4. jul

Za druge upotrebe pogledajte stranicu 4. jul (Zrenjanin).

4. jul (4.7.) je 185. dan godine po gregorijanskom kalendaru (186. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 180 dana.

Događaji

jul
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1190 — Engleski kralj Ričard I Lavlje Srce i francuski kralj Filip II Avgust krenuli su u Treći krstaški rat. Njima se u tom ratu pridružio i nemačko-rimski car Fridrih I Barbarosa.
• 1456 — Otpočela turska opsada Beograda.
• 1631 — U Parizu je otvorena agencija za zapošljavanje, prva u svetu.
• 1776 — Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je američka Deklaracija nezavisnosti SAD. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti.
• 1826 — U istom danu umrli su bivši predsednici SAD Džon Adams (1797—1801) i Tomas Džeferson (1801—09).
• 1903 — Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, između San Franciska i Manile.
• 1926 — U Banja Luci je osnovan Fudbalski klub Borac.
• 1941 — U Beogradu, u vili Vladislava Ribnikara, održana sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije na kojoj je donesena odluka o podizanju ustanka protiv okupatora (pogledaj Sednica CK KPJ 4. jula 1941.). U SFRJ se ovaj dan slavio kao Dan borca.
• 1943 — Pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći u Gibraltaru poginuo je poljski general i političar Vladislav Sikorski, šef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant Poljskih oružanih snaga na Zapadu.
• 1946 — Filipini su stekli nezavisnost nakon 47 godina vladavine SAD.
• 1976 — Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli su četiri komandosa, sedam od 10 otmičara i oko 20 ugandskih vojnika.
• 1979 — Bivši predsednik Alžira Ahmed Ben Bela pušten je nakon 14 godina iz kućnog pritvora. Bio je prvi predsednik nezavisnog Alžira (1963), a sa vlasti ga je uklonio Huari Bumedijen državnim udarom 1965.
• 1997 — Američka vasionska sonda „Patfajnder“ spuštena je na Mars.
• 1999 — Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika amnestirao je hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.
• 2001 —
  • U cilju okončanja 18-godišnjeg građanskog rata, tokom kojeg je živote izgubilo blizu dva miliona ljudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Međutim ona nije dovela do prekida rata.
  • U avionskoj nesreći u Sibiru poginulo je 145 ljudi.

Rođenja

• 1799 — Oskar I Švedski, švedsko-norveški kralj. (prem. 1859)
• 1807 — Đuzepe Garibaldi, italijanski revolucionar. (prem. 1882)
• 1872 — Kalvin Kulidž, američki političar, 30. predsednik SAD. (prem. 1933)
• 1887 — Kosta Todorović, srpski lekar infektolog. (prem. 1975)
• 1910 — Robert King Merton, američki sociolog. (prem. 2003)
• 1910 — Glorija Stjuart, američka glumica i vizuelna umetnica. (prem. 2010)
• 1924 — Eva Mari Sejnt, američka glumica.
• 1926 — Alfredo di Stefano, argentinsko-španski fudbaler i fudbalski trener. (prem. 2014)
• 1927 — Đina Lolobriđida, italijanska glumica i fotografkinja. (prem. 2023)
• 1927 — Nil Sajmon, američki dramaturg i scenarista. (prem. 2018)
• 1928 — Đampjero Boniperti, italijanski fudbaler i političar. (prem. 2021)
• 1931 — Stiven Bojd, severnoirski glumac. (prem. 1977)
• 1940 — Filip David, srpski književnik, esejista, dramaturg i scenarista.
• 1946 — Uroš Marović, srpski vaterpolista. (prem. 2014)
• 1951 — Slavica Đukić Dejanović, srpska neuropsihijatrica i političarka.
• 1952 — Alvaro Uribe, kolumbijski političar, predsednik Kolumbije (2002—2010).
• 1959 — Viktorija Abril, španska glumica i pevačica.
• 1962 — Pem Šrajver, američka teniserka.
• 1963 — Anri Lekont, francuski teniser.
• 1965 — Horas Grant, američki košarkaš.
• 1967 — Bojana Kovačević, srpska glumica.
• 1970 — Andrej Čerkasov, ruski teniser.
• 1972 — Nina Badrić, hrvatska muzičarka.
• 1973 — Vlada Jovanović, srpski košarkaš i košarkaški trener.
• 1973 — Toni Popović, australijski fudbaler i fudbalski trener.
• 1978 — Markos Danijel, brazilski teniser.
• 1978 — Tatjana Ječmenica, srpska teniserka i teniska trenerkinja.
• 1980 — Selma Bajrami, bosanskohercegovačka pevačica.
• 1982 — Hana Harper, engleska pornografska glumica i rediteljka.
• 1983 — Izabeli Fontana, brazilski model.
• 1986 — Indira Aradinović Indi, srpska pevačica.
• 1986 — Omer Ašik, turski košarkaš.
• 1992 — Koti Klark, američki košarkaš.
• 1993 — Mate Pavić, hrvatski teniser.
• 1994 — Era Istrefi, kosovska muzičarka.
• 1995 — Poust Malon, američki muzičar.
• 1996 — Mitra Mladenović, srpska glumica.

Smrti

• 1826 —
  • Džon Adams, američki predsednik. (rođ. 1735).
  • Tomas Džeferson, američki predsednik. (rođ. 1743).
• 1831 — Džejms Monro, američki predsednik. (rođ. 1758).
• 1848 — Fransoa Rene Šatobrijan, francuski pisac i diplomata. (rođ. 1768).
• 1876 — umro Adolf Svetopluk Osvald, slovački književnik i novinar, dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. godine
• 1934 — Marija Kiri Sklodovska, francuska naučnica poljskog porekla. (rođ. 1867).
• 1942 — Rudi Čajavec, partizanski pilot. (rođ. 1911).
• 1974 — Mihal Babinka, slovački književnik iz nekadašnje Jugoslavije. (rođ. 1927)
• 2000 — Gustav Herling-Grudzinski, poljski pisac. (rođ. 1919).
• 2003 — Bari Vajt, američki pevač. (rođ. 1944).

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svetog mučenika Julijana Tarsanina
  • Prepodobnog Julija i Julijana
  • Svetog mučenika Arčila II ― cara gruzijskog
  • Svetog mučenika Luarsaba II ― kneza kartalinskog u Gruziji.

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma