Википедија

Delahaye

Delaje (franc. Automobiles Delahaye) je bila francuska kompanija za proizvodnju luksuznih i trkačkih automobila, koje je 1894. godine u Turu osnovao Emil Delaje. Glavni izvor prihoda joj je bila proizvodnja kamiona, ali je također proizvodila putnička vozila i sportske automobile. Godine 1954. ju je otkupio Hočkis, koji je ubrzo obustavio proizvodnju svih vozila s brendom Delaje.

Delaje
Privatno
DelatnostAutomobilska industrija
Osnovano1894—1954.
Francuska
OsnivačiEmil Delaje
SedišteTur, Francuska
ProizvodiAutomobili, trkački automobili, kamioni
Veb-sajtwww.clubdelahaye.com

Emil Delaje je u svom rodnom gradu Turu počeo proizvodnju automobila. Njegovi prvi automobili su bili sa remenim pogonom, sa jednocilindričnim i dvocilindričnim motor montiranim na zadnjem delu vozila. Instant uspeh modela Delaje tip 1 je zahtevao brzo obezbeđenje investicionog kapitala za obezbeđenje većeg proizvodnog objekta. To je Emil obezbedio uz pomoć svojih kolega trkača Džordža Morane i njegovog šuraka Leona Desmaraia i partnerski 1898. osnivaju novu auto kompaniju pod nazivom "Societe Des Automobiles Delahaye". I ako je sredovečni Emil bio lošeg zdravlja, sva trojica su radila sa radnicima u livnici i nabavljali nove mašine za montažu.

Delaje je 1898. godine angažovao dvojicu mašinskih inžinjera, Čarlsa Vaifenbaha i Amede Varlea, da pomognu troici partnera.[1] Obojica su bili diplomiranih mašinskih inženjera, i u Delajeu su proveli čitav svoj radni vek. Vaifenbah je imenovan za direktora, i, uz blagoslov vlasnika, preuzeo kontrolu nad celim Delajeom i od 1906. godine odlučuje skoro o svemu u kompaniji. U januaru 1901. godine, Emil zbog lošeg zdravlja nije bio sposobno da nastavi sa radom, te je podneo ostavku i prodaje svoje akcije svojim partnerima. Emil ubrzo nakon toga, umro je 1905. godine.

Amede Varle se u kompaniji bavio projektovanjem i ostvaruje veliki broj inovativnih pronalazaka između 1905. i 1914. godine, koje je Delaje patentirao. Ovo uključuje motor sa više ventila, kao i inoviranu konfiguraciju motora V6. Varle nastavlja svoj rad kao rukovodilac konstrukcionog biro sve do 1932. godine, tada je imao već 76 godina, kada kompanija angažuje mnogo mlađeg Žan Fransoa kao glavnog inžinjera konstruktora, uz čiju pomoć iste godine se formira odeljenje za trkačke automobile.

Istorija uredi

 
Delaje tip 1 6CV feton

Ubrzo nakon što je nova kompanija je formirana 1898. godine, firma preselila svoju proizvodnju iz Tura u Pariz, u svojoj novoj fabrici (bivša fabrika hidrauličnih mašina koju su Moran i njegov šurak Leon nasledili od Moranovog otca ). Čarls Vajfenbah je nazvan "Operacijoni menadžer".[2] Delaje će tamo do kraja 19. veka proizvesti tri modela. Dve blizanaca, Delaje tip 1 2.2-litarski 4.5 KS (3,4 kW; 4,6 KS) i Delaje tip 2 6 KS (4.5 kW; 6.1 KS), i lakši Delaje tip 0 (maksimalna brzina 35 km/č)), sa 1.4-litarskim motorom snage između 5 i 7 KS (3,7 i 5,2 kW, 5.1 i 7.1 KS).[3] Sva tri modela su imala bicikl-stil volan, vodom hlađeni motori postavljeni u zadnjem delu, automatske ventile, karburatore i pogon kombinacija remena i lanca, sa tri brzine napred i jednu unazad.[3]

U trci Nica-Kastelan-Nica 1899. godine, učestvovao je vozač Archdeacon sa vozilom Delaje 8 HP (6.0 kW; 8.1 KS) i stigao osmi, a njegov kolega iz istog tima i sa istim automobilom dvanaesti.[3]

