Википедија

55 Vol Strit

55 Vol Strit, ranije poznata kao zgrada National City Banke, je osmospratnica na Vol stritu između ulica Vilijam i Hanover u finansijskom okrugu Donjeg Menhetna u Njujorku. Najniža tri sprata su završena 1841. ili 1842.[a] kao četvorospratna trgovačka berza i dizajnirana od strane Ajzeje Rodžersa u stilu grčkog preporoda. Između 1907. i 1910. godine, McKim, Mead & White uklonili su četvrti sprat i dodali pet spratova kako bi stvorili sadašnju zgradu od ukupno osam spratova. Fasada i deo unutrašnjosti su obeležja Njujorka, a zgrada je nacionalna istorijska znamenitost koja je navedena u Nacionalnom registru istorijskih mesta (NRHP). Zgrada je takođe imovina koja doprinosi istorijskom kvartu Volstrita.

Zgrada National City Banke
Nevalidna dezignacija
Fasada zgrade 2012.
55 Vol Strit 2012.
Map
Lokacija55 Vol strit, Menhetn
Koordinate40° 42′ 22″ N 74° 00′ 34″ W / 40.70611° S; 74.00944° Z / 40.70611; -74.00944
Izgrađeno
  • 1836–1841. ili 1842. (početak)[a]
  • 1907 - 1910. (dodatno)[2]
Arhitekta
Arhitektonski stil
DeoIstorijski kvart Volstrita (#07000063)
NRHP ref. №72000872 (NRHP listing), 78001875 (NHL listing)[1]
Značajni datumi
Upis u NRHP18. avgust 1972.
Dezign. 2. jun 1978.[3]

Granitna fasada ove zgrade sadrži dve naslagane kolonade okrenute prema Volstritu, svaka sa dvanaest stubova. Unutra je bankarska sala u obliku krsta sa 60 ft (18 m) dugačkim svodenim plafonom, korintskim stubovima, mermernim podovima i zidovima, kao i entablaturom oko unutrašnjosti. Bankarska hala je bila među najvećima u Sjedinjenim Državama kada je završena. Kancelarije prethodnice Sitibanke, National City banke bile su u uglovima bankarske sale, dok je prosto od četvrtog do osmog sprata korišćen kao poslovni prostor.

Zgrada Trgovačke razmene podignuta je da zameni stariju strukturu koja je izgorela u velikom požaru u Njujorku 1835. godine . 55 Vol Strit je kasnije bio domaćin Njujorške berze i Carinarnice Sjedinjenih Američkih Država dok nije izgrađena nova zgrada Carinarnice na Boling Grinu. Nakon proširenja, zgrada je služila kao sedište National City banke od 1908. do 1961. godine, iako je Citibank nastavila da poseduje zgradu do 1992. godine. Gornji spratovi su radili kao hotel od 2000. do 2003. godine, a zatim su ponovo renovirani i pretvoreni u kondominijume 2006. godine. Prvobitna bankarska soba postala je plesna dvorana.

Položaj uredi

55 Vol Stritzauzima ceo blok omeđen Vol stritom na severu, ulicom Hanover na istoku, Eksčejndž Plejs na jugu i Vilijam Strit na zapadu.[8] Iako zgrada zauzima ceo gradski blok, svaka strana je različite dužine zbog nepravilne ulične mreže u toj oblasti.[8][9][10] Dimenzije zgrade su 191 ft (58 m) na Volstritu, 141 ft (43 m) u ulici Hanover, 197 ft (60 m) na Eksčejndž Ekchange Plejs, i 177 ft (54 m) u Vilijam strit.[11]

Zgrada se nalazi u blizini Vol strita 48 i Vol strita 60 na severu, 63 Vol strit na istoku, 20 Eksčejdž Plejs na jugu i 15 Brod Strit na zapadu. Neposredno ispred severozapadnog ugla zgrade nalazi se ulaz u stanicu Vol Stritna liniji Brodvej-Sedma avenija u njujorškom metrou.[12]

Arhitektura uredi

55 Vol Strit je zgrada visoka osam spratova u čijem sklopu postoji i podrum; sastoji se od prvobitne trospratnice i petospratnice koja je dodata naknadno.[9] Originalnu zgradu je projektovao bostonski arhitekta Ajzeja Rodžers u stilu grčkog preporoda i izgrađena je između 1836. i 1841. ili 1842. Kako je izgrađena, zgrada je bila na vrhu kupole od cigle[13] koja se uzdizala 124 ft (38 m) iznad nivoa zemlje.[10][11][14] Kupola je bila 80 ft (24 m) široka i visoka 90 ft (27 m) iznad glavne centrale.[11] Nosilo ga je „osam pilestara od finog šarenog italijanskog mermera“.[15] Originalna kupolasta struktura bila je najistaknutiji deo horizonta Donjeg Menhetna početkom 19. veka.[16]

Čarls Folen Mekim iz kompanije McKim, Mead & White, zajedno sa Vilijamom S. Ričardsonom, angažovan je da uveća zgradu između 1907. i 1910. godine. Firma je ranije projektovala poslovne zgrade, uključujući brojne banke.[17] Njihov posao je uključivao uklanjanje kupole i gornjeg sprata; dodavanje pet spratova i druge kolonade; i redizajn menjačkog sprata u glavni bankarski sprat.[4] [2] Ukupno su dodata četiri sprata. Prvi sprat je takođe malo spušten da bi ličio na podrum, a stvarni podrum je preimenovan u podpodrum.[18]

Fasada uredi

Fasada je sastavljena od kamenog granita. Severna i istočna fasada se sastoje od trinaest vertikalnih arhitektonskih uvala, dok strana Vilijam ulice ima deset uvala, a strana Eksčejdž plejs ima osam uvala.[19][20] Većina uvala ima po jedan prozor na svakom spratu. Postoji ulaz za korisnike kancelarija na adresi Vol Strit 53, na zapadnoj strani zgrade. Centralni ulaz na Vol stritu 55 povezuje se sa bivšom bankarskom sobom.[21]

Celu fasadu obavija venac i razne antablature. Dve kolonade su okrenute prema Vol stritu, ali ostale tri fasade u ulici Vilijam, Eksčejndž plejs i Hanover nemaju kolonade. Umesto toga, ove strane sadrže pilaster između svakog zaliva na drugom i trećem spratu, osim centralnog zaliva, koji je veliki lučni prozor.[22] Kada su McKim, Mead & White proširili zgradu, pilasteri su prošireni od četvrtog do sedmog sprata ovih fasada.[23]

Kolonade uredi

Fasada originalne strukture sadržavala je dvanaest masivnih jonskih stubova na Vol stritu, od kojih je svaki bio jedan blok granita iz Kvinsija.[24][6][25] Svaki od ovih stubova je 3.067 ft (935 m) visok i meri 4 ft (1,2 m) u prečniku.[26] Iza ove kolonade je uvučen trem, [27] kao i pravougaoni prozorski otvori sa mesinganim okvirom na drugom i trećem spratu.[26] U sredini drugog sprata su okretna vrata i dvoja jednokrilna vrata ispod mesingane duple krme.[26] Fasada je prvobitno bila na vrhu friza, prema litografijama objavljenim tokom 19. veka.[28] U sredini friza nalazio se natpis „Podignut MDCCCXXXVIII“ (1838. rimskim brojevima), a uz njega su bile uklesane figure u klasičnim haljinama.[29] Iznad središta friza bila je skulptura žene koja drži štap i praćena motivima roga izobilja, orla, globusa sa granom i parcele.[28]

Renoviranjem iz 1900-ih postavljena je druga kolonada korintskih stubova iznad originalne fasade.[30][31][32] Korintski stubovi su napravljeni od granita poreklom iz Sprus Heda, i Rockporta.[33] Pored toga, deo granita iz donjeg dela zgrade ponovo je upotrebljen u gornjoj kolonadi.[34] Ove kolonade su dugačke 375 ft (114 m) u prečniku i njihovi centri su razmaknuti 14 ft (4,3 m).[35] Gornja kolonada ima slične dimenzije kao donja kolonada,[36] iako su svetlijih proporcija.[37] Raspored lakših korintskih stubova iznad težih jonskih stubova bio je u skladu sa principom klasične arhitekture.[37][38]

Enterijer uredi

 
Izvršne kancelarije National City banke na Vol stritu 55 (1911.)

