozbiljno zabrinuta" zbog odluke Trampa. Oštre osude i žestoke reakcije islamskih zemalja.
• 7. decembar — Crvena zvezda – Keln 1:0 (1:0). Fudbaleri Crvene zvezde savladali su u "meču decenije“, u poslednjem kolu H grupe, ekipu Kelna i izborili posle 25 godina plasman u nokaut fazu Lige Evrope. Strelac pobedonosnog gola bio je Slavoljub Srnić u 22. minutu meča u Beogradu.
  • Na hiljade ljudi je evakuisano, a na stotine domova je uništeno pred vatrenom stihijom koja je zahvatila jug Kalifornije.
    • Počela Treća Intifada i Izraelu nakon priznanja Američkog predsednika Donalda Trampa da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela. Nakon toga su usledili veliki protesti i neredi Palestinaca i Izraelska vojska ranila je najmanje 38 osoba pošto je zapucala na demonstrante okupljene na protestima na Zapadnoj Obali i Pojasu Gaze, povodom američkog priznanja Jerusalima kao prestonice Izraela.
• 8. decembar — Parlament Australije je usvojio zakon kojim su dozvoljeni istopolni brakovi.
• 9. decembar — Premijer Iraka Hajder el Abadi izjavio je da je završen rat koji se tri godine vodio protiv džihadista Islamske države u Iraku.
• 10. decembar — U prestonici Iraka, unutar zelene zone Bagdada, održana je vojna parada povodom objavljene pobede nad terorističkom Islamskom državom, dok je Vojnu paradu nadgledao je premijer Iraka Hajder el Abadi, koji je proglasio je 10. decembar za državni praznik.
• 11. decembar — Sirijska arapska armija pokrenula je ofanzivu na grad Bejt Džin u severnom delu Golanske visoravni gde se nalazi enklava Sirijskih pobunjenika i organizacije Tahrir el Šam.
• 12. decembar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Parizu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i ekonomskoj saradnji dve zemlje. Makron je najavio da će posetiti Srbiju pre leta 2018. godine.
• 17. decembar — Planirano poletanje ruske letelice Sojuz sa nova tri člana Ekspedicija 54 / 55 na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Posadu čine Anton Škaplerov, Skot Tingl i Norišige Kanaj.
  • Sebastijan Pinjera pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Čileu.
• 18. — 20. decembar — Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u trodnevnoj poseti Ruskoj Federaciji.
• 18. decembar — Sebastijan Kurc je postao kancelar Republike Austrije, a lider Slobodarske partije Austrije Hajnc-Kristijan Štrahe Vicekancelar.
• 19. decembar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i na zajedničkoj konferenciji za novinare potvrdio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. Putin je izjavio da će Rusija nastaviti da pruža podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije.
• 20. decembar — Košarkaški savez Srbije je za najbolje pojedince u tekućoj godini proglasio Bogdana Bogdanovića i Jelenu Milovanović.
• 21. decembar — Generalna skupština UN je na vanrednoj sednici, sa 128 glasova „za“ i devet „protiv“, proglasila američko priznanje Jerusalima kao prestonice Izraela ništavnim. Od zemalja iz okruženja protiv američke odluke glasali su Srbija, Slovenija, Makedonija i Crna Gora, dok su uzdržane bile Bosna i Hercegovina i Hrvatska.
  • U Hagu je održana ceremonija zatvaranja Haški tribunal Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji će 31. decembra, posle 24 godine, zvanično prestati da postoji. Ceremonija, kojoj su prisustvovali mnogi zvaničnici, među kojima i holandski kralj Viljem-Aleksander, zvaničnici iz Srbije, kao i iz drugih bivših jugoslovenskih republika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine procesuirani pred tim sudom, počela je minutom ćutanja za sve žrtve.
• 22. decembar — Olimpijski komitet Srbije je za najbolje srpske sportiste u 2017. godini proglasio tekvondistkinju Milicu Mandić i kajakaše Milenka Zorića i Marka Tomićevića.
  • Američki mediji objavili da je Kongres naložio šefu Pentagona da u 2018. pripremi analizu bezbednosne saradnje Rusije i Srbije, kao i BiH i Makedonije, koje nisu u NATO. Izveštaj treba da sadrži detaljan spisak ruskog oružja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara, koje su zemlje kupile ili dobile od Rusije od 2012. godine do danas, kao i spisak vojnih vežbi i obuka i zaključenih sporazuma sa Rusijom.
    • Administracija američkog predsednika Donalda Trampa odobrila je plan o dostavljanju oružja Ukrajini.
• 23. decembar — Najmanje 180 ljudi je poginulo, a na desetine se vode kao nestali, nakon što je tropska oluja pogodila južni dio Filipina.
• 26. decembar — Elitne Tigrove snage su izvele snažan napad na položaje terorista na granici provincije Hama-Idlib potiskujući pripadnike organizacije Hadžat Tahrir el Šam čime je počela velika vojna operacija Sirijske arapske armije na severozapadu Sirije uz snažne vazdušne udare Ruskog ratnog vazduhoplovstva. Cilj voje operacije je zauzimanje najveće enklave Sirijskih pobunjenika nakon pada Islamske Države na istoku države početkom meseca u šestogodišnjem građanskom ratu.
  • Nekadašnji fudbaler Džordž Vea pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Liberiji.
• 28. decembar — U Iranu su zbog povećanja cena komunalnih usluga izbili veliki građanski protesti koji su narednih dana postali nasilni uz brojne žrtve.
  • U samoubilačkom napadu u Kabulu ubijeno je najmanje 40 ljudi.
• 30. decembar — Oko 4.000 ljudi učestvuje danas na skupu u znak podrške vladi u Teheranu, posle dvodnevnih ekonomskih protesta u više gradova.
• 31. decembar — Haški tribunal zvanično zatvoren.
  • Iranska poluzvanična agencija Mer objavila je da je na mitingu održanom tokom noći ubijeno dvoje demonstranata u okviru protesta koji su zahvatili Iran.
    • Vlada Kostarike je saopštila da se srušio avion u kojem je bilo 12 osoba.