Osnivač Emil Delaje penzionisan je 1901. godine, ostavljajući kontrolu nad kompanijom Desmaru i Moranu, a Vajfenbah preuzima kontrolu od njih u 1906. godini[3] Delaje se bavi trkačkim automobilima sve do smrti Emila Delajea. Čarls Vajfenbah je smatrao da nema nikakvog interesa u proizvodnji trkačkih automobila, pa je fokusirao svoju proizvodnju na teška teretna vozila, u početku za francusku Vladu. Trkački automobili su postali stvar prošlosti za Delahju, sve do 1933. godine, kada je gospođa Desmar promenila kompaniju za 180 stepeni, i vratila je trkama.

 
Delaje tip 10 B 12/14 KS

Novi Delaje tip 10 B predstavljen je 1902. godine[3] koji je imao motor zapremine 2.199 cm³ nominalne snage 12/14 KS, postavljen ispred, volanom (umesto bicikl-upravljače ili poluga), i lančanim pogonom.[3]

Delaje 1903. godine počinje proizvodnju prvog četvoro cilindričnog modela, Delaje tip 13 B sa motorom snage 24/27 KS i zapremine4,4-litra.[3] Ponuda modela proširena je 1904. godine, uključujući 4.9-litarski 28 KS (21 kW; 28 KS) četvorocilindrični Delaje tip 21, Delaje tip 16 srednjeg cenovnog razreda i model sa dva cilindra Delaje tip 15 B[3] Njima se pridružio 1905. godine luksuzni model sa 8 litarskim motorom, lančanim pogonom, od kojih je jedan kupio kralj Alfonso XIII od Španije.[3]

 
Delaje tip 32

Modeli predstavljeni 1907. godine su imali polu-eliptične opruge na zadnjem delu automobila, kao i poprečne lisnate opruge, prenos pogona preko vratila se pojavio te godine, a lančani pogon je zadržan na luksuznim modelima sve do 1911. godine.[4]1908. godine se prvi put pojavljuje Delaje tip 32 sa monoblok motorom i L-glavom.[5]

Nemačka kompanija Protos je počela 1907. godine proizvodnju licencnih Delaje automobila u Nemačkoj, dok je u 1909. godine, M. Hobson počeo da uvozi Delahje u Britaniju.[4] Takođe, u 1909, počela je piratska krađa dzajna Delaje automobila, ali Prvi svetski rat prekinuo sve napore za ostvarivanjem obeštećenja.[4]

Delaje je 1911. godine bio pionir u konstrukciji V6 motora, sa 30°, 3.2-litarski OHV motor, koji je ugrađen u model Delaje tip 44 a pronalazak se pripisuje Amede Varleu, koji je u to vreme bio šef konstrukcionog biroa u Delajeu. Delaje tip 44 nije postigao uspeh na tržištu pa je proizvodnja prestala 1914. godine.[4] Delaje tip 44 je bio jedini automobil sa V-6 motorom koji je napravio Delahje i to je bio poslednji put da kompanija koristi OHV motor.

 
Delaje tip 58 limuzina

Varlet takođe je dizajnirao Delahje "Titan" ogromni brodski motor od livenog gvožđa sa četiri cilindra koji je ugrađen u namenski gliser "La Dubonnet" koji kratko držao svetski rekord u brzini na vodi.

 
Delaje vatrogasno vozilo

U fabrici u Parizu, Delaje je nastavio da proizvodi automobile, kamione, i manji broj autobusa. Do kraja Prvog svetskog rata, njihov glavni prihod bio od proizvodnje vatrogasnih vozila za čitavu Francusku.

 
Delaje tip 87 torpedo

Nakon Prvog svetskog rata, kompanija je odlučila da nastavi proizvodnju automobila, vreme je bilo teško, pa je odlučeno da se pokrene proizvodnja predratnih modela, sa standardnom opremom električni starter i prenos sa 4 brzine. Prvi u 1919. godini bio je novi model tip 64H sa 15 KS, a u proleće 1920. pojavljuje se Delaje tip 84 sa 6-cilindričnim 2,9-litara motorom od 40 KS. Automobil je postigao izvesni uspeh na tržištu, iako prodaja automobila je minimalna, samo je jedan automobil dnevno, što je 300 automobila godišnje. Naredne 1921. godine, pojavljuje se mlađi model Delaje tip 87 koji dobija kočnice na sve točkove sa 1,8 litarskim motorom snage 30 KS, koji je bio jedan od najskupljih u svojoj klasi.

 
Delaje tip 84N

Godinu dana kasnije, predstavljen je stari model Delaje tip 84 sa 2,9-litarskim motorom koji je imao aluminijumske klipove i drugi karburator, snage 48 KS, pod nazivom 84N kao i novi model Delaje tip 82 sa 4,1 litarskim motorom.

Dva sportska modela pojavljuju se 1924. godine, prvo Delaje tip 92 sa 4-cilindričnim motorom od 2,5 litra, a zatim Delaje tip 102 koji je imao 2.6 litarski motor. Godinu dana kasnije pojavljuje se i sportska verzija modela tip 87, pod nazivom Delaje tip 97, sa motorom od 1,8 L i povećane snage na 50 KS.

Delaje u koncernu SAEG uredi

Sredinom dvadesetih nastaje teško vreme za male proizvođače automobila. I pored rasta ekonomije na evropskom tržštu se pojavljuju automobili američkih brendova kao i nagli rast Sitroena, Vajfenbah odlučuje da stvori zajednicu francuskih proizvođaća motornih vozila, nazvanu SAEG. Kompanije koje su činile koncern SAEG bile su Delaje, Šenar-Voker, FAR i Enik. Tokom saradnje Šenar-Voker predstavlja svoj model U8 koji je tehnički bio kopija novog modela Delaje tip 112 sa motorom od 2,9 litara snage 53 KS. Godine 1928. pojavljuje se Delaje tip 107 sa motorom od 1,8 litara, 38 KS, kji je bio skoro isti kao F1, a zatim i veći model Delaje tip 108 (6-cilindrični, 2,5 litarski motor), koji je takođe je imao brata u kompaniji Šenar-Voker, pod nazivom Šenar-Voker T8|T8]].

Godinu dana kasnije, pojavljuju se dva klona: Delaje tip 109 i Delaje tip 110 - do Šenar-Voker Y6 sa 1,5 litarski motor dizajnira Ricardo, proizveden u fabrici kompanije Šenar-Voker u Anijer na Seni. Ovi automobili su imali praugani hladnjak, pa su ih zvali, američki tip.

Godine 1930. prekida se prizvodnja modela Delaje tip 112, a godinu dana kasnije i svi ostali modeli osim Delaje tip 108, koji je redizajniran i predstavnjen kao Delaje tip 124. Sledeće godine, 1932, objavljuje se serija modela Delaje tip 126, Delaje tip 122 i Delaje tip 123 koji imaju isti motor, a razlikuju se samo karoserije i nisu klonovi SAEG grupe. SAEG grupa se širi kojoj pristupaju još i firme Rozengar i Done-Zede.

Modeli uredi

 
Model iz 1899.

Proizvodili su se i sledeći modeli:

Galerija uredi

  •  
    Engine Delaje Type 32L Limousine 1912
  •  
    Delaje 175S Roadster (1949) with coachwork by Saoutchik
  •  
    Delaje 135 MS (1936)
  •  
    Delaje 235MS Coupé (1953)
  •  
    Delahaye 135 (1948)
  •  
    Delaje 135 M Pourtout (1948)
  •  
    Delaje Tourer (1925)
  •  
    Delaje 135M
  •  
    Delaje 235M Saoutchik (1953)
  •  
    Delaje 178 Drophead Coupé (1949), u vlasništvu Elton Džona.

Reference uredi

  1. ^ „Bonhams : c.1906 Delahaye 10/12 CV Type 28 Roi-des-Belges 2062”. www.bonhams.com. Pristupljeno 2016-11-03. 
  2. ^ Hull 1974, str. 521
  3. ^ a b v g d đ e ž z Hull 1974, str. 522
  4. ^ a b v g Hull 1974, str. 523
  5. ^ Hull, p.522 caption.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Delahaye na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Delahaye&oldid=27723186”