Prvobitni konstruktivni sistem zgrade je zidan, dok je dodatak izgrađen oko čelične konstrukcije. Krov ima venac sa zidanim parapetom koji okružuje sve četiri strane.[39] Čelični okvir je postavljen na šipove koji se spuštaju 35 ft (11 m).[40]

Unutrašnjost ima ukupnu površinu od 241.000 sq ft (22.400 m2).[41] Originalni enterijer je potpuno srušen i renoviran tokom renoviranja kompanije McKim, Mead & White.[42] Bankarska sala je projektovana slično kao i bivša čekaonica stanice Pensilvanija, još jedan projekat koji je firma osmislila u isto vreme.[43] Prostori uključuju dekoracije od mermera, mahagonija i mesinga.[44]

Bankarska sala uredi

 
Bankarska sala u zgradi 55 Vol Strit, pripremljena za 74. godišnju dodelu nagrada Pibodi

Bankarska sala, prostor u obliku krsta, meri 57 metara od zapada ka istoku, i oko 37 metara od severa ka jugu.[45][46][47] Kada je izgrađen, bio je među najvećim bankarskim halama u Sjedinjenim Državama.[48] Pristupalo mu se kroz par bronzanih vrata na Vol stritu, od kojih je svaka bila teška 1.500 kilograma.[49] Plafon sobe je blizu 18 metara visine, sa 25 metara visokim kupolama.[50][51][52] Sa svake strane nalaze se četiri korintska stuba, od kojih svaki ima 12 metara visine; oni podržavaju antablaturu koja kruži prostorom na dve trećine visine sobe.[53][54][55] Soba takođe ima sive podove i zidove, kasetirani plafon i delikatne međuspratne ograde.[56][57] Za stubove i podove iz Evrope je uvezen svetlosivi kamen, a za podove i zidove korišćen je sivi mermer.[58][59] Plafon je osvetljen bronzanim lusterima, a po celom prostoru postavljeni su i pečati National City banke.[60][61][62] Kupola je ukrašena sa 16 panela u niskom reljefu.[63][64] Četiri panela nose pravce kompasa, a preostalih dvanaest imaju astrološke znake.[63]

Najveći kasetni trezor u bankarskoj sali nalazi se u njenom južnom delu.[65] Kada se National City banka uselila u taj prostor 1908. godine, na južnoj strani bankarskog poda bio je veliki sef,[66][67][68] veličine 24 ft (7,3 m) visine i 22 ft (6,7 m) širine. Sef je imao zaštitni sistem koji je izbacivao vruću paru ako bi neko pokušao da provali.[69][70][71] Sef je premešten u podrum 1957.[72] Oko sefa je bio mermerni paravan i bankovni stolovi. Drugi delovi bankarske sale imali su stolove za bankarske službenike.[73]

Na svakom uglu bankarske sale nalaze se tri sprata kancelarija koje je banka prvobitno koristila. Prostori su dizajnirani sa malo ukrasa.[74][75] Jugoistočni ugao prvog sprata sadržao je predsednički apartman sa šest soba, koji je obuhvatao izvršnu i sekretarsku kancelariju, dve konferencijske sale, salu i uređen toalet.[76][77] Knjigovođe i odeljenja za obveznice National City banke i inostrana odeljenja bili su u svakom drugom uglu.[78] Sale za konferencije na trećem spratu bile su smeštene u još jednom raskošnom apartmanu.[79] Pneumatske cevi i telegrafski sistemi su korišćeni za prenos podataka između različitih odeljenja National City banke.[80][81] Kancelarijski mezanini su povezani bronzanim i gvozdenim balkonima,[82] koji se prostiru na dve strane prostorije uz prozore. Balkon je takođe izgrađen iznad južnog dela bankarske sale 1925.[83]

Ostali spratovi uredi

Pored glavne bankarske sale sa trostrukom visinom na prvom spratu, prvobitno je postojao poslovni prostor od četvrtog do sedmog sprata i prostorije za osoblje na osmom spratu.[84] Kancelarije od četvrtog do sedmog sprata imale su adresu 53 Vol Strit.[85] Liftovi za kancelarijske priče postavljeni su na severozapadnom uglu zgrade, u blizini ulica Vol i Vilijam. Na petom spratu su bile tri trpezarije za kancelarijske službenike: po jedna za oficire, muškarce i žene. Takođe na petom spratu su bili vešernica, ostava i prostorije za posluživanje, kao i kuhinja.[86] Na osmom spratu nalazilo se potkrovlje sa objektima koje koristi osoblje banke. U jednom uglu osmog sprata, gde je bio apartman sa šest soba i toalet, živeo je domar zgrade. Na osmom spratu su se nalazile i trpezarije za muškarce i žene, kao i kuhinja, sala za sladoled i kuhinja. Trpezarije su takođe bile obezbeđene za oficire i goste, a postojao je i dodatni par spavaćih soba koje su delile toalet. Takođe je obezbeđen prostor za biblioteku National City banke i za br. 8 društveni klub.[87][88] Deo terase na osmom spratu mogao bi da se koristi i kao restoran na otvorenom za zaposlene.[88]

U 2006, pet gornjih spratova je pretvoreno u stambeni kondominijum, Cipriani Club Residences.[89] Ukupno ima 106 etažnih stanova, podeljenih na 22 garsonjere, 62 jednosobna, 11 dvosobnih i 11 trosobnih stanova. Razvoj takođe uključuje Cipriani Club, skup privatnih stambenih sadržaja koji su dostupni samo stanovnicima. Klub uključuje biblioteku, spa centar, poslovni salon, salu za projekcije i frizerski salon. Pored toga, članovi kluba mogli su da koriste dvoranu i plesnu dvoranu zgrade, a klub Kipriani je takođe bio domaćin degustacija vina i sira. Kada su Cipriani Club Residences bili završeni, stanovnici su dobili dve godine besplatnog članstva u klubu, nakon čega su morali da plaćaju 5.000 dolara godišnje.[90]

Ostatak zgrade koju je koristila Carinarnica Sjedinjenih Država bile su zatvorske ćelije koje su se koristile za zatvaranje krijumčara i špijuna.[91] U podrumu se nalazilo 12 zatvorskih ćelija,[92] koje su korišćene između 1863. i 1899.[93] U zidu je bila ugrađena topovska kugla, bure baruta i preko 100 rudimentarnih bombi za koje se verovalo da su bile naoružanje zaposlenih u carinarnici tokom nereda u Njujorku 1863.[94] U podrumu se takođe nalazi sef koji je ranije bio na glavnom spratu banke. Betonski pod podruma je debeo 3 metra, za koji je tokom izgradnje bilo potrebno od radnika da udare u pod dok su postavljali trezor 1957.[93] U podrumu se nalaze i mašine za grejanje i hlađenje.[95]

Istorija uredi

Trgovačka berza uredi

 
Prvobitna trgovačka berza izgrađena je 1827. i uništena 16-17. decembra 1835. godine.