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 2017.

Januar

• 2. januar — Miroslav Čitaković, srpski filmski i pozorišni glumac (*1936)
• 3. januar:
  • Ivo Brešan, hrvatski književnik (*1936)
  • Nevenka Nedeljković, srpski lektor, etnolog i pisac (*1947)
• 4. januar — Vlastimir Trajković, srpski kompozitor i muzički pedagog (*1947)
• 7. januar — Mario Suareš, portugalski političar i bivši predsednik (*1924)
• 8. januar:
  • Akbar Hašemi Rafsanžani, iranski političar i bivši predsednik (*1934)
  • Jovanka Nikolić, srpska književnica (*1952)
• 9. januar — Zigmunt Bauman, poljski sociolog (*1925)
• 10. januar — Roman Hercog, nemački političar i bivši predsednik (*1934)
• 13. januar:
  • Miki Jevremović, srpski pevač (*1941)
  • Tomislav Stevanović, srpski mašinski inžinjer i pesnik (*1948)
  • Ante Damić, general-potpukovnik JNA (*1923)
  • Nikolaj Ivanovič Dubina, doktor filoloških nauka, profesor na univerzitetu i član Akademije nauka visokog obrazovanja Ukrajine (*1932)
• 15. januar — Vladimir Trifunović, general-major JNA (*1938)
• 16. januar — Džin Sernan, američki astronaut (*1934)
• 20. januar — Olga Milutinović, nekadašnja prva dama Srbije 1997–2002. (*1949)
• 23. januar:
  • Gorden Kej, britanski glumac (*1941)
  • Boško Krunić, jugoslovenski društveno-politički radnik (*1929)
• 25. januar:
  • Džon Hert, britanski glumac (*1940)
  • Meri Tajler Mur, američka glumica (*1936)
• 27. januar — Emanuel Riva, francuska glumica i pesnikinja (*1927)
• 30. januar — Bogić Bogićević, srpski fudbalski trener (*1955)
• 31. januar — Vladimir Bovan, srpski istoričar književnosti (*1927)

Februar

• 2. februar:
  • Predrag Matvejević, jugoslovenski i hrvatski književnik (*1932)
  • Šuničiro Okano, japanski fudbaler (*1931)
• 3. februar — Dritero Agoli, albanski pesnik, pisac i političar (*1931)
• 6. februar — Rože Valkovjak, francuski profesionalni biciklista (*1927)
• 7. februar — Ana Radmilović, srpska književnica i novinarka (*1974)
• 8. februar — Mihail Tolstih Givi, donjecki vojni zapovednik (*1980)
• 9. februar — Ljubiša Beara, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1939)
• 11. februar — Fab Melo, brazilski košarkaš (*1990)
• 17. februar — Tore Erikson, švedski biatlonac (*1937)
• 18. februar — Krsto Škanata, jugoslovenski i srpski filmski reditelj (*1924)
• 20. februar — Vitalij Čurkin, ruski diplomata (*1952)
• 21. februar — Kenet Arou, američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (*1921)
• 25. februar — Bil Pakston, američki glumac i režiser (*1955)
• 27. februar — Jelena Berberović, srpski filozof (*1938)

Mart

• 2. mart — Mirjana Vukojičić, srpska glumica (*1947)
• 3. mart — Remon Kopa, francuski fudbaler (*1931)
• 4. mart — Lazar Stojanović, srpski režiser i glumac (*1944)
• 6. mart — Branka Stanarčić, srpska folk pevačica (*1953)
• 7. mart — Hans Georg Demelt, nemački i američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (*1922)
• 10. mart — Džon Sertiz, engleski vozač formule 1 (*1934)
• 15. mart — Nikola Tasić, srpski arheolog i član SANU-a (*1932)
• 17. mart — Derek Volkot, književnik iz Svete Lucije i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1992. godine. (*1930)
• 18. mart:
  • Čak Beri, američki muzičar (*1926)
  • Nebojša Spaić, srpski novinar i glavni urednik nedeljnika NIN (*1961)
• 19. mart — Rože Penžon, francuski biciklista (*1940)
• 20. mart — Dejvid Rokfeler, američki bankar (*1915)
• 22. mart — Mihajlo Pleskonjić, srpski pozorišni i filmski glumac (*1958)
• 29. mart — Aleksej Abrikosov, ruski i američki teorijski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (*1928)

April

• 1. april — Jevgenij Jevtušenko, ruski i sovjetski književnik (*1932)
• 6. april — Don Rikls, američki komičar (*1926)
• 8. april — Relja Bašić, jugoslovenski i hrvatski glumac (*1930)
• 9. april — Vojislav Stanovčić, srpski akademik i doktor političkih nauka (*1930)
• 10. april — Vuk Kulenović, srpski kompozitor (*1946)
• 12. april — Čarli Marfi, američki glumac, komičar i pisac (*1959)
• 13. april — Robert Tejlor, američki informatičar (*1932)
• 14. april:
  • Nadežda Abramović, nekadašnja srpska i jugoslovenska rukometašica (*1946)
  • Iva Zupančič, jugoslovenska i slovenačka glumica (*1931)
• 15. april — Ema Morano, italijanska superstogodišnjakinja (*1899)
• 16. april — Darko Marušić, srpski arhitekta (*1940)
• 18. april — Velimir Radičević, Narodni heroj Jugoslavije, general-pukovnik JNA (*1914)
• 19. april — Raša Popov, srpski književnik i publicista (*1933)
• 21. april — Vladimir Stojančević, srpski istoričar i član SANU-a (*1923)
• 22. april — Mikele Skarponi, italijanski profesionalni biciklista (*1979)
• 25. april — Nikola Janković, srpski vajar i član SANU-a (*1926)
• 26. april — Džonatan Demi, američki filmski reditelj, scenarista i producent (*1944)
• 27. april — Vito Akonči, američki arhitekta i umetnik (*1940)

Maj

• 5. maj — Vlado Mikić, sveštenik SPC i profesor bogoslovije (*1940)
• 9. maj — Robert Majls, italijanski muzičar (*1969)
• 10. maj — Radoslav Lazić, srpski reditelj, estetičar i dramski pedagog (*1939)
• 12. maj:
  • Igor Kolarov, srpski pisac za decu i publicista (*1973)
  • Mauno Koivisto, finski političar (*1923)
  • Rade Marković, srpski ilustrator, karikaturista i istoričar umetnosti (*1955)
• 15. maj — Mirko Miočić, hrvatski kvizoman (*1956)
• 17. maj — Todor Veselinović, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1930)
• 18. maj:
  • Kris Kornel, američki rok muzičar (*1964)
  • Žak Fresko, američki arhitekta, naučnik i futurista (*1916)
• 19. maj:
  • Svetlana Gajinov Nogo, srpska pesnikinja i slikarka (*1960)
  • Stanislav Petrov, ruski pukovnik (*1939)
• 23. maj — Rodžer Mur, britanski glumac (*1927)
• 24. maj:
  • Dragomir Stanojević, poznatiji kao Bata Kameni, srpski kaskader (*1941)
  • Lukijan Vladulov, episkop osječkopoljski i baranjski SPC (*1933)
• 26. maj:
  • Zbignjev Bžežinski, američki politikolog i geostrateg (*1928)
  • Laura Bjađoti, italijanska modna kreatorka (*1943)
• Stanislav Nikić — srpski lekar, neuropsihijatar (*1936)
• 29. maj:
  • Konstantin Micotakis, grčki političar i nekadašnji premijer te zemlje (*1918)
  • Manuel Norijega, panamski general i diktator (*1934)