Na mestu Vol strita 55 je ranije bila kuća izgrađena 1656. i stambeni blok izgrađen 1789.[96] Prvobitna zgrada Trgovačke berze podignuta je između aprila 1825. i juna 1827.[97] i otvorena je za rad 1. maja 1827.[98] Dizajnirali su ga u stilu grčkog preporoda Aleksander Džekson Dejvis, Itijel Taun i Samjuel Tompson.[99][100] Struktura je bila dva sprata sa podignutim podrumom . Imao je pročelje od 114 ft (35 m) duž Vol strita i na dubini od 150 ft (46 m) do mesta razmene.[101][99] Glavna fasada je bila od belog Takaho mermera, a ulazni pronaos je imao mermerno stepenište i četiri jonska stuba.[102][103][104] Unutra su bile dve velike trgovačke sobe sa jonskim stubovima.[105] Na vrhu zgrade nalazila se kupola sa kolonadom koja se uzdizala 120 ft (37 m) .[102][103][104] Dizajn kupole je inspirisan dizajnom Stare gradske kuće u Mančesteru.[106]

Prvu strukturu su prvenstveno koristili trgovci žitom,[107] iako je imala i poštu, Njujoršku privrednu komoru i Njujoršku berzu.[108][109] Prisustvo berze doprinelo je ponovnom razvoju okolnog naselja.[110] Godine 1829. Trgovačka berza je unajmila Roberta Bala Hjuza da izradi mermernu statuu Aleksandera Hamiltona, jednog od očeva osnivača Sjedinjenih Država.[111] Statua, dimenzija 15 ft (4,6 m) visine,[112] postavljena je u berzi do aprila 1835.[111][113][b] Zgrada Trgovačke berze izgorela je u Velikom požaru u Njujorku 17. decembra 1835.[114][115][7] Vatra je zahvatila donji Menhetn. Prolaznici su u Trgovačku berzu unosili vredne predmete iz drugih zgrada, u uverenju da će berza preživeti požar, ali se kupola zgrade srušila.[116]

Odbor poverenika Trgovačke berze predložio je februara 1836. da se na mestu starije građevine podigne veća zgrada. Preostale parcele na bloku su nabavljene za ovu namenu.[117] Iste godine počela je izgradnja nove zgrade koju je dizajnirao Ajzeja Rodžers.[118] [119][120][121] Prema Rodžersovim ličnim dnevnicima, on je svoju porodicu preselio u kuću u bloku dok je gradnja bila u toku. Vremenska kapsula je takođe postavljena u temelje zgrade, iako je potraga za kapsulom 1990-ih bila neuspešna.[122] Kvinsi-granitni stubovi su isporučeni kao pojedinačni blokovi preko mora; volovi su vukli stubove duž Vol strita od pristaništa do gradilišta.[123] Zgrada je završena ili 1841.[124][5] ili 1842.[125][126][127] Poslednji stub je postavljen tek 16. decembra 1844. godine, na devetu godišnjicu Velikog požara.[128] Novu strukturu je prvobitno zauzela Narodna privredna banka do 1853. godine, a pošta u zgradi radila je do 1845.[129] Berza je takođe bila smeštena na Vol stritu 55 do 1854.[130][131]

Carinarnica uredi

 
55 Vol Strit kako je izgledalo 1842.

Do 1861. Carinarnica u Njujorku je želela da se preseli sa Vol strita 26 (sadašnja Federalna dvorana) na Vol strit 55.[132] Savezna vlada je potpisala ugovor o zakupu sa Trgovačkom berzom u februaru 1862, sa namerom da se useli u zgradu tog maja, kada je Trgovačka berza trebalo da se iseli.[133] Arhitekta Vilijam Poter je zatim renovirao zgradu.[134][135] Carinarnica se preselila na Vol strit 55 počev od avgusta 1862.[136][137] Odeljenja agencije premeštana su jedno po jedno; preseljenje je završeno do decembra 1862.[138][139] Službenici su bili smešteni u centralnoj rotondi ispod kupole, dok su blagajnici i revizori radili u kancelarijama na uglu.[140] Blizina Vol strita 55 i Podtrezora, koji se uselio u staru carinarnicu u Vol stritu 26, bila je posebno korisna, pošto je carinarnica morala da plaća u zlatu.[141] Savezna vlada je odmah kupila zgradu 55 Vol strit 1865.[142] U zgradi su bili smešteni i drugi stanari, uključujući kompaniju ABCorp, koja je upravljala fabrikom za štampanje valuta u penthausu između 1862. i 1867.[143][144]

U februaru 1888. godine, Vilijam Frajer Mlađi., nadzornik popravki zgrada savezne vlade Njujorka, pisao je nadzornom arhitekti Ministarstva finansija Sjedinjenih Država o „starom, vlažnom, loše osvetljenom, loše provetrenom“ kvartu na Vol stritu 55.[145] Časopis Architecture and Building (Arhitektura i izgradnja) nazvao je pismo „dostojnim pažljivog istraživanja“.[146] Ovo je dovelo do akta Kongresa koji je ovlastio izbor lokacije za novu carinarnicu i skladište procenitelja.[147] Ubrzo nakon toga, Frajer je predstavio svoj izveštaj Privrednoj komori države Njujork.[148] Veće je 1889. godine reklo da „Nismo ozbiljno razmatrali uklanjanje sadašnje Carinarnice, pošto je dobro locirana i, ako se utvrdi da je neadekvatna, može se lako proširiti kako bi ispunila sve želje Vlade za neodređeno vreme. vreme koje dolazi“.[149] Do kraja veka, blizina carinarnice podriznici više nije bila povoljna, jer je bilo lakše koristiti ček ili sertifikat za plaćanje prihoda nego platiti zlatom.[150][151]

Uprkos protivljenju novoj strukturi, u oba doma Kongresa SAD početkom 1891. usvojen je zakon o kupovini zemljišta za novu carinarnicu i prodaji stare zgrade.[152] Nije bilo napretka sve do 1897,[153] kada je Kas Gilbert izabran da dizajnira novu carinarnicu u 1 Bouling Grin.[154] Džejms Stilman, predsednik National City banke (prethodno City banka), naknadno je dogovorio da njegova kompanija kupi 55 Vol Strit za svoje sedište.[155][156] Banka, koja je u to vreme bila među najvećim u Sjedinjenim Državama, zauzimala je trošni prostor u ulici Vol strit 52, direktno preko puta ulice na severu.[157][158][159] Vlada SAD je održala pro forma javnu aukciju, na kojoj je City banka dala zvaničnu ponudu za zgradu,[160] a banka je 4. jula 1899. pristala da kupi zgradu za 3.265 miliona dolara.[161][162][163] Aranžman je olakšano Stilmanovim prijateljstvom sa predsednikom Vilijamom Makinlijem i američkim ministrom finansija Lajmanom Gejdžom.[164]

Našonal Siti banka uredi

Konverzija uredi

 
Gornjih pet spratova dodato je kao deo renoviranja 1907–1910.

Carinska služba SAD ostala je u zgradi osam godina nakon prodaje.[165] Demokrate u Predstavničkom domu kritikovale su transakciju, rekavši da je odluka Kongresa da Carinskoj službi obezbedi izdvajanja za rentu predstavlja "ekstravagantno" korišćenje novca.[166] Na glasanju 1905. godine, Dom je blokirao aproprijaciju koja bi plaćala najam Carinske službe Gradskoj banci.[167] Republikanci u Domu su na kraju odobrili izdvajanje zakupnine za zgradu u junu 1906.[168] U međuvremenu, City Bank je platila sve osim 40.000 dolara kupoprodajne cene kao deo svog sporazuma sa saveznom vladom. Banka još nije preuzela vlasništvo nad Vol stritom 55, iako su gradski poreski procenitelji procenili zgradu na 5 miliona dolara.[169] Kao rezultat toga, vlada Njujorka tužila je banku zbog neplaćanja poreza u januaru 1906.[170][171] Predstavnici banke su rekli da zbog toga što nije preuzela pravo na zgradu, banka ne bi trebalo da plaća porez na imovinu.[172]

Stilman, želeći da izmeni 55 Vol Strit, angažovao je McKim, Mead & White 1904.[173][174][175] Stenford Vajt je bio prvobitni šef projekta, iako je umro 1906. pre nego što su radovi počeli. Vajt je predložio da se zgrada redizajnira tako da liči na Panteon u Rimu, a Stilman je poslao potpredsednika City banke u Italiju da proučava arhitekturu Panteona.[176][174] U početku su građani bili zabrinuti da će zgrada biti srušena.[177] Sve do početka 1907. nije bilo jasno da li će City bank proširiti zgradu ili je zameniti strukturom od 18 do 20 spratova, pa je od firme zatraženo da pripremi dva seta planova.[178] Stilman i arhitekta Čarls Folen Makkim su takođe razmatrali razvoj tornja od 23 sprata i očuvanje postojeće zgrade u osnovi tornja, kao i modifikovanje postojeće zgrade uz zadržavanje rotonde iz Rodžersovog dizajna.[179]

Carinska služba preselila je svoje kancelarije u Boling Grin 4. novembra 1907.[180] Četiri dana kasnije, City Bank je konačno stekla pravo na zgradu.[181][182] Nakon preseljenja Carinske službe, banka je odlučila da proširi zgradu.[183][184] Radovi su malo kasnili zbog panike 1907.[185] Renoviranje je uključivalo zamenu četvrtog sprata, dogradnju još četiri sprata i potpuno uništenje i ponovnu izgradnju enterijera.[186][187][188][189] Gornji spratovi su građeni od 1908. do 1910.[190][191][185] iako neki unutrašnji prostori nisu završeni sve do 1914.[191] National City Bank se preselila na Vol Strit 55 19. decembra 1908.[192][193] Kuriri su nosili bančinih 500 miliona dolara iz stare kancelarije preko puta ulice u kožnim torbama u kojima je bilo najmanje po 10.000 dolara.[189][194] Nekoliko dana kasnije, zgrada je otvorena za javnost.[194]

Upotreba uredi

Po završetku renoviranja, advokatska kancelarija National City banke Shearman & Sterling imala je kancelarije na gornjim spratovima.[195][196] Prema časopisu Forbes iz 1917. godine, filijala na Vol stritu 55 „posluje više u svojoj centrali nego pod bilo kojim drugim nevladinim bankarskim krovom na licu zemlje“.[197] Na južnoj strani glavne bankarske prostorije 1925. godine izgrađen je balkon.[198] Nacionalna gradska banka i Farmers' Loan and Trust Company su se spojile 1929. godine, pri čemu je ova druga postala City Bank Farmers Trust Company.[199] Dve godine kasnije, City Bank Farmers Trust je podigao 20 Exchange Place odmah na jugu kako bi smestio operacije proširene banke.[200][201] First National Bank se takođe preselila u Vol strit 55 sa svoje bivše lokacije na Vol stritu 2, na uglu sa Brodvejem, nakon što je Odeljenje za zgrade Njujorka ocenilo da je Vol strit 2 nebezbedna.[202] Dve zgrade su zajedno služile kao globalno sedište National City banke i bile su povezane sada srušenim pešačkim mostom preko Exchange Place.[203][204]

National City banka se spojila sa First National bankom 1955. godine i postala First National City banka.[205] Tokom istog perioda, glavna bankarska prostorija na Vol stritu 55 je podvrgnuta višegodišnjoj restauraciji koja je završena 1958.[206][207] Dvospratni sef je izmešten u podrum između septembra i novembra 1957.[208] Ubrzo nakon toga, u martu 1958. godine, City Bank Farmers Trust je preuzeo izgradnju nebodera na Park aveniji 399, koji je porodica Astor ranije izrađivala. Nova struktura je trebalo da sadrži većinu operacija First National City banke.[207] 1961. godine, First National City Bank i City Bank Farmers Trust preselili su se u tek završenu zgradz 399 Park aveniji.[209] Četiri godine kasnije, Komisija za očuvanje znamenitosti grada Njujorka (LPC) označila je eksterijer 55 Vol strita kao jednu od najranijih zvaničnih znamenitosti grada. [210]

Tokom 20. veka, 55 Vol Strit je nastavila kao maloprodajna filijala sa punom uslugom pod nazivom Filijala #001. Takođe je ostala značajna lokacija za poslovanje privatnog bankarstva.[211] Univerzalna blagajna, koja je omogućavala obavljanje više bankarskih funkcija, postavljena je u bankarsku salu 1979. godine, a za to vreme je obnovljen deo spoljašnjeg parapetnog zida. Renoviranje je projektovala The Walker Group, a glavni izvođač radova bila je A. J. Construction Company.[212][213] Programer Džordž Klajn kupio je 363,000 sq ft (33,7238 m2) neiskorišćenog mesta na lokaciji 55 Vol Strit 1983. godine kao deo izgradnje susedne 60 Vol Strit;[214][v] LPC je podržao ovaj potez. [216] Shearman & Sterling su se iselili iz Vol strita 55 1987. Iste godine, programeri Džefri Gural, Beri Gosin i Filip Pilevski kupili su 55 Vol Strit za 49 miliona dolara.[217] Milgrim Thomajan & Lee, velika advokatska kancelarija sa sedištem u centru Menhetna, zakupila je 120,000 sq ft (11,1484 m2), postajući jedan od glavnih stanara zgrade 1980-ih i ranih 1990-ih.[218]

 
Donja kolonada (2013)

Kasnija upotreba uredi

Predlozi iz 1990-ih uredi

Gural, Gosin i Pilevski potrošili su preko 20 miliona dolara za renoviranje zgrade.[219] Dok je renoviranje bilo u toku, glavni inženjer zgrade osvojio je džekpot od 3 miliona dolara na lutriji i dao ostavku.[220] Grupa je prodala 55 Vol Strit 1990. grupi privatnih japanskih investitora za 69 miliona dolara.[221] Kupac je kasnije identifikovan kao građevinar Kajima iz Tokija.[222] Siti banka je zatvorila svoju filijalu 1992. godine, a Migrim Thomajan & Lee su bankrotirali.[223][224][225] Kasnije je 55 Volstrit korišćen uglavnom za snimanje filmova, pošto je rotonda bila prazna, a veliki deo kancelarijskog prostora na gornjim spratovima takođe je bio prazan. Zgrada je bila prikazana u reklamama, poput onih za Kadilak i kompaniju zajedničkih fondova PNC Inc., kao i u filmovima kao što su Betmen zauvek i Umri muški sa osvetom.[226] Različiti statusi obeležja ove zgrade sprečavali su potencijalne stanare da lako renoviraju eksterijer, a rotonda je bila privlačna samo velikim trgovcima na malo, dok su zakupci kancelarija bili gurnuti na sporedni ulaz.[227] I pored toga, nekoliko firmi je pokazalo interesovanje za zakup poslovnog prostora, uprkos nedostatku potencijalnih zakupaca za rotondu.[228]

Investitor za nekretnine Donald Tramp ponudio je 1996. godine da kupi 55 Vol strit za 20 miliona dolara, za šta je rekao da je jeftina cena. U to vreme, mnogi stanari su napustili zgradu nakon što im je istekao zakup, a višak slobodnog prostora u Donjem Menhetnu smanjio je vrednost imovine u toj oblasti.[229] Tramp je na kraju odlučio da ne kupi objekat, a jedna od filijala Credit Suisse First Boston je umesto toga kupila zgradu za 21,15 miliona dolara. Credit Suisse je želeo da objekat pretvori u stambenu strukturu ili hotel.[230]