Jun

• 1. jun — Alojz Mok, austrijski političar (*1934)
• 4. jun — Huan Gojtisolo, španski pisac (*1931)
• 5. jun — Dragan Mićalović, srpski pozorišni i filmski glumac (*1950)
• 12. jun — Čarls Teker, američki naučnik iz oblasti računarstva (*1943)
• 16. jun — Helmut Kol, nekadašnji nemački kancelar (*1930)
• 18. jun — Gašper Tič, slovenački filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1973)
• 19. jun — Zoltan Sarosi, kanadski šahista mađarskog porekla (*1906)
• 22. jun:
  • Bogoljub Mitić Đoša, srpski glumac i humorista (*1968)
  • Kvet Masire, bivši predsednik Bocvane (*1925)
• 23. jun — Milo Gligorijević, srpski novinar, izdavač i publicista (*1942)
• 24. jun — Nils Nilson, švedski hokejaš i dvostruki svetski prvak (*1936)
• 27. jun:
  • Dušan Bataković, srpski istoričar i diplomata (*1957)
  • Piter L. Berger, američki sociolog (*1929)
• 28. jun — Dušan Davidović, sveštenik SPC-a (*1946)
• 30. jun — Simon Vej, francuska političarka i advokat (*1927)

Jul

• 3. jul — Paolo Vilađo, italijanski glumac i komičar (*1930)
• 4. jul — Miodrag Lončar, jugoslovenski i hrvatski filmski i pozorišni glumac (*1929)
• 5. jul — Milivoje Mića Marković, srpski kompozitor, klarinetista i saksofonista (*1939)
• 9. jul — Ilja Glazunov, ruski umetnik (*1930)
• 13. jul:
  • Lju Sjaobo, kineski pisac i aktivista, dobitnik Nobelove nagrade za mir 2010. (*1955)
  • Čarls Bakman, američki informatičar (*1924)
• 14. jul — Marjam Mirzahani, iranska matematičarka (*1977)
• 15. jul — Martin Landau, američki glumac (*1928)
• 16. jul — Džordž Romero, američko-kanadski glumac, režiser i scenarista (*1940)
• 20. jul:
  • Čester Benington, američki pevač (*1976)
  • Branko Vujović, srpski istoričar umetnosti (*1935)
• 21. jul:
  • Predrag Gojković Cune, srpski pevač starogradskih pesama (*1932)
  • Hrvoje Šarinić, hrvatski političar i 4. premijer Hrvatske (*1935)
• 30. jul — Anton Vratuša, slovenački političar i 8. premijer Slovenije (*1915)
• 31. jul — Žana Moro, francuska glumica (*1928)

Avgust

• 2. avgust:
  • Tomo Kuruzović, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, režiser i književnik (*1930)
  • Petar Pajić, srpski pesnik i prozaista (*1935)
• 6. avgust — Đuro Zatezalo, srpski pedagog, pravnik i istoričar. (*1931)
• 11. avgust:
  • Peter Birger, nemački teoretičar književnosti (*1936)
  • Izrael Krištal, svojevremeno najstariji živi muškarac na svetu (*1903)
• 20. avgust:
  • Džeri Luis, američki komičar, glumac i reditelj (*1926)
  • Radoš Čubrić, jugoslovenski biciklista (*1934)
  • Margot Hilšer, nemačka pevačica i glumica (*1919)
• 21. avgust:
  • Bajram Redžepi, albanski političar sa Kosmeta (*1954)
  • Boris Spremo, kanadski fotograf srpskog porekla (*1935)
• 22. avgust — Fejat Sejdić, srpski trubač (*1941)
• 27. avgust — Milena Bulatović Šijački, srpska filmska i pozorišna glumica (*1936)
• 29. avgust — Harold Harli, kanadski hokejaš na ledu (*1929)
• 30. avgust — Luiza L. Hej, američki motivacioni autor (*1926)