Konverzija u mesto događaja, hotel i rezidencije uredi

Septembra 1997. zgrada je ponovo prodata grupi na čelu sa kompanijom za restorane i plesne dvorane Cipriani S.A., biznismenom Sidnijem Kimelom i operaterom hotela Džerom Ričardom Baterom za 27 miliona dolara. Do tog trenutka je postojala velika potražnja za luksuznim hotelima u Donjem Menhetnu.[231] Od sledeće godine zgrada je kompletno renovirana u luksuzni hotel.[232] Bankarska soba je postala plesna dvorana i luksuzni restoranski prostor pod nazivom Cipriani Wall Street.[233][234] Usred renoviranja, Cipriani je zamenjen sa Regent Hotels & Resorts kao potencijalnim operaterom hotela.[235] Kimel je takođe otkupio Kiprijanijev udeo u ugovoru o upravljanju za 55 Vol Strit.[236] Hotel Regent otvoren je 2000. godine sa 144 sobe za goste, restoranom i fitnes centrom.[237] Nakon što su napadi 11. septembra uništili obližnji Svetski trgovinski centar 2001. godine, 55 Vol Strit služio je kao centar za pomoć radnicima i stanovnicima područja i koristili su ga učesnici Trajbeka filmskog festivala.[238][239] Ukupan posao hotela je opao, što je dovelo do njegovog zatvaranja 2003.[240]

Kiprijani i developer Stiv Vitkof su spojili snage 2004. godine, pretvarajući ugašene hotelske sobe u stambeni kondominijum koji se nazvao Cipriani Club Residences.[241] Luiz Sanšajn je angažovana da prodaje stanove preko svoje kompanije Sunshine Group[242], a stanari su počeli da kupuju stanove u novembru 2005.[243] Jedni od prvih kupaca stanova, glumac Miki Rurk i supermodel Naomi Kembel, pojavili su se u reklamama za Cipriani Club Residences u zamenu za popuste na kondominijume zgrade.[244][245] Sunshine Group je prodala 37 od 106 kondominijuma do februara 2006,[246] kada je Vitkof angažovao novog agenta za izdavanje, Daglasa Elimana.[247][248] Kupci preostalih kondominijuma bili su finansijeri;[249] dve prijateljice Sare, vojvotkinje od Jorka;[250] i fudbaler Klaudio Rejna.[251] Većina studija i jednosobnih stanova je prodata do sredine 2006. godine, dok su dvosobni i trosobni stanovi još uvek bili u izgradnji.[252]

Glavni bankarski sprat je ostao u upotrebi kao mesto događaja Kiprijani Vol Strit, koji je bio domaćin dodele nagrada Pibodi od 2015. do 2019.[253] U maju 2020, usred gubitka prihoda tokom pandemije KOVID-19 u Njujorku, Kiprijani je izgubio hipotekarni kredit koji je bio stavljen na prostorima za događaje u 110 Ist 42 strit i 55 Vol Strit. Specijalni serviser je preuzeo hipoteku 2021. godine, ali su dva mesta događaja bila u opasnosti od zaplene do kraja te godine.[254][255] Do juna 2022, King Street Capital Management je razmatrao da Kiprijani da 150 miliona dolara za refinansiranje duga na 110 Ist 42 strit i 55 Vol Strit.[256][257] og septembra, V.P Keri je Kiprijaniju dao komercijalni zajam hartija od vrednosti sa hipotekom u vrednosti od 52,1 miliona dolara i mezanin zajam od 28 miliona dolara za ove dve nekretnine.[258][259]

Oznake recepcije i obeležja uredi

Prema Džejmsu Stilmanu, ekspanzija Volstrita 55 iz 1900-ih trebalo je da bude „spoljni i vidljivi znak moći i kombinacije“. [260] [261] Jedan pisac je okarakterisao dizajn kao „hram finansija“ koji je bio „jedna od najbogatijih bankarskih kuća u Sjedinjenim Državama“, [262] a Njujork tajms ga je nazvao „hramom kapitalizma“. [260] [263] Arhitektonska kritika je bila pomešana. Neki kritičari su pohvalili Stilmana što je zadržao staru strukturu umesto da je zameni modernim neboderom. Stilmanov neposredni naslednik Frenk A. Vanderlip preferirao je takav toranj jer je predvideo da će National Citi Bank brzo prerasti taj prostor. Autor Piter Džejms Hadson piše da su drugi kritičari „smatrali renoviranje kao estetsku aberaciju“, posebno u pogledu suprotstavljanja kolonada. [264] Unutrašnjost je bila hvaljena kritikom: četvrto izdanje AIA vodiča za Njujork je nazvalo unutrašnjost „objekat bez premca u Americi“, [265] a preuređena bankarska sala je opisana kao jedna od „najelegantnijih balskih dvorana“ na svetu. [266] Istoričar Leland M. Rot napisao je da je bankarska sala bila „jedan od velikih prostora u gradu“ zbog svoje „pune veličine“. [267]

Komisija za očuvanje znamenitosti grada Njujorka označila je spoljašnjost zgrade kao obeležje 21. decembra 1965. [268] [269] [270] Kasnije je Volstrit 55 uvršten u Nacionalni registar istorijskih mesta 1972. [1] i takođe je proglašen nacionalnim istorijskim obeležjem 1978. [3] LPC je 12. januara 1999. označio unutrašnjost bankarskog sprata kao gradsku znamenitost [271] Pored toga, 2007. godine, zgrada je označena kao imovina koja doprinosi istorijskom okrugu Volstrita, [272] okrugu NRHP. [273]

Napomene uredi

  1. ^ a b Neki izvori navode datum završetka 1841.,[4][5] drugi navode datum 1842.[6][7]
  2. ^ Reynolds 1994, str. 96 navodi da je Hamiltonova statua postavljena 28. marta 1835. godine.
  3. ^ Zoniranje grada Njujorka postavlja maksimalnu podnu površinu za svaku parcelu, nakon čega programeri moraju kupiti prava kako bi povećali svoju površinu. Vlasnici zgrada koje imaju manje od maksimalne površine mogu da prodaju prava programerima koji poseduju susedne lokacije.[215]

Reference uredi

  1. ^ a b „Federal Register: 44 Fed. Reg. 7107 (Feb. 6, 1979)” (PDF). Library of Congress. 6. 2. 1979. str. 7539. Arhivirano (PDF) iz originala 30. 12. 2016. g. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  2. ^ a b v g New York City Landmarks Preservation Commission; Dolkart, Andrew S.; Postal, Matthew A. (2009). Postal, Matthew A., ur. Guide to New York City Landmarks (4th izd.). John Wiley & Sons. str. 16. ISBN 978-0-470-28963-1. 
  3. ^ a b „National City Bank Building”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. 16. 9. 2007. Arhivirano iz originala 5. 6. 2011. g. 
  4. ^ a b White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th izd.). Oxford University Press. str. 16. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  5. ^ a b „Merchants' Exchange, New York / drawn by C. L. Warner, on stone by Bufford.”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  6. ^ a b Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  7. ^ a b O'Connor, Michael (2016). The Wild West Meets the Big Apple. Arcadia Publishing. str. 40. ISBN 978-1-4556-2169-9. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  8. ^ a b „NYCityMap”. NYC.gov. New York City Department of Information Technology and Telecommunications. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  9. ^ a b National Park Service 1972, str. 2
  10. ^ a b Kurshan 1999, str. 3
  11. ^ a b v National Park Service 1978, str. 2
  12. ^ „NYCityMap”. NYC.gov. New York City Department of Information Technology and Telecommunications. Pristupljeno 20. 3. 2020. 
  13. ^ Reynolds 1994, str. 96–97.
  14. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 69.
  15. ^ Carhart, E. R. (1. 9. 1911). „The New York Produce Exchange”. Internet Archive. str. 531 (document p. 213). Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  16. ^ Hudson 2017, str. 1.
  17. ^ Kurshan 1999, str. 4
  18. ^ „City Bank's Future Home.; Three Stories to be Added to Old Custom House”. The New York Times (na jeziku: engleski). 19. 10. 1907. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  19. ^ National Park Service 1972, str. 2
  20. ^ Kurshan 1999, str. 3
  21. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  22. ^ National Park Service 1978, str. 6
  23. ^ „The New National City Bank” (PDF). sv. 82. 14. 11. 1908. str. 922—923. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  24. ^ National Park Service 1978, str. 2
  25. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  26. ^ a b v National Park Service 1978, str. 5
  27. ^ Reynolds 1994, str. 96–97
  28. ^ a b Macaulay-Lewis 2021, str. 69
  29. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  30. ^ National Park Service 1972, str. 2
  31. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  32. ^ „National City Bank Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 21. 12. 1965. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  33. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  34. ^ Roth 1983, str. 305
  35. ^ „The New National City Bank” (PDF). sv. 82. 14. 11. 1908. str. 922—923. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  36. ^ National Park Service 1978, str. 5
  37. ^ a b Reynolds 1994, str. 97
  38. ^ National Park Service 1972, str. 3
  39. ^ National Park Service 1972, str. 2
  40. ^ Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  41. ^ Dunlap, David W. (8. 4. 1990). „Commercial Property: 55 Wall Street; Foreign Buyers Get a Costly Piece of Americana”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  42. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  43. ^ Kurshan 1999, str. 5
  44. ^ Hudson 2017, str. 1
  45. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  46. ^ Citibank 1979, str. 15
  47. ^ Kurshan 1999, str. 5–6
  48. ^ National Park Service 1978, str. 6
  49. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  50. ^ Roth 1983, str. 305
  51. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  52. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  53. ^ Reynolds 1994, str. 97
  54. ^ National Park Service 1978, str. 6
  55. ^ Kurshan 1999, str. 5
  56. ^ National Park Service 1978, str. 6
  57. ^ Kurshan 1999, str. 5
  58. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  59. ^ Kurshan 1999, str. 5
  60. ^ National Park Service 1978, str. 6
  61. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  62. ^ Kurshan 1999, str. 5
  63. ^ a b Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  64. ^ Kurshan 1999, str. 5
  65. ^ Kurshan 1999, str. 6
  66. ^ „The New National City Bank” (PDF). sv. 82. 14. 11. 1908. str. 922—923. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  67. ^ Kurshan 1999, str. 5
  68. ^ Hudson 2017, str. 2
  69. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  70. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  71. ^ Hudson 2017, str. 2
  72. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  73. ^ Kurshan 1999, str. 5
  74. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  75. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  76. ^ National Park Service 1978, str. 5
  77. ^ Kurshan 1999, str. 6
  78. ^ Kurshan 1999, str. 5
  79. ^ National Park Service 1978, str. 5
  80. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  81. ^ Hudson 2017, str. 2
  82. ^ Reynolds 1994, str. 97
  83. ^ Kurshan 1999, str. 5
  84. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  85. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  86. ^ „The New National City Bank” (PDF). sv. 82. 14. 11. 1908. str. 922—923. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  87. ^ „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  88. ^ a b „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  89. ^ Rozhon, Tracie (21. 2. 2006). „Mr. Cipriani Takes His Name to Wall Street Condominiums”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  90. ^ Slesin, Suzanne (21. 5. 2006). „Fully Furnished, Right Down to the Chinchilla Throw”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  91. ^ Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  92. ^ Kaufman, Michael T. (14. 1. 1995). „About New York; A Wall Street Engineer Tends His Money Temple”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  93. ^ a b Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  94. ^ Citibank 1979, str. 15
  95. ^ National Park Service 1978, str. 6
  96. ^ „City Bank's New Home Ready”. New York Sun. 13. 12. 1908. str. 28. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  97. ^ Pasko, W. W. (1890). Old New York: A Journal Relating to the History and Antiquities of New York City. W. W. Pasko. str. 232. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  98. ^ Stokes 1915, str. 1667
  99. ^ a b The Picture of New-York 1828, str. 206
  100. ^ Kurshan 1999, str. 6
  101. ^ Stokes 1915, str. 1667
  102. ^ a b National Park Service 1978, str. 2
  103. ^ a b Stokes 1915, str. 1667
  104. ^ a b The Picture of New-York 1828
  105. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 68–69
  106. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 68
  107. ^ Carhart, E. R. (1. 9. 1911). „The New York Produce Exchange”. Internet Archive. str. 531 (document p. 213). Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  108. ^ The Picture of New-York 1828
  109. ^ National Park Service 1978, str. 2
  110. ^ The Picture of New-York 1828, str. 209
  111. ^ a b Tolles, Thayer; Dimmick, Lauretta; Hassler, Donna J.; Marter, Joan M.; Thompson, Jerry L. (1999). American sculpture in the Metropolitan Museum of Art. Metropolitan Museum of Art. str. 21. ISBN 0-87099-914-1. OCLC 41096146. 
  112. ^ Reynolds 1994, str. 96
  113. ^ New-York Historical Society (1921). The New York Historical Society Quarterly Bulletin. New York Historical Society. str. 76. 
  114. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  115. ^ Clapp & Company, New York, N. Y. (1895). Clapp & Company, Bankers and Commission Merchants. ...: Weekly Market Letters, Valuable Information and Comparisons, Leading American Exchanges, 1894. Issued March, 1895 ... Ferris brothers. str. 13. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  116. ^ Devens, R.M. (1876). Our First Century: Bring a Popular Descriptive Portraiture of the One Hundred Great and Memorable Events. str. 355. 
  117. ^ Stokes 1915, str. 1738–1739
  118. ^ White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th izd.). Oxford University Press. str. 16. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  119. ^ „National City Bank Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 21. 12. 1965. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  120. ^ Reynolds 1994, str. 96
  121. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 69
  122. ^ Kaufman, Michael T. (14. 1. 1995). „About New York; A Wall Street Engineer Tends His Money Temple”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  123. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  124. ^ White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th izd.). Oxford University Press. str. 16. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  125. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  126. ^ O'Connor, Michael (2016). The Wild West Meets the Big Apple. Arcadia Publishing. str. 40. ISBN 978-1-4556-2169-9. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  127. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 69
  128. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  129. ^ Stokes 1915, str. 1773
  130. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  131. ^ „National City Bank”. The Wall Street Journal. 10. 6. 1907. str. 6. ISSN 0099-9660. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  132. ^ „The New Custom-house; Delay in the Preparations for Removal from the present Custom-house”. The New York Times (na jeziku: engleski). 27. 4. 1862. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 21. 7. 2020. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  133. ^ „The New Custom-house Building.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 8. 2. 1862. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  134. ^ White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th izd.). Oxford University Press. str. 16. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  135. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  136. ^ Stokes 1915, str. 1901
  137. ^ „The Removal of the Custom-house; The Merchants' Exchange Occupied as the Custom-house Removal of the Warehouse Department”. The New York Times (na jeziku: engleski). 20. 8. 1862. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  138. ^ „The Custom-house Removal Completed; Removal of all the Remaining Offices to the New Building on Wednesday Afternoon”. The New York Times (na jeziku: engleski). 12. 12. 1862. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  139. ^ „The New Custom House”. New York Daily Herald. 28. 12. 1862. str. 3. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  140. ^ „The New Custom House”. New York Daily Herald. 28. 12. 1862. str. 3. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  141. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  142. ^ Stokes 1915, str. 1901
  143. ^ Griffiths, William H. (1959). The story of American Bank Note Company. American Bank Note Company. str. 36. Arhivirano iz originala 11. 8. 2020. g. Pristupljeno 20. 7. 2020. 
  144. ^ „Historic Structures Report: American Bank Note Company Building” (PDF). National Register of Historic Places, National Park Service. 30. 11. 1999. str. 6. Arhivirano (PDF) iz originala 31. 7. 2020. g. Pristupljeno 20. 7. 2020. 
  145. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  146. ^ Architecture and Building: A Journal of Investment and Construction. W. T. Comstock. 1888. str. 32. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  147. ^ „In and About the City; Exceeded His Authority. More Facts About the Selection of the Bowling Green Site.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 30. 10. 1889. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  148. ^ Swett, R. N.; Thornton, C. M. (2005). Leadership by Design: Creating an Architecture of Trust. Greenway Communications. str. 122—123. ISBN 978-0-9755654-0-7. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  149. ^ New York Chamber of Commerce (1889). Annual Report of the Corporation of the Chamber of Commerce, of the State of New York, for the Year ... Press of the Chamber of Commerce. str. 37. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  150. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  151. ^ Childe, Cromwell (8. 1. 1899). „The New York Custom House.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  152. ^ „The New Custom House.; Passage of the Bill, Which Now Goes to the President.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 3. 3. 1891. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  153. ^ „New Customs House Site in New York”. Brooklyn Daily Eagle. 5. 12. 1897. str. 5. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 15. 4. 2020 — preko Brooklyn Public Library; newspapers.com. 
  154. ^ Lee, Antoinette J. (2000). Architects to the Nation: The Rise and Decline of the Supervising Architect's Office. Oxford University Press. ISBN 0-19-512822-2. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 3. 10. 2020. 
  155. ^ Roth 1983, str. 304
  156. ^ National Park Service 1978, str. 3
  157. ^ Hudson 2017, str. 1
  158. ^ National Park Service 1978, str. 3
  159. ^ Trescott, Paul (1982). Financing American enterprise : the story of commercial banking. Greenwood Press. str. 74. ISBN 978-0-313-23576-4. OCLC 8451784. 
  160. ^ Roth 1983, str. 304
  161. ^ „The Custom House Sold for $3,265,000; Will Remain as a Landmark”. The New York Times (na jeziku: engleski). 4. 7. 1899. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  162. ^ „City Bank's Big Purchase”. New-York Tribune. 4. 7. 1899. str. 1. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  163. ^ „Real Estate Market” (PDF). The Real Estate Record: Real Estate Record and Builders' Guide. sv. 64. 8. 7. 1899. str. 43—44. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  164. ^ National Park Service 1978, str. 2
  165. ^ „Old Custom House Vacated”. The New York Times (na jeziku: engleski). 3. 11. 1907. str. 6. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 16. 4. 2020 — preko newspapers.com. 
  166. ^ „Congress Charged With Extravagance; Democrats in the House Sharply Criticise Appropriations”. The New York Times (na jeziku: engleski). 14. 2. 1901. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  167. ^ „House Refuses Rent to National City Bank; Strikes Out $130,600 Item for Old Custom House”. The New York Times (na jeziku: engleski). 25. 2. 1905. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  168. ^ „House Votes to Pay $130,000 to City Bank; Democrats Say Old Custom House Deal Reeks with Fraud”. The New York Times (na jeziku: engleski). 7. 6. 1906. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  169. ^ „Old Custom-House Will Be Altered Into a Bank” (PDF). The Real Estate Record: Real Estate Record and Builders' Guide. sv. 76. 4. 11. 1905. str. 691. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  170. ^ „National City Bank to Be Sued for Taxes; City to Try and Recover Its $800,000 in Court”. The New York Times (na jeziku: engleski). 19. 1. 1906. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  171. ^ „Bank Dodges Taxes”. New-York Tribune. 19. 1. 1906. str. 1. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  172. ^ „Vanderlip Defends Custom House Deal; Says National City Bank Evaded No Tax Payments”. The New York Times (na jeziku: engleski). 4. 2. 1906. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  173. ^ Kurshan 1999, str. 4
  174. ^ a b National Park Service 1978, str. 5
  175. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  176. ^ Hudson 2017, str. 1
  177. ^ Roth 1983, str. 304
  178. ^ „Particulars of the Old Custom House Improvement” (PDF). The Real Estate Record: Real Estate Record and Builders' Guide. sv. 79. 5. 1. 1907. str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  179. ^ Roth 1983, str. 304–305
  180. ^ „Old Custom House Vacated”. The New York Times (na jeziku: engleski). 3. 11. 1907. str. 6. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 16. 4. 2020 — preko newspapers.com. 
  181. ^ „Long Fight Ended: National City Bank Takes Title to Old Custom House”. New-York Tribune. 9. 11. 1907. str. 2. Pristupljeno 19. 4. 2022 — preko newspapers.com. 
  182. ^ „Now Owned by City Bank”. The New York Times (na jeziku: engleski). 9. 11. 1907. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 19. 4. 2022. 
  183. ^ „City Bank's Future Home.; Three Stories to be Added to Old Custom House”. The New York Times (na jeziku: engleski). 19. 10. 1907. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  184. ^ „The Old Custom House”. New-York Tribune. 10. 11. 1907. str. 59. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 20. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  185. ^ a b Roth 1983, str. 305
  186. ^ Hudson 2017, str. 1
  187. ^ Landmarks Preservation Commission 1979, str. 2
  188. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  189. ^ a b „City Bank to Move With $50,000,000; New Quarters in Remodeled Old Custom House Will Be Occupied on Saturday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 12. 1908. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  190. ^ Kurshan 1999, str. 4
  191. ^ a b Reynolds 1994, str. 97
  192. ^ „City Bank Moves to Its New Home: $70,000,000 Cash and $500,000,000 Securities Transferred Without the Slightest Hitch”. The New York Times. 20. 12. 1908. str. 3. ISSN 0362-4331. ProQuest 96796221. 
  193. ^ van B. Cleveland, Harold; Huertas, Thomas F. (1985). Citibank 1812–1970 . Harvard University Press. str. 54. ISBN 978-0674131750. 
  194. ^ a b Hudson 2017, str. 2
  195. ^ National Park Service 1978, str. 6
  196. ^ Dunlap, David W. (8. 4. 1990). „Commercial Property: 55 Wall Street; Foreign Buyers Get a Costly Piece of Americana”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  197. ^ Citibank 1979, str. 18
  198. ^ Kurshan 1999, str. 5
  199. ^ Hansen, Bradley A. (2009). Institutions, Entrepreneurs, and American Economic History: How the Farmers' Loan and Trust Company Shaped the Laws of Business from 1822 to 1929. Palgrave Macmillan US. str. 5. ISBN 978-0-230-61913-5. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. 
  200. ^ „City Bank-Farmers Trust Company Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 25. 6. 1996. str. 3. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  201. ^ Gray, Christopher (20. 7. 2008). „An Early Tower That Aspired to Greatness”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. 
  202. ^ „First National Moves to New Wall St. Home”. New York Daily News. 12. 10. 1931. str. 33. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020 — preko newspapers.com. 
  203. ^ „City Bank-Farmers Trust Company Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 25. 6. 1996. str. 3. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  204. ^ „Downtown Structure Ready for Tenants; New 54-Story City Bank Farmers Trust Company Skyscraper to Be Opened Tuesday.”. The New York Times (na jeziku: engleski). 19. 2. 1931. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. 
  205. ^ United States. Congress (1957). Congressional Record: Proceedings and Debates of the ... Congress. U.S. Government Printing Office. str. 1348. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. 
  206. ^ National Park Service 1978, str. 5
  207. ^ a b Fowler, Glenn (27. 3. 1958). „Bank Replaces Astor As Park Ave. Builder”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. 
  208. ^ Berger, Meyer (27. 11. 1957). „About New York; Hydraulic Jacks Help Lower 700-Ton Vault Inside Bank at 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  209. ^ Jackson, Kenneth T., ur. (2010). The Encyclopedia of New York City (2nd izd.). Yale University Press. str. 1399. ISBN 978-0-300-11465-2. 
  210. ^ Rosenberg, Zoe (15. 1. 2015). „Mapping New York City's First 38 Landmarks”. Curbed NY. Arhivirano iz originala 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  211. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  212. ^ Kurshan 1999, str. 5
  213. ^ „Real Estate”. The New York Times (na jeziku: engleski). 13. 6. 1979. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 4. 4. 2022. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  214. ^ Oser, Alan S. (16. 6. 1985). „A Dissenting Voice On Transferring Air Rights”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 23. 8. 2021. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  215. ^ McGeehan, Patrick (6. 8. 2006). „Theater District Will Get Taller, if Not Richer”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  216. ^ „Landmarks Panel Backs Tower Plan”. The New York Times (na jeziku: engleski). 29. 3. 1984. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 30. 1. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2020. 
  217. ^ Dunlap, David W. (8. 4. 1990). „Commercial Property: 55 Wall Street; Foreign Buyers Get a Costly Piece of Americana”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  218. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  219. ^ Dunlap, David W. (8. 4. 1990). „Commercial Property: 55 Wall Street; Foreign Buyers Get a Costly Piece of Americana”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  220. ^ Kaufman, Michael T. (14. 1. 1995). „About New York; A Wall Street Engineer Tends His Money Temple”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  221. ^ Dunlap, David W. (8. 4. 1990). „Commercial Property: 55 Wall Street; Foreign Buyers Get a Costly Piece of Americana”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  222. ^ Kaufman, Michael T. (14. 1. 1995). „About New York; A Wall Street Engineer Tends His Money Temple”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 26. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  223. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  224. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  225. ^ Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  226. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  227. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  228. ^ Deutsch, Claudia H. (23. 10. 1994). „Commercial Property/55 Wall Street; For Film Makers at Least, a Lemon Becomes a Plum”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  229. ^ McFadden, Robert D. (28. 9. 1996). „Trump in Deal to Buy 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2. 11. 2016. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  230. ^ Halbfinger, David M. (28. 5. 1997). „Trump's Bank Making Deal He Declined”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  231. ^ Bagli, Charles V. (30. 9. 1997). „Luxury Hotel Planned for 55 Wall Street”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 26. 12. 2017. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  232. ^ Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  233. ^ Macaulay-Lewis 2021, str. 70–71
  234. ^ Fabricant, Florence (24. 6. 1998). „An Empire Is Built, the Cipriani Way”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 27. 5. 2015. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  235. ^ Holusha, John (4. 3. 1999). „Operator Replaced for Hotel at 55 Wall St.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 15. 9. 2017. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  236. ^ Bagli, Charles V. (16. 5. 1999). „A Restaurant Empire Under Siege; Battle Over Union Jobs Is Only One Of Cipriani Family's Expansion Woes”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 17. 9. 2017. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  237. ^ Trucco, Terry (30. 1. 2000). „Travel Advisory; On Wall St., Rooms Fit for a Robber Baron”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 27. 5. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  238. ^ Dunlap, David W. (18. 12. 2003). „Surviving 9/11, but Not Aftermath; A Wall Street Landmark to End Short Run as a Luxury Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  239. ^ Lee, Denny (26. 5. 2002). „Neighborhood Report: Wall Street; Where Suits Are Striped And Stars Come to Sleep”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 29. 1. 2018. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  240. ^ Dunlap, David W. (18. 12. 2003). „Surviving 9/11, but Not Aftermath; A Wall Street Landmark to End Short Run as a Luxury Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 18. 5. 2020. 
  241. ^ Rozhon, Tracie (21. 2. 2006). „Mr. Cipriani Takes His Name to Wall Street Condominiums”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  242. ^ Wilson, Claire (10. 4. 2005). „Where Money Is Made, and Where It Lives”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  243. ^ La Ferla, Ruth (2. 2. 2006). „Nests Imperial or Fashionably Feathered”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  244. ^ Rozhon, Tracie (21. 2. 2006). „Mr. Cipriani Takes His Name to Wall Street Condominiums”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  245. ^ Schoeneman, Deborah (4. 11. 2005). „Housing Aid for the A-list: to Draw Celebrities, Developers Quietly Cut Prices on Condos; an Offer From Leo Dicaprio”. The Wall Street Journal. str. W1. ISSN 0099-9660. ProQuest 2651512315. 
  246. ^ Neuman, William (12. 2. 2006). „Here's $500,000. Now Go Away.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  247. ^ Neuman, William (12. 2. 2006). „Here's $500,000. Now Go Away.”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  248. ^ Barr, Linda (12. 2. 2006). „Corcoran takes it on the chin as turf war goes public”. Real Estate Weekly. Pristupljeno 26. 5. 2022 — preko Free Online Library. 
  249. ^ Croghan, Lore (20. 2. 2006). „Bonuses Spur Apt. Buys. Wall Streeters Spending Record Sums”. New York Daily News. str. 31. ProQuest 306029480. 
  250. ^ Chittum, Ryan (28. 6. 2006). „Downtown Goes Upscale”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  251. ^ Neuman, William (11. 6. 2006). „Another Place to Hang the Cleats”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  252. ^ Slesin, Suzanne (21. 5. 2006). „Fully Furnished, Right Down to the Chinchilla Throw”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  253. ^ Nordyke, Kimberly (14. 1. 2020). „Peabody Awards Moving to Los Angeles”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 2. 4. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  254. ^ King, Kate (7. 12. 2021). „Cipriani Tries to Keep the Prosecco Flowing After Debt Default”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  255. ^ Walter-Warner, Holden (7. 12. 2021). „Cipriani Facing Possible Foreclosure After $53M Default”. The Real Deal New York (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 5. 2022. 
  256. ^ „Cipriani May Have Refi Savior in King Street Capital”. The Real Deal New York (na jeziku: engleski). 7. 6. 2022. Pristupljeno 29. 7. 2022. 
  257. ^ King, Kate (7. 6. 2022). „Cipriani to Get New Lifeline With Money From Hedge Fund”. The Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 29. 7. 2022. 
  258. ^ Coen, Andrew (15. 9. 2022). „Cipriani Locations Avoid Foreclosure With Loan Modification”. Commercial Observer. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  259. ^ Cifuentes, Kevin (2022-09-16). „Two Cipriani Locations Dodge Near-Foreclosure”. The Real Deal New York (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-08. 
  260. ^ a b Macaulay-Lewis 2021, str. 70
  261. ^ Winkler, John K. (1934). The First Billion: The Stillmans and the National City Bank. The Vanguard Press. str. 113. 
  262. ^ Hudson 2017, str. 1
  263. ^ Holusha, John (29. 11. 1998). „Commercial Property / 55 Wall Street; From Temple of Capitalism to an All-Suite Hotel”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 3. 2. 2018. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  264. ^ Hudson 2017, str. 2
  265. ^ White, Norval; Willensky, Elliot (2000). AIA Guide to New York City (4th izd.). Three Rivers Press. str. 17. ISBN 978-0-8129-3107-5. 
  266. ^ Harris, Bill (2002). One Thousand New York Buildings (1st izd.). Black Dog and Leventhal. str. 36. ISBN 1-57912-443-7. 
  267. ^ Roth 1983, str. 305
  268. ^ „National City Bank Building” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 21. 12. 1965. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020. 
  269. ^ Rosenberg, Zoe (15. 1. 2015). „Mapping New York City's First 38 Landmarks”. Curbed NY. Arhivirano iz originala 15. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  270. ^ „Pick 7 More Landmarks”. New York Daily News. 28. 12. 1965. str. 299. Arhivirano iz originala 13. 2. 2021. g. Pristupljeno 6. 2. 2021 — preko newspapers.com. 
  271. ^ Kurshan 1999, str. 1
  272. ^ „Wall Street Historic District” (PDF). National Register of Historic Places, National Park Service. 20. 2. 2007. str. 4—5. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 2. 2021. g. Pristupljeno 9. 2. 2021. 
  273. ^ „National Register of Historic Places 2007 Weekly Lists” (PDF). National Park Service. 2007. str. 65. Arhivirano (PDF) iz originala 28. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 7. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
55 Vol Strit na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=55_Вол_Стрит&oldid=27678361”