Septembar

• 3. septembar — Džon Ešberi, američki književnik (*1927)
• 5. septembar — Nikolas Blumbergen, holandsko-američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku (*1920)
• 6. septembar — Aleksandar Vujić, srpski kompozitor, pijanista i dirigent (*1945)
• 8. septembar — Ljubiša Samardžić, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac i režiser (*1936)
• 9. septembar — Milanka Dinić, srpska slikarka naivne umetnosti (*1938)
• 10. septembar — Irena Mičijević, srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica (*1972)
• 11. septembar — Petar Lazić, srpski novinar, književnik, publicista i univerzitetski profesor (*1960)
• 13. septembar:
  • Slavko Goldštajn, hrvatski istoričar, političar i publicista (*1928)
  • Nada Đurevska, bosanskohercegovačka glumica (*1952)
  • Frenk Vinsent, američki glumac, muzičar, pisac i preduzetnik (*1937)
• 14. septembar — Mladen Švarc, hrvatski desničarski političar i publicista (*1947)
• 19. septembar — Džejk Lamota, profesionalni američki bokser (*1922)
• 23. septembar — Uroš Stojanović, srpski reditelj (*1973)
• 27. septembar — Hju Hefner, američki izdavač i osnivač Plejboja (*1926)
• 28. septembar:
  • Višnja Đorđević, srpska primabalerina (*1938)
  • Željko Perušić, nekadašnji jugoslovenski fudbaler (*1936)

Oktobar

• 2. oktobar:
  • Dona Ares, bosanskohercegovačka folk pevačica (*1977)
  • Tom Peti, američki kantautor (*1950)
• 3. oktobar — Džalal Talabani — irački političar kurdskog porekla (*1933)
• 7. oktobar — Antun Rudinski, nekadašnji jugoslovenski fudbaler (*1937)
• 9. oktobar:
  • Alan Čumak, ruski iscelitelj i novinar (*1935)
  • Jožef Tot II, mađarski fudbaler (*1929)
• 13. oktobar — Desimir Jevtić, srpski političar i doktor nauka (*1938)
• 18. oktobar:
  • Isam Zahredin, general major Sirijske armije (*1961)
  • Zoran Grmaš, srpski grafičar i slikar (*1970)
• 20. oktobar — Ljubomir Ubavkić Pendula, srpski pozorišni i filmski glumac (*1931)
• 24. oktobar — Fets Domino, američki pijanista i kantautor (*1928)
• 25. oktobar — Nebojša Devetak, srpski pesnik (*1955)
• 27. oktobar — Katalin Seke, mađarska plivačica (*1935)

Novembar

• 6. novembar — Ričard F. Gordon, američki astronaut (*1929)
• 9. novembar — Šajla Stajlz, kanadska pornografska glumica (*1982)
• 15. novembar — Lil Pip, američki reper (*1996)
• 17. novembar — Salvatore Rina, italijanski mafijaš i svojevremeno prvi čovek Koza Nostre (*1930)
• 18. novembar — Malkolm Jang, australijski gitarista i jedan od osnivača grupe AC/DC (*1953)
• 19. novembar:
  • Jana Novotna, nekadašnja češka teniserka i pobednica Vimbldona (*1968)
  • 19. novembar — Čarls Menson, američki kriminalac i vođa sekte
• 22. novembar — Dmitri Hvorostovski, ruski operski pevač (*1962)
• 29. novembar — Slobodan Praljak, hrvatski general i političar (*1945)

Decembar

• 1. decembar — Zdravko Marjanac, srpski demograf i dekan PMF u Banjaluci (*1939)
• 2. decembar — Nikola Špear, nekadašnji jugoslovenski i srpski teniser (*1944)
• 4. decembar — Ali Abdulah Salih, jemenski feldmaršal i bivši predsednik Republike Jemen (*1942)
• 5. decembar — Mihaj Rumunski, rumunski suveren i poslednji kralj te zemlje (*1921)
• 15. decembar — Milan Kešelj, srpski slikar (*1949)
• 18. decembar — Kim Džong-Hjun, južnokorejski pevač (*1990)
• 21. decembar — Brus Makendles, američki astronaut (*1937)

Nobelove nagrade

• Fizika — Rajner Vajs, Beri Bariš i Kip Torn
• Hemija — Žak Diboše, Joahim Frank i Ričard Henderson
• Medicina — Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang
• Književnost — Kazuo Išiguro
• Mir — Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja
• Ekonomija — Ričard Taler

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma